Pripadnici Policijske uprave u Novom Pazaru saopštili su da je uhapšen H.G. (1982) iz Tutina, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici.
“On se tereti da je, u porodičnoj kući u Tutinu, fizički napao majku”, navodi se u saopštenju.
Po odobrenju nadležnog tužioca, H.G. je doneto rešenje o zadržavanju do 48 časova i on je, uz krivičnu prijavu, sproveden tužilaštvu.
Na dnevni red Evropskog parlamenta uskoro će doći i rezolucija o letnjem računanju vremena. Većina poslanika iskazala je potrebu da se o ovoj temi diskutuje, a neformalni stav je da za pomeranjem sata u savremenom dobu nema porebe i da ga treba ukinuti.
U rezoluciji se od Evropske komisije traži da ispita troškove i efekte pomeranja sata, a ako bi Evropska unija želela da ukine letnje računanje vremena za to bi joj trebala saglasnost većine članica EU i parlamenta.
Skoro 70 hiljada ljudi u Finskoj potpisalo je peticiju za ukdanje letnjeg vremena.
“Mislimo da nema potrebe za pomeranjem sata. To je usvojeno za vreme Prvog svetskog rata prvenstveno zbog uštede energije – danas više nema te ušetede energije, osim mnogo nedostataka po bioritam ljudi i životinja. Pomeranje sata više nema poentu“, kaže Šon Keli, irski član Evropskog parlamenta.
Činjenica je da u današnje vreme pomeranje sata jedan čas unapred ne čini društvo sigurnijim, niti štedi struju. U prošlosti, kućno osvetljenje je crpelo najviše električne energije, a pomeranjem sata i prisustvom Sunca do kasnih večernjih sati ušteda je zaista bila značajna. Danas, klima uređaji i elektronika su i dalje značajan potrošač električne energije ali prilagođavanje radnih sati i navika je tako da većina ljudi i dalje radi po danu.
Pre nekoliko godina Rusi su poželeli da se zauvek prebace na letnje računjanje vremena, ali su se 2014. godine vratili na zimsko. U toj promeni mnogo ljudi se žalilo na pojačan stres i zdravstvene probleme. Jedino kome sat unapred ide u korist je turistička industrija.
A kako bi se Srbija ponašala u toj situaciji?
“Zakonska regulativa u našoj zemlji usklađuje se sa regulativom u EU, što je i obaveza Srbije zbog trenutnog procesa pristupanja EU”, kažu u Ministarstvu privrede dodajući da će pratiti razvoj situacije, a svaku promenu pratiće i Srbija.
IZVOR: B92
Pre nešto više od godinu dana, obraćajući se prisutnima na svom još neakreditovanom Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, Muamer Zukorlić ispričao je kako je nekoliko dana pred ubistvo Đinđića bio u Vladi Srbije, na skupu o reformi obrazovanja:
„Svašta se moglo čuti na tom skupu. Neki su diskutovali kao da žive u 14. veku, ustanu i guslaju – kakva Evropa, kakva Bolonja, imamo mi naše…! Na izlazu slučajno sam se sreo sa Đinđićem, koji mi je rekao: ‘Vidiš li, muftija, sa kojom stokom treba da reformišem Srbiju’“.
Zukorlić je strpljivo sačekaju da utihnu salve aplauza a onda se retorički zapitao:
„Može li jedan sistem biti nepravedniji nego dati takvoj ‘stoci’ da vam glasa o sudbini ovog univerziteta.“
A ni godinu pre toga, na otvaranju Bošnjačkog centra u Beču i promociji „Enciklopedije sandžačkih Bošnjaka“ Zukorlić je objavio kako je „Beograd pun bošnjačkih mozgova koji se, nažalost, koriste u svrhe srpskog naroda“, pa, redom nabrajao: Rasima LJajića, Mešu Selimovića, Emira Kusturicu, LJilju Smajlović, etc…!
A onda pre neko veče, dok se rvem sa Amigom po tepihu i više slušam nego gledam TV N1, čujem muftijsku retoriku, ne i njegov glas: Bošnjaci priznaju državu Srbiju koja će biti zasnovana na vladavini prava, ali ne i srpsku državu koja za Bošnjake predstavlja „genocidnu tvorevinu, sa neprihvatljivim imenom i načinom njene organizacije“.
Lik minu sa ekrana pre nego sam mu pohvatao tačke identifikacije. Mislim, glavu bi dao da je u pitanju Zukorlić, ili neko od njegovih sledbenika. Tek sutradan me edukuju: Suljo Ugljanin ukrao Zukorliću retoriku, ko Vučić Tadić politiku! I da se, čim ga odstranili od vlasti (Ugljanin, ne Tadić) setio da su državni organi Srbije u proteklih 28 godina „učinili sve da proteraju Bošnjake sa ovih prostora, da im obesmisle život“ a da je ključna stvar koja se zamera vlastima u Srbiji, „nepostojanje vladavine prava, pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom“.
Mašala!
Đavo mi ne da mira, počnem da se raspitujem o Zukorliću; ne bi on tek tako ksenofobiju i rečnik zlih vremena predao u ruke svom arhineprijatelju i tek tu svašta saznam. Patosirala me priča da je odnedavno vlasnik Stranke pravde i pomirenja (SPP) na čijem je osnivačkom kongresu vatreno obnarodovao da „ne postoji muslimanski bog, kršćanski ili bog jevrejski, kao što ne postoji bog bošnjački, srpski, hrvatski ili albanski“, da je „Bog jedan, svemogući“ i oglasio kako „nacionalizmu nema mesta: dobrodošao patriotizam, napolje i što dalje od nas nacionalizam“!
„Stoka“ i „bošnjačka supremacija“ su arhivirani!
Ali je osvešćeni muftija spreman da se mufte uhvati sa komunalnim problemima Beograda!
Otkad pamtim Zukorlića, a ima tome poprilično, on je sinonim zla u parapolitici. Nešto kao Vojislav Šešelj u politici, Zvezdan Terzić u sportu, LJilja Smajlović u medijima, Radoslav Lale Pavlović u kulturi ili Lav Pajkić u satiri…! Možda i gore, ako gore može biti.
Još uvek mi je sveže „odapinjanje strele“ (poput one protiv Salmana Ruždija, autora „Satanskih stihova“, koje je lansirao ajatolah Ruholah, znan i kao Homeini) kad je efendi Zukorlić objavljivanje publikacije Dragulj Medine, jedno književno besmisleno štivo, gotovo kičerski „dokument“ o intimnoj vezi proroka Muhameda i malodobne Ajše, okarakterisao kao „neprihvatljivo mešanje u osnove islama“. Izdavač je bio primoran na javno pokajanje.
Iz magle mi izranja i satirična fotomontaža u „Blicu“ na kojoj Muamer Zukorlić, muftija sandžački, umesto „ahmedije“ ponosno nosi pravoslavnu, obrednu, sa sve zlatnim krstom, pokrivalicu za glavu, što je on shvatio kao poziv na pokrštavanje zarad čega je njegova verujuća muslimanska duša doživela spazam. Mada je neslućena bol naneta tom satiričnom instalacijom bila neprocenjiva, finansijski stručnjaci iz Mešihata su, uz pomoć nebeskog digitrona, sračunali da se rana može zaceliti sa simboličkom naknadom od – 100 miliona evra.
Osim što je insistirao na sankcionisanju duševne boli, Zukorlić je obećao da će inicirati bojkot „Blica“ među Muslimanima: skandal koji je izazvao muftija insistirajući na izvinjenju pao je u senku skandala kome je pribegao „Blic“, tiražan i finansijski najmoćniji list u Srbiji, u vlasništvu evropskog kapitala, koji se zaista i izvinio.
Čime su nam i „Blic“ i muftija dokazali kako u ovom društvu postoje privilegovani građani ali i verske pa i ne samo verske zajednice.
Danas Muarem Zukorlić, bivši kontroverzni vrhovni poglavar Islamske verske zajednice u Srbiji i bivši predsednički kandidat, na primeru svog poslaničkog bitisanja pokazuje šta znači pružiti ruku pomirenja i, kako ponosno ističe, upućuje na moguće zastupanje interesa Bošnjaka „bez guranja prsta u oko srpskom narodu ili bilo kome ko drukčije misli“.
Ali, šta će mu na tom putu Nenad Prokić, potpredsednik stranke, kad je sam Zukorlić onomad u Beču rekao:
„Kad god je trebalo pametnih, bilo je: hajmo kod Bošnjaka!“
Jedino ako nije da stvara zabunu ko je danas autentični Zukorlić: sam muftija ili Suljo Ugljanin?! Mada se Prokić trudi!
IZVOR: DANAS
Zbog sve učestalije pojave morbila kod dece, u svim novopazarskim vrtićima lekari Zavoda za javno zdravlje održali su predavanja o prepoznavanju simptoma ove zarazne bolesti. Predavanja su prvenstveno bila namenjena vaspitačima, a mogli su da prisustvuju i svi zainteresovani roditelji.
Zbog pojave sve većeg broja obolele dece od morbila, odnosno malih boginja , Zavod za javno zdravlje odlučio je da istovremeno u svim vrtićima u Novom Pazaru održi predavanje na temu „Kako prepoznati prve simptome morbile“. U vrtiću „Naše dete“ predavanje je održala doktorka Selma Bihorac koja je istakla koliko je važno prepoznati prve simptome, i na taj način sprečiti da bolesna deca zaraze zdravu.
„Obzirom da su vaspitači ti koji su u stalnom kontaktu sa roditeljima ove dece koja spadaju u ovu grupu, koja podležu obaveznoj imunizaciji protiv morbila, potrebno je da stalnim kontaktima sa roditeljima pričaju o važnosti ove imunizacije. Koliko ona nije ni malo štetna za decu. Da pobijemo sve te zabranjene teme koje su bile razlog ovoj rupi koju danas imamo, jer ta bolest je skoro bila iskorenjena u našoj zemlji, a nažalost sada ima sve veći broj zaraženih“, objasnila je Bihorac.
Direktorka Predškolske ustanove „Mladost“ Sabina Hoćanin kaže da imaju odličnu saradnju sa Zavodom za javno zdravlje i da je ova tema, vezana za morbile, veoma bitna, a edukacija, koju su danas dobili od strane doktora, mnogo će im pomoći u budućem radu.
„Mi kao ustanova smo takođe krenuli sa proverom vakcinalnog statusa sve naše upisane dece. Počeli smo od 2016. godišta do 2012. Ti spiskovi su predati Zavodu za javno zdravlje( ZZJZ) i Domu zdravlja koji će za svako dete proveriti kakav je vakcinalni status. Imaćemo podatake za svako dete koju je vakcinu primilo a koju ne“,kazala je Hoćanin.
Prvi simptomi malih boginja, odnosno morbila, su temperatura veća od 40 stepeni, ospe, malaksalost, curenje nosa i kašalj, crvene i vodnjikave oči.
Stručnjaci kažu da je dovoljan samo jedan kontakt sa zaraženom osobom i neminovno dolazi do širenja bolesti, kao i da jedna osoba može zaraziti njih 15. Lekari navode da period inkubacije bolesti traje od 10 do 12 dana, da se ospe pojavljuju između dva i četiri dana od početka, a prolaze posle četiri do šest dana.
A. Ademović
Sportski Savez i Kancelarija za mlade Novi Pazar 22. i 23. februara organizuju humanitarni turnir pod sloganom “Igrom do osmeha”. Cilj turnira je prikupljanje novčanih sredstava za porodice slabijeg materijalnog stanja.
Organizatori humanitarnog turnira u malom fudbalu planirali su da okupe 32 ekipe za takmičenje. Kako kažu do sada se prijavilo 12 ekipa.
“Ovim turnirom nadamo se da ćemo bar malo vratiti osmeh na lica onima kojima je to potrebno i koji to zaslužuju. Cena ulaznice biće 100 dinara”, rekao je jedan od organizatora Edin Muminović.
On je istakao da učešće po jednom timu iznosi 1500 dinara. Utakmice su planirane po sledećoj satnici: četvrtak od 10h do 15h, petak od 11h do 15h u Sportskoj dvorani Pendik. Takođe su istakli da starosna granica ne postoji.
A. Ademović