Author: N N

Prema predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju koji je 8. januara ušao u skupštinsku proceduru, izabrani lekar može da otvori bolovanje do 60 dana.

To je duplo više nego sada, a predloženo je i da se za vreme odsustva sa posla zbog nege deteta do 18 godina roditeljima isplaćuje naknada za bolovanje u visini od 100 odsto osnovne plate.

Takođe, nove izmene predviđaju i mogućnost dopunskog i dodatnog dobrovoljnog osiguranja, a predviđena je i mera koju osiguranici mogu da tumače kao sankciju – da se u slučaju neopravdanog izostanka sa preventivnih pregleda, plaća 35 odsto cene lečenja, prenele su današnje Večernje novosti.

Kako se navodi, ta mera važiće samo ako se osiguranik ne odazove na više poziva u okviru jednog ciklusa skrininga, a u međuvremenu se razboli od bolesti koja je na vreme mogla biti otkrivena i tretirana.

U Ministarstvu zdravlja navode da ta mera nije kažnjavanje osiguranika, već dodatni model da se podstakne svest o značaju prevencije i otkrivanja bolesti u ranoj fazi, kada su šanse za izlečenje veće.

Jedna od novina predloženog zakona je da se palijativno zbrinjavanje za umiruće pacijente u potpunosti obezbeđuje na teret osiguranja, a najmanje 65 odsto za lečenje bolesti osiguranika koji se nije na vreme odazvao na jedan od programa skrininga.

“Po predlogu novog zakona osiguranici će moći da ostvare šira prava iz zdravstvenog osiguranja i u slučajevima kada zbog propusta poslodavaca nemaju redovnu uplatu doprinosa za zdravstveno. Do sada je u takvim slučajevima osiguranik mogao da ostvari pravo na hitnu medicinsku pomoć”, rečeno je Novostima u Ministarstvu zdravlja.

Izvor: Večernje novosti

Predsednik opštine Južna Mitrovica Agim Bahtiri predao je danas predsedniku Skupštine Kosova Kadriju Veseliju peticiju za ujedinjenje podeljenog grada Mitrovice, koju je potpisalo preko 16 hiljada građana, javlja Anadolu Agency (AA).

Bahitiri je tom prilikom izjavio da je Mitrovica nepravedno podeljena, bez pitanja građana, uz pozivanje na Ahtirijev plan. On je kazao da je 15 hiljada albanskih stanovnika severnog dela grada raseljeno i još uvek živi u južnom delu kao izbeglice u sopstvenom gradu.

Bahitiri je naglasio da nije uspeo da pronađe rešenje za te ljude da izgrade svoje kuće i da se vrate tamo gde su nekada živeli, jer nije bilo volje za tako nešto kod bivšeg predsednika opštine Severna Mitrovica Gorana Rakića i ostalih struktura koje, kako je rekao, “nisu bile s glavom u Prištini, nego u Beogradu”.

Takođe je istakao da je skandalozno što sada nakon ostavke Rakića, Severnu Mitrovicu vode paralelne strukture vlasti.

“Mi smo bili primorani, nismo ovo uradili iz razonode, već iz nužde, da ovo uradimo, ovu peticiju zajedno sa građanima i da se obratimo Skupštini Republike Kosovo da u ime građana, u ime žrtve koja se tamo dogodila, u ime ljudi koji nisu mogli da se vrate svojim kućama, ali i u ime Srba koji žele da idu napred, a koji su blokirani od paralelnih srpskih struktura i nisu time zadovoljni, a peticiju su potpisali i Srbi. Tražim i bratski vas molim da ovo usmerite u vašoj instituciji i jednu takvu odluku očekujemo brzo da grad bude s jednim statusom i jednim predsednikom za sve građane bez obzira na nacionalne razlike”, kazao je Bahtiri

Predsednik Skupštine Veseli je izjavio da će ova peticija nakon verifikacije od strane nadležne Komisije biti stavljena u proceduru i da će se ozbiljno razmotriti. On je istakao da ova peticija nije iznenađenje, jer se stanovnici Mitrovice suočavaju sa mnogo poteškoća, još uvek je mnogo raseljenih, još uvek njihove kuće nisu izgrađene i mnogo ljudi traži od institucija da se zaštite njihova prava.

Poručio je i grupama kojima nije u interesu Mitrovica i Mitrovčani da ne manipuilišu politički s tim delom Republike Kosovo.

“Moja poruka srpskim građanima je da ovo nije provokacija, neće biti zaoštravanja i eskalacije situacije. Oni su građani Republike Kosovo, građani opštine Mitrovica su građani Republike Kosovo, Mitrovica je grad Mitrovčana, biće jedna dostojanstvena opština u kojoj će Albanci i Srbi živeti zajedno s perspektivom ekonomskog razvoja”, kazao je Veseli.

Odlukom Skupštine opštine Južna Mitrovica krajem decembra prikupljena je peticija o ujedinjenju grada koju je potpisalo 16.594 građana svih nacionalnosti, a danas je preticija predata Skupštini Kosova, Vladi i Predsedništvu Kosova. Ovom peticijom građani traže da se stavi van snage odluka Skupštine Kosova iz 2007. godine o podeli Mitrovice na dve opštine, Južnu i Severnu. Mitrovica je, inače, od završetka rata na Kosovu 1999. godine podeljena na južni deo sa većinskim albanskim i severni deo sa većinskim srpskim stanovništvom, dok je procesom decentralizacije vlasti na Kosovu prema Ahtisarijevom paketu 2007. godine Mitrovica podeljena na dve opštine.

Izvor: Anadolu Agency

Izraelski vojni sudovi u posljednje tri godine izrekli su Palestincima na Zapadnoj obali novčane kazne u iznosu od 16 miliona dolara, javlja Anadolu Agency (AA).

Izraelski list “Haaretz” objavio je izvještaj u kojem je navedeno da Palestinci, kojima su izrečene novčane kazne, nisu bili materijalno oštećeni ni ugroženi.

U izvještaju je naglasak stavljen na teške kazne koje su izrečene palestinskim maloljetnicima zbog optužbe za bacanje kamenja na izraelske pripadnike sigurnosnih snaga.

Podsjetili su da su ovi maloljetnici privedeni zbog te optužbe i da im se sudilo pred vojnim sudom. Neki su dobili zatvorsku, a neki novčanu kaznu. Bilo je i onih koji su nakon plaćanja velike novčane kazne, pušteni na slobodu.

U izvještaju su podsjetili i na slučaj 13-godišnjeg Halida Bahara, koji je u decembru priveden nakon bacanja kamenja na pripadnike sigurnosnih snaga u Beyt Ummaru, na sjeveru Hebrona.

Ukazali su i na to da niko nije povrijeđen u tom slučaju, međutim, izraelski vojni sud je izrekao zatvorsku kaznu od šest mjeseci i jedan dan i 540 dolara.

U izvještaju izraelskog lista navedeno je i da neke palestinske porodice nisu u mogućnosti platiti novčanu kaznu za navodne napade djece i iz tog razloga maloljetnici danima ostaju u zatvorskim jedinicama.

Izrael je, navedeno je, jedina zemlja u kojoj su se pred vojnim sudom našli i maloljetnici.

Prema podacima palestinskih institucija, u izraelskim zatvorima trenutno se nalazi najmanje 6.000 Palestinaca, uključujući 52 žene, 430 administrativnih pritvorenika, šest parlamentaraca i 270 djece.

Izvor: Anadolu Agency

Ministarstvo kulture podnelo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv dnevnih novina “Alo”,”Informer”, “Kurir i “Srpski telegraf” zbog objavljivanja pornografskog sadržaja na naslovnim stranama 15. januara, saopšteno je danas iz ministarstva.

Kako navode u saopštenju, oznaka “18+” koja je istaknuta ne predstavlja olakšavajuću okolnost jer se odnosi na “eksplicitan sadržaj unutar novina, a ne na naslovne strane”.

Ministarstvo je saopštilo i da su novine “Informer”, “Srpski Telegraf” i “Kurir” danas ponovo objavile pornografski sadržaj i da će protiv njih zbog toga biti podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U saopštenju se navodi i da je “netačna” tvrdnja Saveta za štampu da to Ministarstvo ne reaguje na kršenje zakona i da je tokom 2018. godine podneto više zahteva za prekršajne prijave zbog objavljivanja “fotografija sa pornografskim sadržajem”.

Izvor: Beta

Na ponovljenom suđenju pred Višim sudom u Pirotu, Zvonko Veselinović osuđen je na 2 godine zatvora zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica, dok je Milan Radoičić oslobođen krivične odgovornosti.

Druga dvojica optuženih Goran Makragić i Ivan Stamenović takođe su osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

U prvom postupku pred istim sudom, koji se protiv njih vodio zbog nelegalnog iskopavanja šljunka za Koridor 10, februara 2017. godine sva četvorica optuženih su oslobođeni, ali je nakon toga Apelacioni sud u Nišu naložio ponavljanje postupka, prenosi portal Južne vesti.

Ovog puta sudsko veće na čelu sa sudijom Bojanom Nešićem, donelo je drugačiju presudu, te su sada trojica optuženih, među kojima i Zvonko Veselinović koji je blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, osuđeni na 2 godine zatvora.

Zamenik predsednika Srpske liste Milan Radoičić, koga kosovska policija traži zbog umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića, oslobođen je, jer kako je sudija obrazložio, nije bilo dokaza da je učestvovao u krivičnom delu.

Obrazlažujući presudu sudija Bojan Antić rekao je da je sudsko veće analiziralo sve dokaze i da je glasanjem odlučeno o presudi.

Rukovodili smo se dokazima, tonskim zapisima i transkriptima razgovora i došli do toga da su okrivljeni bili odgovorna lica – rekao je Antić.

Sud je ustanovio da je Veselinović obezbedio šlepere, kamione i drugu mehanizaciju, da je Stamenović otkupljivao njive i bio zadužen za dokumentaciju, dok je sav posao išao preko Makragićeve firme.

Za Radoičića ima indicija da je učestvovao u podeli novca sa Veselinovićem, ali operativno nije učestvovao – objasnio je sudija.

 

Okrivljeni su dužni da plate troškove postupka, ali i da plate naknade za korišćenje mineralnih sirovina i promenu namene obradivog zemljišta. Takođe, oduzeta im je dobit koji su zaradili na ovom poslu i to više od 23 miliona dinara.

Izricanju presude prisustvovao je samo osuđeni Ivan Stamenović.

Kako je teklo suđenje

Sredinom decembra, nakon što je 6 prethodnih ročišta bilo odloženo, 4 zbog veštačenja i 2 zbog nedolaska optuženih, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci, pojavili su se na iznošenju završnih reči u u krivičnom postupku koji se protiv njih, i još dvojice saradnika, vodi pred Višim sudom u Pirotu, za zloupotrebu položaja prilikom iskopavanja šljunka na Koridoru 10.

Posle zastoja od 9 meseci oktobra prošle godine nastavljen je ponovljeni postupak protiv četvorice optuženih, među kojima su i Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, koji su optuženi da su u periodu od juna 2011. do juna sledeće godine učestvovali u nelegalnim iskopavanjima tako što su obezbedili sredstva za početak tih radova, mehanizaciju za iskopavanja i kamione za prevoz iskopanog materijala.

Nakon toga 2 puta je došlo do odlaganja, zbog toga što se optuženi nisu pojavili pred sudom.

Kako su ranije pisali novinari BIRN-a Zvonko Veselinović je široj javnosti poznat još od 2011. godine, kada je na prelazima sa Kosovom – na Jarinju i Brnjaku, organizovao postavljanje barikada, zbog čega se, zajedno sa mlađim bratom Žarkom, našao u pritvoru.

Nakon toga do javnosti je stizalo sve više glasina o bliskosti Veselinovića i Radoičića sa vladajućim SNS-om, unosnim poslovima u oblasti transporta i građevinarstva, ali i o navodnom velikom bogatstvu koje je u međuvremenu stekao.

O njegovom kumu Radoičiću sa kojim, prema sopstvenom priznanju, zajedno posluje, javnost međutim nije znala ništa do januara ove godine. Tada je, pišu novinari BIRN-a, reagujući na vest o ubistvu Olivera Ivanovića, političarka Rada Trajković rekla da je izvesni Milan Radoičić „bog i batina na severu Kosova“.

Pet meseci od prvog pominjanja njegovog imena u javnosti (nakon Ivanovićevog ubistva), Radoičićeva neformalna uloga na severu Kosova je ozvaničena potpredsedničkim mestom u Srpskoj listi (partiji kosovskih Srba koju podržava SNS).

Prištinska Gazeta prenela je vest novembra prošle godine da kosovska policija traga za Milanom Radoičićem, jednim od lidera kosovskih Srba i zamenika predsednika Srpske liste, a po nalogu Specijalnog tužioca Kosova zbog sumnje na umešanosti u ubistvo srpskog političara Olivera Ivanovića. Pripadnici specijalne kosovske policije ROSU ušli su na sever Kosova i tom prilikom uhapsili tri osobe u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, kao i još jednu zbog suprotstavljanja policiji.

Izvor: Južne vesti