Author: Alma Ademovic

Škola za dizajn tekstila i kože organizovala je radionicu veza za svoje učenike, buduće dizajnere. Brojnim tehnikama izrade ručnog veza naučiće ih Raza Nikšić iz Urduženja Pazarski bazar rukotvorina.  Cilj je da se ove tehnike primene na savremenim mašinama.

Ručni rad oduvek je važio za najistaknutiji i najvredniji. U svetu se on danas sve više koristi. Svetski dizajneri u svojim kreacijama sada sve više koriste vez. Iz tog razloga profesori škole za dizajn odlučili su da naprave radionicu na kojoj će buduće dizajnerke naučiti brojne tehnike veza i ukrašavanja odevnih predmeta.

„Ja im rado pokazujem sve oblike veza počev od praznog veza, narodski rečeno, pa šareni puni, beli vez, zlatovez. Zatim rad sa brojnim aplikacijama. Učenice su jako zainteresovane i ono što sam pokazivala prosto sve su upijale. Ono što je najbitnije je to da pitaju kako se to radi i sve što sam znala da im objasnim pomno su pratile“, istakla je Raza Nikšić iz Udruženja Pazarski bazar rukotvorina.

Za učenice ove škole ovakva pomoć koju im je pružila Nikšić, po njihovim rečima pomoćiće im u budućem radu.

„Trebaće mi za moju budućnost sve ovo što smo ovde naučili i služiće mi sutra kad budem radila da mogu da ukrasima odevni predmet. Mnogo mi se sviđa što su došli baš to da nam pokažu“, kazala je učenica treće godine dizajna Dalila Petlača.

„Prošle godine sam učestvovala kao dizajner na školskoj reviji i imali smo puno ručnog rada, koji nisam umela najbolje da radim. Ove godine imamo ovaj projekat koji će nam pomoći da to sve lepo naučim. Baš je zanimljivo i nije toliko teško koliko sam ja mislila“, kazala je učenica treće godine,  smer modelar odeće Taida Bihorac.

Raditi vez bilo kojom tehnikom nekada je bio veoma težak. Međutim, u današnje vreme je u mnogome olakšan.  Te je i svrha ove radionice da, sve ono što se nauči, pokuša da se primeni na savremenim mašinama. Ali kako ističe Raza Nikšić, ručni rad koji se radio pre 40 i više godina do današnjih dana ostaje nepromenjen, što dokazuje i košulja koju je dobila na poklon.

A. Ademović

Novopazarska Zelena pijaca i ovog utorka bila je bogato snabdevena. I pored snega i hladnog vremena bilo je kupaca. Prema rečima prodavaca cene su uglavnom ne promenjene, ali takođe ističu i da je prodaja nekad bolja drugim danima u odnosu na pijačni.

Utorak je po tradiciji pijačni dan, i oduvek se išlo na pijacu kako bi se snabdeli sa svim potrebnim namirnicama. Kako vreme prolazi, a tako i prodavci kažu, kupovina na pijaci  je oslabila. Čak je po njihovim rečima nekad sreda ili petak bolji prodajni dan od utorka. Međuitim, cene kako voća tako i povrća uglavnom su nepromenjene.

„Papriku imate od 100 do 250 din u zavisnosti koja je i kakav je kvalitet. Paradajiz od 150 do 200, krastavac 100 do 120 din, jabuka od 70 do 80, kruška 100-150 ima je čak i za 200 dinara, mandarina 100-150, limun 130-150 a ostalo se, kada su cene u pitanju, nije menjalo par meseci“, kazao je prodavac Dragan Lukić.

Za one koji su navikli da kupuju na pijaci, ni hladno vreme, ni sneg a ni cene ne predstavljaju problem. Međutim, za većinu kupaca, kupovina na pijaci je skupa.

Bio pijačni dan ili ne, ukoliko želite da kupite svežu i kvalitetnu robu najbolje mesto  za to je Zelena pijaca. Uvek je bogato snabdevena i ono što u prodavnicama nema, ovde sigurno ima. Bar tako kažu prodvci.

A. Ademović

Aktuelni problemi prosvetnih radnika na lokalnom nivou bili su glavna tema sastanka Gradskog odbora prosvetnih radnika „Nezavisnot“.  Predsednik GO sindikata „Nezavisnost“ iz Novog Pazara Rifat Vatić, istako je da se prosvetni radnici susreću sa brojnim problemima, u odnosu na ostale lokalne zajednice.

„U goste nam je došao zamenik predsednika Gradskog odbora  Sindikata prosvetnih radnika Srbije Srđan Slović, koji nas je upoznao sa aktuelnim problemima na Republičkom nivou, kada su u pitanju prosvetni radnici. Na sastaku smo videli šta su to naši problemi i šta će se sve preduzeti kako bi se oni rešili“, istakao je Vatić.

„ Što se tiče Republičkog nivoa, tu je posebno aktuelna materijalna situacija. Ovih dana se usvaja budžet za Republiku Srbiju i mi smo tu dobili nekih 10 odsto. Mi nismo zadovoljni. Stalno su nam obećavali da će nam dati veći procenat kako bi nas izjednačili sa ostalim budžetskim korisnicima, ali i dalje se to ne dešava“, kazao je  zamenik predsednika Gradskog odbora „Nezavisnost“ Srbije Srđan Slović.

Slović je takođe istako, da će se pokrenuti pregovori o posebnom Kolektivnom ugovoru koji ističe 05. Marta 2018. Godine. On je naglasio, da će se u novom ugovoru potruditi da reše sve ono što nije funkcionisalo pre,  međutim, ukoliko se ne dođe do dogovora, kako je rekao, pripremiće se za štrajk.

A. Ademović

Od prvog januara stupaju na snagu novi uslovi za odlazak u penziju, kako starosnu tako i prevremenu. Ove izmene odnose se najviše na žene, što znači da će tek sa 62 godine starosti i najmanje 15 godina radnog staža otići u starosnu penziju. Iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje najavljuju da će isplata povećanja penzije od 5 odsto početi sa januarskim čekom.

Broj penzionera u 2017. godini, prema rečima direktora PIO Fonada filijale u Novom Pazaru Mirsada Abdurahmanovića, je manji u odnosu na prethodnu godinu. Kako kaže ukupno je 21.065 penzionera, od toga 13.170 u Novom Pazaru, 4.647 u Sjenici i 248 u Tutinu. On takođe ističe da će za žene uslovi odlaska u penziju biti promenjeni od prvog januara 2018. godine.

„To znači da će žene raditi 6 meseci duže. Odnosno da će u starosnu penziju ići sa 62 pune godine i najmanje 15 godina radnog staža. Dok za odlazak u prevremenu starosnu penziju za žene će nastupiti izmena zakona i to da imaju 56 godina i 4 meseca starosti i minimum 38 godina staža osiguranja. Kod muškaraca taj odnos je manje promenljiv. Za odlazak u starosnu penziju potrebno je 65 godina starosti i minimum 15 godina staža osiguranja a za odlazak u prevremenu starosnu penziju potrebno je 57 godina starosti i minimum 40 godina radnog staža“, rekao je Abdurahmanović.

On je takođe, istakao da će, u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, naknada za pogrebne troškove biti obračunata u visini jedne i po prosečne penzije isplaćene preko PIO Fonda u prethodnom kvartalu u odnosu na datum smrti korisnika penzije. Naknada za ove troškove iznosi 35.726 dinara za sve kategorije korisnika penzija, kazao je on. Za ostvarivanje ovog prava neophodno je filijali Fonda PIO predati popunjen zahtev, priložiti izvod iz matične knjige umrlih, račun o troškovima sahrane i drugu potrebnu dokumentaciju. Na rešenje o ostvarivanju ovog prava i na isplatu pomenute naknade čeka se najduže 30 dana, ističu u Fondu PIO.

A. Ademović

Korisnici Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama dobrog su opšteg zdravstvenog stanja, to je utvrdio tim lekara Udruženja građana “Otvorena ruka” nakon besplatnih sistematskih pregleda koji se u toj ustanovi tradicionalno sprovode.

Roditelji korisnika Udruženja za pomoć MNRO savesni su i rado koriste usluge Medicinskog tima “Otvorene ruke”, koji vrše besplatne sistematske preglede u ovakvim i sličnim ustanovama u gradu. Pregledi se obavljaju na svaka tri meseca, a prema rečima doktora Nedžada Kršića veliko je zadovoljstvo raditi sa ovom decom, koja ih dočekaju sa osmehom na licu.

“Radimo redovne preglede gde pregledavamo krvni pritisak, glikemiju, slušanje pluća i srčanog rada kao i merenje visine i težine. U susret novogodišnjim praznicima ovom udruženju poklonilo smo 40 poklon paketića“, rekao je Kršić.

„Ovo je već treća godina kako smo ostvarili jako uspešnu saradnju sa lekarima iz Humanitarne organizacije „Otvorena ruka“. I mogu vam reći da je ovo izuzetno značajno, zato što su se deca oslobodila i bez ikakvog ustezanja i problema prihvataju saradnju sa lekarima  koji su izuzetno dobri ljudi i jako lepo i dobro to rade“, rekao je sekretar Udruženja za pomoć MNRO Tahir Delić.

On je takođe naglasio, da će u susret novogodišnjim praznicima za sve korisnike prirediti prigodnu zabavu na kojoj će uručiti poklon paketiće za njih 120 koji, kako je rekao, ostvaruju to pravo. Dok iz „Otvorene ruke“ poručuju da će poklon paketiće podeliti još i Udruženjima paraplegičara, slepih i slabovidih kao i gluvih i nagluvih osoba.

A. Ademović