Author: N N

Prva beba rođena u Novom Pazaru u 2019. godini na Ginekološko-akušerskom odjeljenu Opšte bolnice je dječak iz porodice Sadović.

Radio televiziji Novi Pazar je nakon cijelodnevnog pozivanja za lijepe vijesti potvrđeno da je prva beba rođena u Novoj godini na svijet došla danas oko 16 časova, da je zdrava, teška oko 4 kilograma i dugačka 58 cm.

Radio televizija Novi Pazar čestita roditeljima uz najljepše želje.

A. Ni.

Za početak se evro koristio u platnom prometu i za bezgotovinska plaćanja a tri godine kasnije novčanice i novčići evra ušli su u opticaj u zemljama zone evra koja je narasla na 12 članica jer im se u medjuvremenu priključila Grčka.

Dve decenije kasnije evro je postao integralni deo svakodnevnog života i olakšao trgovinu, putovanja, studiranje, život i rad u inostranstvu, ocenila je Evropska centralna banka (ECB).

„Banknote i kovanice evra su opipljiv, svakodnevni podsetnik na slobodu, pogodnosti i prilike koje EU omogućava“, istakli su u centralnoj banci zone evra koja, kako navodi, obezbeđujući stabilnost evra doprinosi ekonomskom rastu i blagostanju zemalja koje koriste jedinstvenu valutu.

Zajednička valuta je smatrana rešenjem za neprestane sporove o deviznom kursu koji su obeležili evropsku politiku posle Drugog svetskog rata i kao logični produžetak evropske bescarinske zone.

Zona evra je s godinama rasla, kao i Evropska unija.

EU, koja je 2002. imala 15 članica, 2004. se priključilo deset mahom bivših komunističkih zemalja, 2007. su ušle Bugarska i Rumunija a 2013. Hrvatska.

U međuvremenu je sedam od 13 „novih“ članica EU zamenilo svoje valute zajedničkom.

Prva je to uradila Slovenija, 2007, a sledili su Kipar i Malta 2008, Slovačka 2009, Estonija 2011, Letonija 2014. i Litvanija 2015.

Od tih „novih“ članica na evro još nisu prešle Češka, Poljska, Mađarska, Hrvatska, Rumunija i Bugarska a, prema ugovorima o pristupanju, njihova obaveza je da to urade čim budu spremne.

Ista obaveza ne važi za „starije“ članice EU i zato Britanija, koja u martu i tako izlazi iz EU, Danska i Švedska nisu u zoni evra.

Ranije ove godine Bugarska je najavila da će u roku od godinu dana tražiti prijem u tzv. čekaonicu za zonu evra (ERM II) dok je hrvatska vlada usvojila strategiju kojom se prelazak sa kune na evro planira za pet do sedam godina.

Novo istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je medjutim da članice EU koje nisu u zoni evra u nju baš i ne žure i 74 odsto Čeha i više od polovine Hrvata, Poljaka i Bugara protiv je Evropske ekonomske i monetarne unije (EMU) sa jedinstvenom valutom evrom.

Istovremeno tri četvrtine gradjana EU iz zemalja koje su članice zone podržava evro, najviše u Sloveniji, Luksemburgu i Estoniji (peko 80 odsto).

Inače, prelazak na evro medju gradjanima se najčešće povezuje sa poskupljenjima a na nivou države sa gubitkom mogućnosti da podstiču izvoz spuštanjem vrednosti svoje valute i da prilagođavaju kamate radi stimulisanja poslovanja.

Da bi nacionalne valute zamenile zajedničkom evropskom, članice EU moraju da ispune Mastrihtske kriterijume.

Tim kriterijumima predvidjeno je da država koja ulazi zonu evra ne sme da ima stopu inflacije višu od proseka tri zemlje s najnižim stopama inflacije uvećanom za 1,5 procentni poen.

Kriterijumi su i stabilnost deviznog kursa, da budžetski deficit ne prelazi tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a javni dug 60 odsto BDP, kao i da prosečna nominalna dugoročna kamata ne prelazi za više od dva procentna poena prosek tri najuspešnije članice.

Takođe pre formalnog uvodjenja evra, članica EU mora da provede najmanje dve godine u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II).

Zajednička evropska valuta je zvanično sredstvo plaćanja i u nekoliko zemalja koje nisu članice zone evra (Crna Gora, Vatikan, Monako, Kosovo, San Marino, Andora).

Evru se pripisuju zasluge za povećanje trgovine medju članicama EU ali su države imale problema da se prilagode nakon što su se odrekle dva važna sigurnosna ventila – mogućnosti da obore kurs sopstvene valute da bi podstakle izvoz i prilagođavanja svojih kamatnih stopa u cilju stimulisanja poslovne aktivnosti.

Jedno delimično rešenje problema u zoni bi mogao biti centralni budžet iz kog bi se plaćali računi kada neka od članica upadne u recesiju.

Evropski lideri su 2015. govorili o nekoj vrsti zajedničke kase a sada rade na tome da tako nešto i uspostave.

U originalnoj postavci evra, upisanoj u Mastrihtski ugovor iz 1992, jasno je naznačeno da su ekonomska politika i potrošnja u isključivoj nadležnosti država članica i da članicama nije dopušteno da finansijski spašavaju jedna drugu.

Taj koncept je napušten 2010, kada su finansijski jače zemlje predvodjene Nemačkom dale kredite slabijim članicama čiji su dugovi postali neodrživi, pod uslovom uvođenja strogih mera štednje.

Evropski lideri su od tada dodali nove finese i mere zaštite od krize, uključujući i evropski nadzor nad bankama, kao i fond za spašavanje – Evropski stabilizacioni mehanizam.

Evropska komisija sada proverava nacionalne budžete pre nego što oni budu predati parlamentima na razmatranje.

Možda najvažnije je bilo obećanje ECB iz 2012. da će kupovati obveznice zemalja kojima je zaduživanje preskupo, što je umirilo finansijska tržišta.

Za dalje korake nema mnogo saglasnosti i Nemačka i druge severnoevropske zemlje, poput Holandije, opiru se deljenju rizika i potrošnji, plašeći se da će na kraju one morati da plate za igrarije u lošije vođenim ekonomijama.

S druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron se založio za veliki centralni budžet, uprkos otporu.

„Stigli smo do novog, post-mastrihtskog okvira, ali suštinski nemamo političku viziju koja objašnjava šta taj okvir zapravo jeste“, kaže Lukas Gutenberg, zamenik direktora berlinskog instituta Žak Delor i nekadašnji ekonomista u ECB, prenela je agencija AP.

Ekspertski izveštaj uradjen još 1977. na zahtev Evropske komisije je ocenio da bi zajedničkoj valuti bio potreban centralni buždet u iznosu od pet do sedam odsto BDP. Bez toga, monetarna unija je ocenjena kao „nepraktična“.

Gutenberg je naveo da je jasno da je neka vrsta zajedničkog budžeta neophodna, ali i da je to „važno koliko i da institucije imaju političku ideju o tome šta zona evra treba da bude“.

„Ključna stvar je da se mi još uvek ne slažemo oko toga šta očekujemo od evra“, rekao je on.

Izvor: Beta

A. Ni.

Od danas važe novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju u Srbiji.
Uslovi za odlazak muškaraca u penziju ostaće nepromenjeni u 2019, dok je za žene starosna granica pomerena za šest meseci.
Žene će tako u penziju odlaziti sa 62 godine i šest meseci, i najmanje 15 godina staža. Muškarci i ove godine u penziju mogu da odu s 65 godina i najmanje 15 godina radnog staža. 
Pravo na starosnu penziju ostvaruju i svi osiguranici sa 45 godina staža, bez obzira na godine života. 
Kad je reč o prevremenoj starosnoj penziji, to pravo muškarci u 2019. godini mogu da ostvare sa 57 godina i šest meseci života i najmanje 40 godina staža. 
Žene ove godine ostvaruju pravo na prevremenu starosnu penziju ukoliko imaju 57 godina i 38 godina i šest meseci staža osiguranja, kažu za Tanjug u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 
Ukoliko su želeli u penziju po propisima koji su važili do kraja 2018. godine zaposleni su morali da podnesu zahtev za ostvarivanje prava nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaključno sa 31. decembrom prošle godine. 
Ukoliko su to učinili, za njih važe pravila po kojima svi muškarci koji su do kraja 2018. godine napunili 65 godina života i imaju 15 godina penzijskog staža, oni mogu u punu starosnu penziju. 
Oni sa 40 godina staža i najmanje 57 godina života mogu u prevremenu starosnu penziju, ali uz umanjenje čekova za godine života koje im nedostaju do 65. 
Žene su mogle do Nove godine da se penzionišu sa 62 godine, ali moraju u radnoj knjižici da imaju bar 15 godina staža. 
U prevremenu penziju, uz penale, mogu ako imaju 38 godina staža i najmanje 56 godina i četiri meseca života. 
Inače, starosna granica za žene za ostvarivanje prava na starosnu penziju postepeno se pomera na 65 godina života, zaključno sa 2032. godinom. 
To znači da se u 2019. i 2020. godini starosna granica pomera za šest meseci godišnje, dok će od 2021. to pomeranje biti usporenije, odnosno za dva meseca godišnje dok se ne dostigne 65 godina života u 2032. godini. 
Starosna granica za muškarce se ne pomera i ona iznosi 65 godina života. 
Kad je reč o ostvarivanju prava na prevremenu starosnu penziju, uslovi za muškarce su 40 godina radnog staža, dok se starosna granica pomera iz godine u godinu. 
Tako će ove godine za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, muškarac morati da ima 40 godina staža i 57 godina i osam meseci života. 
U 2020. godini moraće da ima 58 godina i četiri meseca života, 2021. godine 59 godina, u 2022. godini 59 i po godina, a u 2023. godini 60 godina. 
Starosna granica za odlazak žena u prevremenu penziju, ali i godine staža, pomeraju se iz godine u godinu. 
Sledeće godine žene će moći da odu u prevremenu penziju sa 57 godina života i 38 godina i šest meseci staža. 
U 2020. godini, uslov će biti 57 godina i osam meseca života i 39 godina staža, 2021. godini 58 godina i četiri meseca života i 39 godina i četiri meseca staža, dok će u 2022. godini žena morati da zadovolji uslove od 59 godina života i 39 godina i najmanje osam meseci staža. 
Granice će se pomerati i 2023. godine, kada će žena morati da ima 59 godina i šest meseci života i 40 godina staža, kao i 2024. kada će uslov biti 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

Izvor: Tanjug

A. Ni.

Stan u jednom prišštinskom naselju potpuno je izgoreo u požžaru nastalom zbog vatrometa.

Do požžara je doššlo na devetom spratu naselja “Aktaš”, potvrdili su vatrogasci i dodali da im je prijavljeno jošš nekoliko slučajeva pogreššnog rukovanja vatrometom, prenosi prišštinska Koha.

U prišštinskoj Hitnoj pomoći saopšštili su da su imali višše slučajeva povređivanja i opekotina od vatrometa, od kojih je jedan slučaj ozbiljan.

Tanjug

A. Ni.

Od prvog januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija pa će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate.

Građani će uvid u poreske obaveze moći da dobiju jednostavnim unosom JMBG, a ova usluga će biti omogućena i firmama koje će podatke dobijati unosom jedinstvenog poreskog PIB broja.

U jedinstvenom centralnom sistemu, osim poreza na imovinu, nalaziće se i podaci o samodoprinosima i ekološkim i komunalnim taksama.

Izvor: Tanjug

A. Ni.