Bezmalo pola godine od kako su ga trojica napadača ni krivog ni dužnog pretukla, Emir Hamzić (29) žali što više neće igrati fudbal, ali i slavi što je posle svih povreda ostao živ.
Zbog čega su nasrnuli na njega, kapitena lokalnog FK Polimlje, mladića o kome niko u gradu na Limu nema ružnu reč da kaže, Emir ni dan-danas ne može da shvati. Sebi jedino zamera što nije predvideo napad i pokušao da se odbrani.
– Kako sam mogao da predvidim kad nije postojao nikakav razlog da navale na mene, kako kad se nikad nisam našao na mestu gde je bila tuča, a kamoli u njoj učestvovao. Kako da se branim kad u životu nisam potegao pesnice – priča za “Blic” Emir Hamzić.
U ranim jutarnjim satima 17. novembra prošle godine Emir se sa devojkom i drugom vraćao iz noćnog kluba. On i devojka su iz taksija izašli kod jedne pekare, a prijatelj je produžio do druge pekare u blizini.
– Kad smo nas dvoje izlazili iz radnje, neko je nešto ružno dobacio. Ljude koji su to izgovorili, a sa njima u životu na istom mestu nisam bio, pitao sam: “Da li nama nešto kažete?”. Sledećeg trenutka jedan od njih se, držeći flašu u ruci, zaleteo prema meni, ali se poklizao i pao. Sekund-dva kasnije drugi napadač me je udario pesnicom po glavi, odmah zatim dobio sam i udarac bokserom. Više se ničega ne sećam, pao sam u nesvest – kaže Hamzić u ispovesti “Blicu”.
Probudio se u Kliničkom centru u Beogradu dve nedelje kasnije. Tek po okruženju – doktorima i medicinskim sestrama, krevetu za koji su mu bile vezane ruke i noge, stalku sa infuzijom – shvatio je da je u bolnici, ali ne u Prijepolju.
– Dodirnuo sam rukom glavu i osetio da sam ćelav, napipao veliki ožiljak – kaže Emir.
Danima pre toga, dok je on bio u dubokoj komi, trajala je borba za njegov život. Potanko su mu, pošto je izašao iz bolnice, roditelji prepričali dramu.
– Bio sam polumrtav kad su me iz Prijepolja dopremili u užičku bolnicu. Odmah potom upućen sam u Beograd sa krvnim pritiskom pet sa deset. Lobanja mi je bila napukla, imao sam tešku operaciju mozga koja je trajala pet sati, skidali su mi hematome. Levo oko mi je maltene bilo ispalo, polomili su mi jagodičnu kost, povređen mi je bio i vratni pršljen. Posle buđenja iz kome još šest-sedam dana ostao sam u bolnici, osoblje me je iz šale zvalo “fenomen”, s obzirom na to šta sam preživeo. Sam Bog me je sačuvao – govori Emir o posledicama događaja koji mu je promenio život.
Dok je trajala bitka za Emirov život, nema ko nije pružao porodici Hamzić podršku i raspitivao se za njegovo zdravlje. Pokazalo se to nekoliko dana posle napada, kada je preko 1.500 Prijepoljaca izašlo u protestnu šetnju.
Ne seća se Hamzić više od ona dva udarca koje su mu u glavu naneli napadači, ali je kasnije saznao da su huligani nastavili da se iživljavaju nad njim i dok je onesvešćen ležao na ulici.
– Uskoro bi trebalo da idem na još jednu intervenciju. Kako je moglo biti – dobro je. Prognoze su bile da ću ostati slep na jedno oko i biti invalid. Srećom, nije tako bilo, mada mi ponekad padne “mrežica” na oko. Predvideli su mi da ću tek oko 1. maja stati na noge, a evo, već duže vreme ja pomalo šetam. Oporavljam se – veli Hamzić.
Fudbal mi je bio sve u životu
Emir je fudbal igrao u novosadskom Proleteru, Zemunu, Goraždu, Slaviji iz Istočnog Sarajeva, Travniku, Sjenici, Zlatiboru. Svuda je bio poštovan. Karijeru je prevremeno, tuđim hirom, završio kao kapiten u svom Polimlju. U subotu je dobio priznanje opštine Prijepolje kao najbolji sportista grada. Emotivan trenutak za njega, priznaje.
Zna Emir da su povrede takve da je sad već bivši fudbaler.
– Fudbal mi je bio sve u životu. Ništa drugo nisam radio, od lopte sam solidno zarađivao. Trenutno ne mogu da pronađem sebe u budućnosti, u nekom novom pozivu, jer mene je samo fudbal zanimao. Voleo bih kada bih mogao da ostanem u sportu, u nekoj ulozi pored terena – kaže najbolji sportista Prijepolja. A bolji je čovek nego sportista – kažu svi koji ga poznaju.
Još bez optužnice
Zbog napada na Emira uhapšen je N. S. (24), koji je u pritvoru proveo mesec dana i protiv koga se pred Osnovnim tužilaštvom u Prijepolju i dalje vodi predistražni postupak zbog nanošenja teških telesnih povreda. Dvojica drugih napadača, maloletnika, koji se terete za nasilničko ponašanje, predati su Višem tužilaštvu u Užicu. Ni protiv njih još uvek nema optužnice.
BLIC
