U Sandžaku sutra ujutru slab prizemni mraz, tokom dana sunčano i toplo. Vetar slab, promenljivog pravca.
Jutarnja temperatura od 0 do 7, a najviša dnevna od 21 do 24 stepena.
U Novom Pazaru sunčano i toplije. Jutarnja temperatura 4, najviša dnevna 22 stepena.
Za kolektivnu dženazu u Potočarima, 11. jula ove godine, za sada su spremni posmrtni ostaci 30 žrtava, potvrdila je Emza Fazlić, glasnogovornica Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine.
Posmrtni ostaci devet žrtava genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine koji su u junu prošle godine ekshumirani na lokalitetu Dobro Polje, općina Kalinovik, identificirani su prošle sedmice u prostorijama JKP “Gradska groblja” Visoko.
Radi se o žrtvama bošnjačke nacionalnosti koje su 1995. godine nestali na području Bratunca, Srebrenice i Zvornika. Ove žrtve su najprije identificirane putem DNK metode, a njihov identitet su potvrdili i članovi njihovih porodica.
“U Kalinoviku su ekshumirani posmrtni ostaci deset žrtava koje su ubijene u genocidu počinjenom u Srebrenici. To je najudaljenija tačka na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci Srebreničana. Prilikom ekshumacije su pronađeni i određeni dokazi koji su upućivali čije bi žrtve mogle biti. Pronađene su žice kojim su im bile vezane ruke što je vrlo indikativno s obzirom na to da su te iste žice pronađene i prilikom otkrivanja masovne grobnice sa žrtvama ‘Škorpiona’. Devet žrtava je identifikovano, deseta nije. Od ovih devet identifikovanih, porodice osam žrtava su dale saglasnost za njihov ukop na kolektivnoj dženazi koja se planira za 11. juli ove godine u Potočarima. Deseta žrtva nije identifikovana jer majka nije imala snage da dođe i obavi taj čin. Imamo saglasnost i za ukop 22 žrtve koje se nalaze u Podrinje identifikacionom projektu u Tuzli. Dakle, trenutno imamo saglasnost za ukop 30 žrtava na dženazi ove godine”, pojasnila je Fazlić.
Međutim, kako je kazala, još uvijek postoje posmrtni ostaci koji su identifikovani i putem DNK i zvanične metode.
“Takvih je 35 u Tuzli ali porodice još nisu dale saglasnost za njihov ukop. Razlog tome je uglavnom oskudnost skeleta koji su do sada pronađeni. Porodice se nadaju da će se u narednom periodu pronaći dodatni skeletni ostaci. Imamo još 75 žrtava koje su identifikovane samo putem DNK metode, ali porodice još nisu pristupile zvaničnoj identifikaciji”, izjavila je Fazlić.
Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine u posljednje vrijeme provodi intenzivnije aktivnosti kada je riječ o identifikacijama, a kako bi zajedno sa udruženjima porodica nestalih osoba, pozvali porodice da identifikuju svoje najmilije i daju saglasnost za njihov ukop.
“Neki od posmrtnih ostataka se u mrtvačnicama nalaze i dvije, tri decenije. Dakle, decenijama su u plastičnim vrećama, na policama. Cijenimo da je mnogo humanije da se ti posmrtni ostaci konačno spuste u zemlju”, istakla je Fazlić.
Prema njenim riječima, svake godine rade reasocijacije, tačnije dodaju posmrtne ostatke koje su naknadno pronađeni već ukopanim žrtvama.
“Na području Bosne i Hercegovine pronađeno je oko 1.000 grobnica. Međutim, kada je riječ o žrtvama Srebrenice, one su pronađene u 85 masovnih grobnica, na različitim lokalitetima. Posljednja masovna grobnica sa žrtvama genocida pronađena je na području općine Kalinovik, na lokalitetu Dobro Polje u maju prošle godine. Od tog broja, 40 je primarnih masovnih grobnica, a 41 je sekundarna. Imali smo i tri masovne grobnice na samoj površini terena i jednu jamu”, izjavila je Fazlić.
Kako je kazala, još uvijek se traži više od 1.000 nestalih žrtava genocida.
“Vjerujemo da postoji određen broj masovnih grobnica koje kriju te posmrtne ostatke. Međutim, svjedoci smo da je sve teže doći do tačnih informacija o lokacijama tih grobnica. Jedan broj nestalih nikada neće biti pronađen jer su završili na dnu rijeka, jezera, na nepristupačnim lokacijama, različitim prirodnim jamama”, istakla je Fazlić.
Naglasila je da određen broj nestalih neće biti pronađen jer su nestale cijele porodice.
“Nekim porodicama je apsolutno zameten trag. To je slučaj sa pet sestara iz Foče čiji je dokaz o postojanju apsolutno izbrisan. Ne možemo dokazati da su postojale. Radi se o sestrama Bešlić. Četiri sestre su, prije nego su ubijene, brutalno zlostavljane i silovane, samo je jedna preživjela. Ona je završila u staračkom domu u Goraždu gdje je i preminula. Od nje nije uzet uzorak krvi kako bi se identifikovali posmrtni ostaci njenih sestara”, ispričala je Fazlić.
Dodala je da je od nebrige za njeno grobno mjesto, jer nemaju srodnika, usljed vremenskih prilika, uništen nišan pa je nemoguće doći i do groba te sestre.
Izvor i foto: AA
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proširila je listu zabrinjavajućih sojeva korona virusa za dva nova soja.
Radi se o omikron soju BA4 i BA5.
Ti sojevi su otkriveni u Južnoj Africi, ali su se već pojavili i u Evropi, pa tako i Nemačkoj.
SZO je uvrstio nove sojeve među zabrinjavajuće, jer su nepoznati efekti mutacije.
Direktorka programa za vakcinaciju SZO Kejt O”Brajan upozorila je vlade širom sveta na opasnost preranog popuštanja epidemioloških mera.
“Pandemija zasigurno još nije prošla”, istakla je ona.
Izvor: Tanjug
Foto. RTV
U subotu, 16. aprila biće ponovljeni izbori na 54 biračka mesta za izbor narodnih poslanika i na 35 biračkih mesta za izbor predsednika Republike.
Izborna tišina, uoči ponovljenih izbora, počinje večeras u ponoć i trajaće do zatvaranja birališta, u subotu u 20 sati.
Republička izborna komisija je na sednicama 6. i 8. aprila donela rešenja o ponavljanju izbora održanih 3. arpila na onim biračkim mestima na kojima je rešenjem nadležnih lokalnih izbornih komisija glasanje poništeno.
Izbori će se održati u subotu, 16. aprila, od sedam do 20 sati.
Glasački listići za izbor narodnih poslanika biće roze boje, štampaće se 32.181, a listići za izbor predsednika biće tirkiz boje i njih će biti štampano 28.687.
Izvor: Tanjug
Inflacija je u martu zabeležila rekorde, u Srbiji 9,1 odsto međugodišnje, u SAD 8,5 odsto i evrozoni oko 7,5 odsto, a glavni uzrok je urajinsko-ruski sukob koji je “pogurao” cene energenata i hrane, kaže glavna urednica magazina “Biznis” i “Ekonometar” Radojka Nikolić.
Ovogodišnja martovska inflacija obara rekorde ne samo u Srbiji već i u svetu, rekla je Nikolićeva Tanjugu i istakla da je, na primer, Nemačke kao najveća evropska ekonomija imala u martu rekordnu inflaciju od 7,3 odsto.
Dodaje da su i Amerika i Evropa imale u martu najveću inflaciju verovato u poslednjih 40 godina.
Nikolićeva je rekla da i dalje rastu cene, pre svega energenata koje su, prema nekim procenama, uvećane za više od 44 odsto, dok je cena hrane na globalnom nivou uvećana za trećinu…
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je objavila da su svetske cene prehrambenih proizvoda dostigle u martu najviši nivo ikada usled rata u crnomorskom regionu, pri čemu su najviše poskupele osnovne žitarice i biljna ulja.
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u martu u proseku 159,3 poena, što je rast od 12,6 odsto u odnosu na februar, kada je već dostizao najviši nivo od kako je 1990. ustanovljen, dok u odnosu na mart 2021. godine beleži skok od čak 33,6 procenata.
Nikolićeva je kaže da se smirivanje rasta cena ne očekuje do kraja godine uprkos pokušajima FED-a da obuzdaju inflaciju povećanjem referentne kamatne stope.
Dodaje da su SAD već krenule u sukcesivano povećanje kamatnih stopa koje će trajati cele ove godine i da se očekuje da još i Evropska centralna banka poveća Euribor.
Nikolićeva podseća da je NBS povećala malo refrentnu kamatnu stopu, sa jedan na 1,5 odsto i dodaje da se može očekivati možda i dalje povećanje u narednim mesecima.
“Svet pokušava nekako da obuzda inflaciju, ali pošto su glavni uzročnici inflacije u oblasti energetike i hrane, teško se može očekivati da dođe do nekog značajnijeg smirivanja do kraja ove godine”, rekla je ona Tanjugu.
Napomenula je da su zbog cena energenata dosta uvećani troškovi proizvodnje hrane, ali i zato što su Ukrajina i Rusija najveće evropske žitnice, proizvođači i izvoznici žitarica, pre svega pšenice i kukuruza.
Nikolićeva dodaje da je Ukrajina i veliki proizvođač i izvoznik suncokretovog ulja.
Uvećane su i cene đubriva za poljoprivredu, čiji su veliki proizvođači, takođe Rusija i Ukrajina.
Ceo lanac proizvodnje je poremećen i uticao je na povećanje cena hrane, dodala je ona.
Istakla je da je Srbija značajan prizvođač hrane i da bi u ovoj situaciji mogli da budemo još veći izvoznik ukoliko se dodatno poveća poljoprivredna proizvodnja.
Kako je rekla, naša zemlja godišnje izveze između četiri i pet milijardi dolara od izvoza hrane.
“Srbija će imati dovoljno hrane za svoje potrebe i za izvoz. Možda bi bez obzira na skupe troškove proizvodnje mogli da povećamo prizvodnju hrane, jer će i u okruženju i svetu biti velika potreba za hranom”, kazala je Nikolićeva.
Navodi da bi građane Srbije svakako očekuju više cene u narednom periodu pošto će i dalje nastaviti da poskupljuju energenti, kao i da nas očekuje poskupljenje struje.
Na pitanje da prokomentariše zahteve poljoprivrednika i mlinara da se dozvoliti izvoz pšenice i kukuruza, kao i brašna, jer posle neće imati kome da prodaju, a neće moći ni da obnove novi proizvodni ciklus, Nikolićeva je rekla da bi tim zahtevima treba izaći u susret.
“Proizvođači mogu dobro da procene koje su količine dovoljne za nas i trebalo bi udovoljiti njihovim zahtevima. ako postoje mogućnosti za izvoz, treba ih iskoristiti, pošto će uskoro doći nova žetva i nove količine. Nije dobro da na zalihama imamo robu koja je najtraženija svuda. Treba napraviti dobru procenu šta je optimalno da proizvođači ne bi bili oštećeni”, navela je Nikolićeva.
Izvor: Tanjug
Foto: bizinfo.rs