Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: N N

  • Hamad Međedović u glavnom žrebu turnira u Dohi

    Hamad Međedović u glavnom žrebu turnira u Dohi

    Teniser Hamad Međedović igraće u glavnom žrebu ATP turnira u Dohi. Plasman je izborio zahvaljujući sjajnim nastupima u Marseju.

    Ulaskom u polufinale iskoristio je pravilo koje igračima sa dobrim rezultatima omogućava direktan prolaz u glavni žreb narednog turnira.

    Trenutno je 96. na ATP listi. Pobedio je renomirane rivale, Karena Hačanova i Danijela Altmajera. Ovim je obezbedio nastup u Dohi i napredak od najmanje 15 pozicija.

    Turnir u Dohi 2025 privlači veliku pažnju. Glavni razlog je povratak Novaka Đokovića posle povrede sa Australijan opena.

    Žreb je već održan. Međedovićev protivnik u prvom kolu biće poznat uskoro. Ovaj nastup je nova prilika za mladog Novopazarca da napreduje na ATP turu.

    A.N.

    Podeli
  • Siner zbog DOPINGA suspendovan SAMO tri meseca

    Siner zbog DOPINGA suspendovan SAMO tri meseca

    Italijanski teniser Janik Siner suspendovan je na tri meseca zbog korišćenja zabranjene supstance klostebola, saopštila je Svetska antidoping agencija (VADA). Kazna traje od 9. februara do 4. maja.

    Siner se nagodio sa VADA-om i neće igrati na turniru u Dohi, iako je stigao u Katar i spremao se za nastup. Kazna ne utiče na grend slemove jer ističe pre Rolan Garosa.

    VADA je u saopštenju navela da Siner nije imao nameru da vara i da klostebol nije poboljšao njegove performanse. Krivica je pripisana nemaru njegove pratnje, ali sportista snosi posledice.

    “Tromesečna suspenzija je odgovarajući ishod”, stoji u saopštenju VADA-e. Nije tražena dodatna diskvalifikacija njegovih rezultata.

    Siner može da trenira od 13. aprila, a takmiči se ponovo od 4. maja. VADA je povukla žalbu Sudu za sportsku arbitražu (CAS), čime je slučaj zaključen.

    Podeli
  • Sretenje: U Srbiji ponedeljak 17. februar neradan dan

    Sretenje: U Srbiji ponedeljak 17. februar neradan dan

    Sretenje i Dan državnosti donose nam ove godine tri neradna dana, te će osim predstojećeg vikenda (15. i 16. februar) i ponedeljak (17.) biti neradan dan u Srbiji.

    Od ukupno 13 neradnih dana u 2025. godini, u februaru svi zaposleni imaju čak tri povodom Dana državnosti – 15, 16. i 17. februar. Ako državni praznik padne u nedelju, prvi naredni radni dan takođe se proglašava neradnim.

    To znači da će mnogi iskoristiti priliku za produženi odmor, dok će oni koji budu radili moći da računaju na značajno uvećane dnevnice.

    Kako je “Blic Biznis” više puta pisao, Zakon o radu jasno definiše da svaki zaposleni ima pravo da odsustvuje s posla tokom državnih i verskih praznika koji su zakonom proglašeni neradnim danima. U tom periodu radnici ostvaruju pravo na redovnu naknadu zarade, bez ikakvog umanjenja.

    S druge strane, oni koji budu radili na dan praznika imaju pravo na dodatnu zaradu. Zakon propisuje da svaki radnik koji radi tokom praznika mora da dobije uvećanu platu od najmanje 110 odsto na osnovnu zaradu. Drugim rečima, zaposleni će dobiti punu dnevnicu, plus dodatnih 110 procenata od osnovne zarade.

    Ukoliko se radno vreme zaposlenih ne može drugačije organizovati, poslodavci mogu ponuditi radnicima zamenski slobodan dan. Ovo je naročito uobičajena praksa u sektorima gde je rad tokom praznika neophodan, poput zdravstvenih ustanova, trgovine i ugostiteljstva.

    Podeli
  • Trojica izraelskih zarobljenika oslobođena u okviru primirja

    Trojica izraelskih zarobljenika oslobođena u okviru primirja

    Trojica izraelskih zarobljenika Jair Horn, Sagui Dekel-Chen i Aleksandar Trufanov oslobođeni su i predati Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (ICRC) nakon što su ih vojna krila palestinskih grupa pustila na slobodu u sklopu primirja s Izraelom.

    Oslobađanje je proteklo bez incidenata, pod strogim merama obezbeđenja, uz prisustvo desetina boraca iz obe frakcije.

    Kao deo postignutog dogovora, očekuje se da će kasnije danas iz izraelskih zatvora biti pušteno 369 palestinskih zatvorenika.

    Podeli
  • Danas je Dan državnosti Srbije

    Danas je Dan državnosti Srbije

    Srbija obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

    Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe.

    Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

    Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

    Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

    Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

    Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

    Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

    Sretenjski ustav donet 1835. godine

    Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

    Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

    Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

    Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

    Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

    Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

    Podeli