Naše je samo ono što damo drugima, rekao nam je Aleksandar Nićiforović, novinar iz Novog Pazara proglašen za najvećeg heroja vanrednog stanja. Ovu titulu dodelili su mu ljudi koji su glasali na konkursu Oni su heroji Delegacije EU. A zašto je Aleksandar heroj? Zato što nije želeo da dozvoli da se zaborave priče o humanosti, solidarnosti… i da, herojima.

“Ja sam tokom dana bio angažovan za RTV Novi Pazar, za agenciju Anadolija, radio sam sve one stvari koje su interesovale javnost i kojima se bave novinari, znači – brojke i haos. A naveče, inspirisan svim tim ljudima, koji rade super stvari i negde, posmatrajući svoju mamu kako prati one konferencije, kako se boji i kako guta knedle, odlučio sam da pišem nešto pozitivno. Da ljudima skrenem na kratko misli sa svog tog haosa tokom dana – o brojkama, o umiranju, o hroničnim bolestima koje virus zakomplikuje. Negde sam odlučio da to bude taj trenutak naveče, negde od osam sati i svi su čekali te stvari da čitaju. Tokom dana, dok sam bio na terenu, radio i izveštavao za televiziju, video bi nešto što bi moglo da mi bude pozitivna priča. I bilo je svakog dana više tih priča”, objašnjava Aleksandar za Megafon.

Svoj posao radio je i radi savesno i odgovorno. Kaže da masku nije skinuo od marta, čak ih je i delio svojim sugrađanima. A dok je on bio na terenu i pokušavao da u tuđe živote unese tračak nade i pozitivnosti, i sam je vodio bitku. Tačnije, njegova majka borila se upravo sa virusom korona.

“Moja mama i dalje se oporavlja. Bila je u dva navrata hospitalizovana. Ja sam radio PCR test i bio sam negativan. Nisam imao neke simptome, ali sada sumnjam da sam i ja to preležao u ovom drugom, težem talasu.”

Ovaj heroj priče o drugim herojima objavljivao je na Instagramu, Fejsbuku i sajtu RTV Novi Pazar. Bilo ih je preko 50. A za sve njegove sugrađane, vrlo brzo su te priče postale pravo svetlo na kraju tunela.

“Ja sam to radio uživajući. Pisao sam uživajući, birao fotografije, kojih je bilo više, uživajući. Provodio sam vreme, policijski čas, po 3,4 sata uz računar. Posle su bili jako zanimljivi komentari i dopisivanje sa ljudima, sa publikom koja je to pratila. Ja to napišem, a onda provedem vreme i časkajući sa njima. Oni bi mi predlagali nove priče, bilo je interaktivno.”

Podrška kolega

Na konkurs Oni su heroji Aleksandra je prijavio dugogodišnji prijatelj i kolega Zoran Maksimović.

Zoran i Aleksandar rade u istoj redakciji i poznaju se duže od decenije. Zasluženu nagradu – dve povratne avionske karte za destinaciju po izboru u Evropi, iskoristiće zajedno. Ipak, Aleksandar kaže da, iako je srećan zbog pobede na konkursu, heroji njegovih priča za njega su pobednici.

“Svi ti ljudi za mene su heroji. Od medicinskih sestara, lekara, volontera, humanih ljudi, organizacija, policije, vojske… Svi su bili jedno. Svi su bili jedna duša, radili iste, dobre stvari.”

I na kraju im poručuje – “Samo da nastave da budu humani, da budu dobri, u službi svih građana, zajednice. Da budu uvereni da je njihovo samo ono što su dali drugima. To je možda novac, to je slobodno vreme, uslugu, e to je njihovo. To je neki uzvišeniji cilj na ovom svetu da budemo od pomoći jedni drugima, ujedinjeni.”

Aleksandar je u tom slučaju bogat čovek, jer je ljudima dao ono najvrednije – nadu.

Preuzeto: MEGAFON

Novinar iz Novog Pazara Aleksandar Nićiforović najveći je heroj vanrednog stanja, po mišljenju publike koja je glasala na konkursu „Oni su heroji“. Pored toga što je sve vreme radio svoj posao i žitelje Novog Pazara informisao o svemu što je vezano za pandemiju, on je svakoga dana na svojim društvenim mrežama i na televiziji na kojoj radi, sa sugrađnima delio po jednu lepu ljudsku priču o herojima tog grada koji su, svako u svojoj oblasti, činili dobra dela.

Kako kaže, nakon dnevnog izveštavanja o broju zaraženih i umrlih za nekoliko medija, uveče je pisao o događajima i ljudima koji su istinski heroji.

„Uveče, u vreme policijskog časa, nije bilo nikakvih događaja, nikakvih incidentnih situacija da bismo morali da radimo. Sve je krenulo od prvih fotografija Novog Pazara, praznih ulica tokom prve večeri nakon uvođenja policijskog časa. To je bilo nepojmljivo za jedan živ grad u kome su ogromna većina mladi ispod 30 godina, za grad koji nikada ne spava“, seća se Nićiforović i dodaje da su te fotografije imale veliki broj deljenja, ali i komentara njegovih pratilaca sa kojima se je dopisivao do jutra. Fotografije su, kaže, obišle i dijasporu.

Zbog čitave situacije i straha koji je počeo da se širi među ljudima, ovaj novinar je došao na još jednu ideju.

„Posmatrajući svoju majku koja je gutala knedle dok je slušala konferencije i brojke o zaraženima i umrlima, odlučio sam da radim nešto što će ljudima makar na kratko skrenuti misli sa svakodnevice, koja je bila mračna. Razmišljao sam šta bi to moglo da bude i shvatio sam da ja, baveći se dnevnom informativom, zateknem razne ljude koji rade neke super stvari, a mi u vestima, nažalost, nemamo mesta za njih. A ispostavilo se da sve to što ti ljudi rade, ne rade da bi bili promovisani i da to neko vidi, nego iz nekog uzvišenijeg cilja. Ja sam onda rešio da svakog dana pažnju posvetim jednom od njih. To su uglavnom bili medicinski radnici, humanitarci, volonteri, policajci, vojnici, novinari…“.

Svakod dana bi se sretao sa nekoliko ljudi i situacija, fotografisao najrazličitije stvari po gradu, a onda bi uveče odabirao jednu, koju bi predstavio ljudima.

„Objavljivao sam to na svojim društvenim mrežama, ali i u rubrici ’Lepša strana vanrednog stanja’ na portalu Radio televizije Novi Pazar, gde sam stalno zaposlen. Tako sam promovisao sve te super ljude i dobijao povratne informacije od pratilaca. Njihovi komentari su mi i najviše značili, odnosno to što su oduševljeni čekali svaku moju novu priču. Znači, neko je uradio neke neverovatne stvari, i onda sam ja sa ljudima do ujutru pričao o tim stvarima. Zaista sam iznenađen što su ljudi u svom tom haosu to prepoznali kao nešto korisno i pozitivno“, priča ovaj novopazarski novinar.

Kako kaže, heroje o kojima je pisao birao je sasvim sam, isključivo prema njihovim zaslugama za ono što su za društvo uradili. Teško mu je da se odluči za priču koja je za njega bila najemotivnija.

„Negde mi je u podsvesti možda najveći utisak ostavila beba koja je od strane neke nesavesne majke ostavljena u porodilištu, i briga medicinara i svih ljudi na ginekologiji koji su danima vodili računa o njoj, jer socijalne službe nisu radile. Oni su stvarno bili pravi heroji. Ali svi ljudi o kojima sam pisao su stvaro istinski heroji i moje priznanje na ovom konkursu odlazi svima njima“.

Svakodnevno izvešavanje o herojima Novog Pazara trajalo je 50 dana. Nićiforović planira da nastavi da se bavi promovisanjem humanih ljudi, koji se žrtvuju za zajednicu.

„I pre toga sam radio slično, mada ne toliko u kontinuitetu kao za vreme vanrednog stanja, ali uvek sam voleo da pišem lepe životne priče o ljudima koji pomažu drugim ljudima i humanitarnim organizacijama, s obzirom da je to u Pazaru dosta razvijeno. Ja i sam volontiram u par organizacija, jer mene inspirišu dobra dela ljudi i uvek ću raditi na pričama o njima“, zaključuje ovaj novinar i dodaje da mu provo mestu na konkursu „Oni su heroji“ znači mnogo, ali da smatra da su svi ostali kandidovani mnogo veći heroji od njega, jer je upravo o takvim ljudima i pisao tokom vanrednog stanja.

Preuzeto: MEDIAREFORM