Author: N N

Zimska škola za poljoprivrednike koja se u Novom Pazaru održava već deceniju, okupila je veliki broj vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstava iz ovog kraja. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac obraćajući se prisutnima i govoreći o programu razvoja poljoprivrede, kazao je da je za poljoprivredu za narednu godinu iz budžeta planirano izdvajanje u iznosu od 12 miliona dinara.

Jedan od primarnih ciljeva Zimske škole je da se poljoprivrednici ovog kraja upoznaju sa najnovijim tehnologijama u poljoprivrednoj proizvodnji i mjerama agrarne politike. Zadovoljan realizovanim projektima u odlazećoj godini bio je i direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe Nihad Hasanović koji je poljoprivrednike upoznao sa planovima uzgoja oraha, imajući u vidu da je naša zemlja petnaesta u svijetu po uzgoju te biljke.

Poljoprivrednicima se obratio i prvi čovjek Novog Pazara Nihat Biševac, koji je između ostalog, rekao da je budžetom za narednu godinu za poljoprivredna ulaganja predviđeno 20% više sredstava u odnosu na tekuću.

Zimska škola za poljoprivrednike održače se u naredna dva dana u Tutinu i Sjenici.

A. Ni.

Indonezijske vlasti upozorile su meštane na mogućnog novog cunamija u priobalnim mestima kanala Sunda u kojem je takav val prošlog vikenda usmrtio najmanje 429 osoba.

Resorne vlasti upozorile su stanovništvo da su nove aktivnosti vulkana Anak Krakatau izazvale nove valove koji bi mogli pogoditi priobalna naselja i turističke destinacije.

Stanovništvo je pozvano da se udalji od obale, a vlasti u regiji Ranjung Lesung traže da se iz ugroženih mesta povuku i spasilačke ekipe koje tragaju za žrtvama prethodnog cunamija.

Najmanje 429 osoba je poginulo u udaru cunamija koji je 22. decembra pogodio obale kanala Sunda u Indoneziji.

Glasnogovornik Agencije za upravljanje vanrednim situacijama (BNPB) Sutopo Purwo Nugroho saopštio je jutros da je tokom katastrofe povrijeđeno 1.400 osoba. Traga se za 128 nestalih.

Zvaničnici BNPB-a kao uzrok cunamija navode aktivnost vulkana Anak Krakatau, koje su intenzivirane od septembra.

U zemljotresu jačine 7,5 stepeni i popratnom cunamiju u zalivu Palu na ostrvu Sulawesi u septembru je poginulo više od 2.000 ljudi, a oko 1.500 je nestalo.

Izvor: www.trt.net.tr

A. Ni.

Ministar transporta i infrastrukture Republike Turske Cahit Turhan je izjavio da će autoput Beograd – Sarajevo oživjeti i trgovinu u zemljama regiona, prvenstveno u BiH, javlja Anadolu Agency (AA).

“Koridori autoputa i povećanje njihovih standarda oživjet će trgovinu prvenstveno Bosne i Hercegovine, ali i drugih susjednih zemalja te dati važan doprinos razvoju ekonomije, industrije i drugih sektora”, rekao je Turhan za AA tokom jednodnevne posjete Srbiji gdje se sastao s tamošnjih zvaničnicima.

Istakao je da je sa zvaničnicima Srbije imao priliku razgovarati i o pitanjima kopnenog i vazdušnog saobraćaja između dviju zemalja, napominjući da su posljednjih godina potpisani važni sporazumi koji su odnose Turske i Srbije povećali na još veći nivo.

Podsjetio je da je u okviru bilateralne saradnje danas potpisan ugovor za projektovanje i izgradnju prve dionice autoputa Beograd – Sarajevo, od Sremske Rače do Kuzmina, dodajući da će na projektu raditi turska kompanija “Tasyapi”.

Naglasio je da je ranije potpisan ugovor o rekonstrukciji puta Novi Pazar-Tutin.

“Ovi projekti su važni, posebno za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu”, rekao je Turhan, napominjući da će ovi koridori autoputa osigurati važnu infrastrukturu za trgovinu, industriju, socijalni i ekonomski razvoj u regionu.

“Mislim da je ovo važan korak i u vezi sa uspostavljanjem mira na ovim prostorima”, kazao je Turhan.

“Putevi ne pomažu samo u transportu proizvoda među ljudima i trgovinskim kretanjima nego su važni i za razvijanje odnosa. Put je civilizacija. Put predstavlja važnu infrastrukturu koja uspostavlja mir i približava ljude jedne drugima”, rekao je turski ministar.

Istakao je da su predsjednici dviju zemalja također proveli važne aktivnosti kako bi bilateralne odnose podigli na još viši nivo.

Napomenuo je da je trgovinska razmjena sa Srbijom 2017. godine porasla za 30 posto u odnosu na godinu ranije te podsjetio da je veća od milijardu dolara, naglasivši kako obje zemlje žele trgovinsku razmjenu povećati na 2 milijarde dolara.

Izvor: Anadolu Agency

A. Ni.

Niska i stabilna inflacija, jačanje poverenja u domaću valutu i povećanje otpornosti ekonomije na eksterne šokove, ključni su rezultati koje je Narodna banka Srbije ostvarila u poslednjih pet godina otkako je pre jedne decenije centralna banka usvojila režim ciljanja inflacije.

Kako podsećaju iz NBS, krajem 2018. godine se navršava deset godina od usvajanja Memoranduma o ciljanju inflacije kao monetarnoj strategiji i primene te strategije kao zvaničnog režima monetarne politike centralne banke.

„Deceniju nakon početka primene ove strategije, sa ponosom ističemo da je NBS uspela da inflaciju svede na niske i stabilne nivoe uporedive sa onima u najrazvijenijim zemljama i da to održi poslednjih pet godina”, navodi se u saopštenju.

U čitavom desetogodišnjem periodu, kako se dodaje, jasno se mogu izdvojiti dva potperioda, dve faze u primeni ove strategije i potpuno vidljivo odvojiti uspešnost u postizanju osnovnog cilja NBS – stabilnosti cena i to na održivim osnovama.

„Početne godine inflacionog targetiranja (2009-2012) obeležila je visoka i volatilna inflacija, koja je u aprilu 2011. dostigla 14,7 odsto, da bi od 2013. godine došlo do njenog snažnog pada na nivo od oko dva procenta, gde je u proseku zadržana i u narednih pet godina. Danas se inflacija nalazi na nivou koji je uporediv sa razvijenim evropskim ekonomijama – medugodišnja inflacija je u novembru iznosila 1,9 odsto”, navodi centralna banka, javlja Tanjug.

Iz NBS ističu da je njihovo iskustvo ciljanja inflacije „pokazalo da se inflatorni pritisci ne mogu održivo suzbiti bez usidravanja inflacionih očekivanja i pune koordinacije monetarne i fiskalne politike, o čemu svedoči relativno visoka i volatilna inflacija do kraja 2012. godine”.

„Početkom prvog mandata guvernera Jorgovanke Tabaković, preduzete su adekvatne i pravovremene mere monetarne politike i obezbeđena je relativna stabilnost deviznog kursa”, navodi se u saopštenju.

Preduzete mere, naglašavaju, dale su svoje pune efekte tokom 2013. godine, kada su inflatorni pritisci suzbijeni na trajnoj osnovi.

„Pored toga, inflaciona očekivanja su oborena, čemu je doprinela i intenzivna komunikacija NBS s javnošću da će preduzeti sve neophodne mere i aktivnosti kako bi se postigla i održala cenovna stabilnost”.

Inflacija je od tada niska i stabilna, pre svega zahvaljujući jačanju kredibiliteta monetarne politike i njenoj punoj koordinaciji s fiskalnom politikom, napominje se u saopštenju.

Takav celovit pristup, predočavaju iz NBS, omogućio je veću izvesnost poslovanja i investiranja, što je uz povećanje poverenja tržišnih učesnika, privrede i građana, doprinelo da rast naše ekonomije bude zasnovan na održivim osnovama.

„Analize prednosti i nedostataka različitih monetarnih strategija pokazale su da je režim ciljanja inflacije najadekvatniji u našim uslovima jer doprinosi postizanju željenih rezultata: stvaranju okruženja koje karakteriše niska i stabilna inflacija, jačanju poverenja u domaću valutu i, time, podsticanju njene veće upotrebe i povećanju otpornosti ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao i na promene poslovnog ambijenta koje se očekuju tokom procesa pristupanja Srbije EU”, konstatuje NBS.

Centralna banka dodaje da slične ocene o radu i rezultatima NBS imaju i MMF i druge relevantne međunarodne institucije.

„Tako je rejting agencija Standard&Poors u svom najnovijem saopštenju, u kojem je, obrazlažući razloge povećanja izgleda za rast kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne, istakla da je NBS svojim efikasnim merama i aktivnostima u skladu s principima inflacionog targetiranja dokazala operativnu nezavisnost, izgradila kredibilitet i usidrila inflaciona očekivanja, što za rezultat ima očuvanje niske i stabilne inflacije”.

Narodna banka Srbije poručuje da će i u godinama koje dolaze ostati posvećena očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti, a sve u cilju daljeg razvoja naše privrede i rasta životnog standarda građana.

„Pritom, pažljivo ćemo analizirati efikasnost preduzetih mera monetarne politike i najbolju svetsku praksu u toj oblasti, ali i biti svesni specifičnosti domaće ekonomije kako bi obezbedili najbolji okvir za uspešno funkcionisanje monetarne politike i u narednom periodu”, navodi se u saopštenju.

Izvor: Politika

A. Ni.

U Srbiji je prosečna neto plata za oktobar 2018. godine iznosila 49.901 dinar, i realno je veća za 5,7 odsto, a nominalno za osam procenata u odnosu na isti mesec prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

Bruto zarade su u periodu januar-oktobar tekuće godine, prema podacima statistike, zabeležile realan rast od 3,8 procenata, i nominalni od 5,9 odsto međugodišnje, dok su neto plate porasle za 6,4 nominalno i za 4,3 procenta realno.

Medijalna neto zarada za oktobar iznosila je 39.278 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Izvor: Tanjug

A. Ni.