Author: N N

Na teritoriji Sjenice, opštine na jugozapadu Srbije, nalazi se rudnik „Štavalj“, jedan od najbogatijih rudnika mrkog uglja u zemlji. Tragom priče o sjeničkom rudarskom bazenu došli smo do, kako su nam rekli rudari, „najvrednijeg dijamanta“ u rudniku mrkog uglja, Dušice Karličić.

Dušica je inženjer geodezije i jedina je dama u istoriji rudnika koja „hleb sa sedam kora“ zarađuje u jami rudnika „Štavalj“ dubokoj 250 metara. Ova dvadesetosmogodišnjakinja prvi put je u jamu sa kolegama rudarima ušla pre tri godine.

„U rudnik me je doveo ujak, on je ovde dočekao penziju. Iako rudnik nije najbezbednije mesto na svetu, ja sam se zaljubila u posao koji danas obavljam. Strah postoji, ali se lako prevaziđe kroz posao, ali i druženje i razgovor sa kolegama. Pomislim da nas je dole, u jami, u jednoj smeni oko 100 zaposlenih i kažem sebi da mi se ništa neće desiti. Jeste težak posao, posebno u zimskim uslovima kada se temperatura na Sjeničko-pešterskoj visoravni spusti na minus 22. Za mene je, uprkos poteškoćama, ovaj posao avantura i predstavlja mi zadovoljstvo. U jamu silazim po potrebi, nije to svakog dana, tri puta nedeljno, i moj posao je da se postaram da jamska prostorija prođe baš kako je to predviđeno projektom i kako je ucrtano na kartama te da iskontrolišem da li su rudari ispoštovali sve što je definisano“, priča inženjer geodezije Dušica Karličić u rzgovoru za Anadolu Agency.

Ona objašnjava da se trenutno podzemna eksploatacija mrkog uglja i iskopine obavljaju na 930 metara nadmorske visine, odnosno u jami dubine preko 250 metara.

„Boravak u jami i danas, kao i prvog dana, mi je isti. Teže je objasniti taj osećaj onima koji to nikada nisu doživeli. Malo je čudno, koncentracija vazduha je drugačija, temperatura je konstantna, ima i vlage i prašine. Čudno je i za hodanje i za disanje, u mraku ste i ništa se ne vidi“, kaže Dušica.

Dušica je uvažena i omiljena među kolegama. Uprkos tome, u jami su svi jednaki i svako se bavi onim zbog čega je tu.

„Rudari na mene gledaju kao na kolegu i ortaka. Svako naporno obavlja svoj posao. Imamo zajednički cilj, da ugalj izađe napolje i da se za grejnu sezonu ugljem obezbede škole i bolnice. Rudari svakako jesu džentlmeni, ja sam za njih ‘nežniji pol’ i hoće da pomognu kako bih ja što brže završila svoj posao i napustila jamu. Često me otprati neko od kolega kako bi bili sigurni da sam bezbedno izašla iz jame. Nikada nisam imala neki problem sa kolegama u jami i nikada niti jedan negativan komentar niti neumesna šala od kolega nije usledila“, kaže Dušica.

Želja joj je da napreduje u poslu i ne namerava da napusti rodno mesto.

„Nisam se pokajala nikada. U mračnoj jami sam shvatila, bodreći sebe, ko malo rizikuje i napravi par ispravnih koraka život mu postaje lepši. Ovde ima budućnosti. Svakom mladom čoveku, svojim vršnjacima iz Sjenice i okoline savetujem da ostanu ovde. Što se rudnika tiče, on će i dalje napredovati, mlade pozivam da studiraju smerove koji će ih dovesti do posla odmah nakon završenog fakulteta. U rudniku će se uvek vršiti istraživanja i otvaraće se nove jame, biće posla penzija da se dočeka“, priča Dušica.

Ovu mladu stručnjakinju je na odgovoran posao pre tri godine primio Mensud Turković, aktuelni direktor rudnika mrkog uglja „Štavalj“. Za Dušicu, nakon tri godine njenog požrtvovanog rada, ima samo reči hvale.

„Pre tri godine sam joj rekao: ‘Dušice, to je posao vezan za jamu, ima rizika’, a ona mi je tada rekla da je to za nju izazov i da će s ljubavlju obavljati sve zadatke. Devojčica je vredna kao pčelica, stručna je i požrtvovana, ima znanje i odgovornost. Imam za nju samo reči hvale. Voleo bih još da pronađe ljubav svog života sa ovih prostora kako bi nam ostala u rudniku“, priča direktor Turković.

Rezerve mrkog uglja u rudniku „Štavalj“ overene su na 240 miliona tona i to na obrađenih 40% sjeničkog basena. Iz jame izlazi takozvani eko-ugalj čistog sastava uz minimalan procenat sagorivog sumpora.

Tekst / Foto: Aleksandar Nićiforović