Naredni popis stanovništava, domaćinstava i stanova u Srbiji održaće se od 1. do 31.oktobra ove godine, u skladu sa Zakonom koji je usvojen u aprilu prošle godine, najavila je pomoćnica direktora Zavoda za statistiku Snežana Lakčević.
Na popisu će, pojašnjava Lakčević, biti dva obrasca – jedno za građane, a drugo za domaćinstvo ili stan.
“Važno je da ti podaci služe za nacionalne potrebe, da se obezbedi uporedivost sa prethodnim popisima, da pratimo šta se dešava sa obrazovnim, ekonomskim, demografskim i drugim karakteristikama našeg stanovništva”, rekla je Lakčević.
Takođe, ukazuje da je važno da naši podaci služe za međunarodna poređenja, kako bi se videlo gde smo u odnosu na države Balkana, druge evopske države ili globalno.
Lakčević kaže i da će se popis izvršiti tradicionalnim metodom, koja podrazumeva da obučeni popisivači idu od vrata i vrata i intervjuišu građane. Za potrebe popisa biće obučeno 18.000 popisivača.
Novina je da će oni ovoga puta nositi laptopove i odgovore građana unositi u njih, umesto u papirne obrasce hemijskom olovkom.
Popisivači će biti vidno obeleženi, imaće legitimacije sa imenom i prezimenom, identifikacionim brojem i brojem lične karte, a taj identifikacioni broj će služiti da građani, ako žele, provere sve u vezi sa popisom.
Lakčević najavljuje da će javni poziv za popisivače biti raspisan oko 20. jula. Na osnovu prijava rangiraće se kandidati, a oni moraju da budu državljani Srbije, da budu punoletni, da imaju najmanje trogodišnju srednju školu i da nisu kažnjavani i da se protiv njih ne vodi postupak.
“Svi koji prođu biće pozvani na petodnevnu obuku za popisivače koja će se obaviti tokom septembra na oko 600 punktova sa oko 30-40 lica. Na kraju obuke sledi i testiranje”, kaže Lakčević.
Ona navodi da je za potrebe popisa Srbija podeljena na 41.000 popisnih krugova, a to su teritojalne jedinice za koju se proceni da jedan popisivač može da izvrši popisivanje za mesec dana.
“S obzirom da su uvedeni elektronski obrasci i da je ubrzan unos odgovora, projektovano je da je jedan popisivač može da izvrši popisivanje svih jedinica popisa – lica, domaćinstava i stana na tri popisna kruga. Popisni krug može biti jedna zgrada u nekom većem gradu, a nekad i dva ili tri sela, pogotovo na jugoistoku Srbije gde su nam sela mala po broju ljudi”, ističe sagovornica Tanjuga.
Ona kaže da su popisni obrasci harmonizovani smo sa međunarodnim standardima, preporukama evropskog statističkog sistema i UN.
Kako navodi, prema preporukama dve vrste obeležja – core, to su obavezna obeležja koja svaka država članica UN i EU treba da uključi u svoj obrazac i non core, to su neobavezna obeležja koja država može u zavisnosti od svojih potreba da uključi u obrasce ali ne mora.
Lakčević kaže da naši obrasci sadrže sva obaveznia obeležja, kao što je pol, državljanstvo, bračno stanje, gde ste živeli, kada ste se doselili, broj živorođene dece, ekonomska aktivnost, najviše završena škola, ali da su uključena i neka obeležja da bi unapredili život građana u Srbiji, a za koja postoji veliko interesovanje.
Navodi da su uključena etnička obeležja, nacionalna pripadnost, maternji jezik i veroispovest, s tim što na pitanje o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti nije obavezno odgovoriti.
“Takođe, uključili smo i pitanje da li lice ima problema u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog invaliditeta i pitanje o načinu putovanja na posao ili školu”, dodaje Lakčević. To smo uradili nakon sastanaka sa planerima javnog saobraćaja da vidimo kolika je dnevna fluktacija u velikim urbanim centrima između pojedinih destinacija”, objašnjava Lakčevićeva.
Ona ističe da svako domaćinstvo koje ima jednog ili više clanova u inostranstvu može, ako želi, da popuni obrazac i za lice koje je odsutno i u inostranstvu je.
Međutim, da li će to lice biti uključeno u popis zavisi od toga koliko je odsutno i razloga odsutnosti, objašnjava Lakčević.
Izvor: Tanjug
