Author: N N

U nedelju pretežno sunčano i veoma toplo za ovo doba godine. Tokom noći ka ponedeljku u severnim, u ponedeljak pre podne i u ostalim krajevima naoblačenje sa kisom, padom temperature i pojačanim severozapadnim vetrom. Posle podne postepeno razvedravanje.

U većini dana do kraja perioda suvo i relativno toplo.

Samo se u sredu posle podne i uveče u severnim, tokom noći ka četvrtku i u četvrtak i u ostalim krajevima očekuje prolazno naoblačenje, mestimično sa kišom na visokim planinama sa snegom i padom temperature.

Izvor: infocentrala

A. Ni.

Photo: R. Ku.

Austrijski kancelar Sebastian Kurz u subotu je nagovijestio kako bi se, kao odgovor na dolazak izbjeglica i migranata iz Turske u Grčku, mogle zatvoriti sve granice na Balkanu, što podsjeća na akcije poduzete tokom evropske migracijske krize 2015. i 2016. godine, prenosi agencija Hina pozivajući se na Reuters.

Grčka policija ispalila je suzavac kako bi odvratila stotine izbjeglica i migranata koji su u subotu stigli na granicu s Turskom, dok se kriza zbog stanja u Siriji prebacuje na prag zemalja članica Evropske unije.

Službena Ankara je upozorila da više ne namjerava zadržavati stotine hiljada izbjeglica nakon što su u zračnim napadima sirijskih snaga na Idlib na sjeverozapadu Sirije ubijena 33 turska vojnika.

“U stalnom smo kontaktu s partnerima iz EU i onima koji vode računa o rutama na zapadnom Balkanu. Ako se zaštita vanjskih granica EU-a ne uspije realizirati, Austrija će zaštititi vlastite granice”, kazao je Kurz.

Njegovi komentari podsjećaju na sličan odgovor iz 2016. godine, kada je bio ministar vanjskih poslova, a Austrija pokrenula zatvaranje granica balkanskih država između te države i Grčke kako bi spriječila dolazak novog vala migranata.

“Situacija poput one iz 2015. apsolutno se ne smije ponoviti. Naš je cilj propisno zaštititi vanjske granice EU, zaustaviti ilegalne migrante ondje i ne propuštati ih dalje”, rekao je Kurz.

Austrija je spremna poslati dodatne policijske snage u neke granične države, kazao je austrijski kancelar, vjerojatno misleći pritom na Grčku i Bugarsku, dodaju agencije.

Božinović: Hrvatska spremna

Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović u subotu je rekao kako je Hrvatska spremna za potencijalni novi val izbjeglica i migranata, no i kako na zapadno-balkanskoj ruti za sada nema povećanja broja dolazaka.

“Hrvatska već nekoliko godina ima plan za situaciju s kojom jesmo suočeni i za situaciju s kojom možemo biti suočeni”, rekao je ministar, ustvrdivši kako “u ovom trenutku nema vidljivih pojačanja na ruti koja se naziva istočno-mediteranska ili zapadno-balkanska” te da po pitanju hrvatske spremnosti “nema brige”.

Hrvatska policija efikasno štiti hrvatsku granicu i “možda za razliku od nekih drugih zemalja ovakve situacije za nas nisu iznenađenje jer smo mi stalno u punoj operativnoj funkciji”, poručio je Božinović.

On je istakao kako je u stalnom kontaktu s evropskim institucijama, te da EU u ovom trenutku djeluje u dva smjera.

“S jedne strane to je diplomatski napor koji se ulaže kako bi došlo do deeskalacije situacije u Idlibu, a s druge strane se djeluje humanitarno time što je odobreno 60 milijuna eura interventne pomoći kako bi se osigurali smještaj, hrana i medicinska skrb za Sirijce” koji su trenutno u toj sirijskoj provinciji, zaključio je Božinović.

Izvor: Agencije

Foto: EPA

A. Ni.

U Italiji je od novog koronavirusa preminulo 29 osoba, od kojih osam u poslednja 24 sata, dok je 1.128 zaraženo, saopštila je italijanska Civilna zaštita. Prvi slučaj zaraze registrovan u Luksemburgu.

U toj zemlji je od početka epidemije pre nedelju dana, zaraženo tačno 1.128 ljudi.

Civilna zaštita je dodala da 52 odsto inficiranih ima blage simptome virusne upale pluća.

U Francuskoj je ukupno 100 osoba zaraženo novim koronavirusom, od kojih je 86 trenutno hospitalizirano, objavio je u subotu čelnik Agencije za javno zdravstvo Francuske Žerom Salomon, a Sjedinjene Države objavile su prvu smrt izazvanu tim virusom.

Prvi slučaj u Luksemburgu

U Luksemburgu je zabeležen prvi slučaj zaraze novim korona virusom, izjavila je ministarka zdravlja Polet Lener.

Prema njenim rečima pacijent je boravio u Italiji, a u toku je identifikacija osoba sa kojim je bio u bliskom kontaktu.

Ona je dodala da su članovi porodice pacijenta već stavljeni u preventivni karantin.

Od novog korona virusa u svetu je zaraženo 85.919 ljudi od kojih je preminulo više od 2.940.

Izvor: Beta/Tanjug/AP, Claudio Furlan/Lapresse

A. Ni.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji koji, po rečima nadležnih, treba da omogući da se dođe do istine i pomogne roditeljima da dobiju odgovore za kojima tragaju decenijama.

Komisiju će činiti predstavnici državnih organa, ali i predstavnici registrovanih udruženja roditelja koja se bave pitanjima nestale novorođene dece, a koji će u ovoj komisiji imati većinu.

Jedan od razloga za donošenje zakona jeste presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život.

Tom presudom je Srbija obavezana da utvrdi činjenice i u drugim slučajevima.

Kako je ranije rekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, sudski postupak kao rezultat može imati odbijanje zahteva ako se dokaže da dete nije nestalo, ako se utvrdi smrt ili konkretno šta se desilo, kao i koja institucija je odgovorna, a može i da kaže da nije moguće utvrditi šta se dogodilo.

Ukoliko nije moguće utvrditi status deteta na zahtev predlagača može se dosuditi novčana nakanda ne veća od 10.000 evra.

Postupci će se sprovoditi u onim slučajevima ako se roditelj ranije obraćao državnim institucijama, kako bi se sprečile zloupotrebe.

Ako istraga pokaže da je dete nestalo uz činjenje krivičnog dela, biće podneta krivična prijava.

Poslanici Skupština Srbije usvojili su i Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, Zakon o igrama na sreću, Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Tanjug

A. Ni.

Luksemburg je poslednjeg dana februara 2020. godine postao prva država na svetu koja nudi besplatan javni prevoz, prenosi RTS. Taj potez mala, ali bogata zemlja Evropske unije povukla je da bi pomogla slabije plaćenom stanovništvu i da bi se smanjio broj vozila na putevima.

Neki gradovi u svetu uveli su slične mere koje podrazumevaju besplatnu upotrebu javnog prevoza, ali to nikada nije bilo ovako objedinjena akcija na teritoriji cele države. Besplatan javni prevoz, označen kao „značajna društvena mera“, na neki način utiče na približno 40 odsto domaćinstava i procenjuje se da pojedinačno domaćinstvo može da poštedi oko 100 evra troškova godišnje.

Budući da je planirano da mera stupi na snagu 1. marta, a naknadno odlučeno da prevoz postane besplatan dan ranije, danas mnogi putnici nisu očekivali promenu.

Zaposleni u sektoru javnog prevoza zabrinuti su zbog posledica koje mera može da ima na njihova radna mesta. Prodavci karata, na primer, kažu da ne znaju kakva će ih sudbina  zadesiti. S druge strane, besplatan javni prevoz deo je plana da se u Luksemburgu smanji saobraćajna gužva. Privatna vozila su najčešće sredstvo za prevoz u ovoj evropskoj državi. U poslovnom transportu čini 47 odsto, a kada su u pitanju zabava i slobodno vreme, porodični ili lični automobil koristi se u 71 procentu situacija.

Luksemburg sa 200.000 zaposlenih koji žive u susednim državama – Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji, a najveći broj njih se na posao dovozi sopstvenim automobilima, jasno je zbog čega su na putevima gužve. S obzirom na to da Luksemburg ima 610.000 stanovnika, zaposleni koji prelaze granicu svakog dana čine polovinu ukupnog broja zaposlenih u zemlji.

Glavni grad Luksemburga uložio je u razvoj transportne mreže, najviše kroz tramvajski saobraćaj, ali se oni koji često koriste javni gradski prevoz žale da nisu svi krajevi pokriveni ovom vrstom prevoza. Nadležni ističu da je neophodno vreme da se svi krajevi povežu tramvajskom mrežom i najavljuju da će do aerodroma moći da se stigne ovom vrstom prevoza za nekoliko godina.

Izvor: RTS

A. Ni.