Author: N N

Više od 376.000 Palestinaca koji su bili prisilno raseljeni zbog izraelskih napada, ponovo su se naselili na sjeveru Gaze, nakon što je otvoren Netzarim koridor. Ovaj koridor je otvoren u okviru primirja postignutog između Izraela i Hamas-a, što je omogućilo povratak izbeglica u područja koja su prethodno bila pod direktnim napadima.

Prema izveštajima Ureda Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), veliki broj Palestinaca, uprkos razaranjima, odlučio je da se vrati u svoju domovinu. Za mnoge, povratak na sever Gaze donosi suočavanje s ruševinama, jer je 90% infrastrukture u tom regionu uništeno tokom izraelskih napada.

Otvaranje Netzarim koridora 27. januara, omogućilo je povratak Palestinaca u severnu Gazu. Iako je obnovljen pristup, povratnici se suočavaju sa teškim uslovima života u oblasti koja je bila gotovo potpuno uništena. U narednim danima očekuje se da će stotine hiljada ljudi pokušati da se vrate svojim domovima, uprkos ogromnim izazovima.

Prvi rezultati primirja, koje je omogućilo međunarodno posredovanje, postali su vidljivi sa uspostavljanjem prelaza za raseljene osobe. Do sada je najmanje 376.000 Palestinaca prešlo u severnu Gazu, a povratnici su uočili da se većina njih vraća u opustošene gradove.

Primirje je stupilo na snagu 19. januara, čime je zaustavljen sedmomesečni izraelski vojni napad koji je imao katastrofalne posledice po civilnu populaciju. Tokom tih meseci, više od 47.000 Palestinaca je poginulo, a mnogi su ostali bez svojih domova.

U svetlu tih dešavanja, Izrael se suočava sa međunarodnim kritikama. Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika, uključujući premijera Benjamina Netanyahua i ministra odbrane Yoava Gallanta, zbog navodnih ratnih zločina. Dodatno, Izrael je suočen sa tužbom za genocid na Međunarodnom sudu pravde zbog uništavanja infrastrukture i ciljanih napada na civile.

Viši sud u Novom Sadu produžio je za još 30 dana pritvor osumnjičenima za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra kada je stradalo 15 osoba, a dve osobe teško povređene. Predlog za produženje pritvora, podnet je protiv svih desetoro osumnjičenih, kojima je odlukom suda prošlog meseca određen pritvor.

Nedavno je, takođe, podignuta optužnica protiv 13 osoba.

Osim ovih desetoro, još dve osumnjičene osobe se nalaze u kućnom pritvoru, a jedna od njih je bivši vršilac dužnosti generalne direktorke “Infrastruktura železnice Srbije” Jelena Tanasković.

Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić se brani sa slobode, jer mu je nakon više dana provedenih u pritvoru, sud ukinuo pritvor, usvojivši žalbu njegovog branioca.

O kućnom pritvoru u kome su dve osumnjičene, odlučuje se na tri meseca.

Optužnica je podignuta protiv bivšeg v. d. generalnog direktora “Infrastruktura železnice Srbije” J. T , bivšeg ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, G. V, bivšeg v. d. pomoćnika ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture A. D. i bivšeg generalnog direktora “Infrastruktura železnice Srbije” N. Š. zbogsumnje da su izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika.

Podignuta je i protiv odgovornog projektanta građevinske konstrukcije S. N, glavnog projektanta idejnog projekta M. J, glavnog projektanta projekta za građevinsku dozvolu Lj. M. M, izvestioca za konstrukcije Republičke revizione komisije M. S, lica odgovornog za tehničku kontrolu J. S. M, lica odgovornih za izvođenje građevinskih radova Z. S. M. i D. J, lica odgovornih za stručni nadzor M. G. i D. T. zbog sumnje da su izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika.

U tragediji koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 osoba, a dve su još u kritičnom stanju.

Više od 300.000 raseljenih Palestinaca vratilo se na sjever Gaze nakon što je 19. januara stupio na snagu sporazum o primirju između Hamasa i Izraela. Prema saopćenju Medijskog ureda Vlade Gaze, povratak je izveden putem glavnih ulica Rashid i Salah al-Din. Ovaj povratak uslijedio je nakon teškog perioda sukoba i humanitarne katastrofe u kojoj je od 7. oktobra 2023. godine poginulo više od 47.000 Palestinaca, a više od 111.000 je ranjeno.

Sporazum je također uključivao razmjenu zarobljenika između dviju strana, dok je tokom sukoba široko rasprostranjeno uništenje ostavilo mnoge porodice bez svojih domova. Ove povratke karakterizira ogroman izazov, jer se zemlja suočava s posljedicama rata, uključujući veliki broj nestalih osoba i humanitarnu krizu koja je pogodila žene, djecu i starije osobe.

Izrael se suočava s ozbiljnim međunarodnim kritikama, uključujući optužbe za genocid i ratne zločine, dok Međunarodni krivični sud istražuje moguće krivične odgovornosti svojih lidera zbog akcija u Gazi.

Deset lekara Hitne službe Doma zdravlja u Novom Pazaru uputili su apel da im se omogući profesionalno usavršavanje i transparentnost u procesu dodele specijalizacija.

Na konferenciji za novinare izrazili su nezadovoljstvo zbog nedodeljenih specijalizacija, iako su, kažu, više puta konkurisali na raspisane konkurse Opšte bolnice Novi Pazar.

„Izražavam duboko nezadovoljstvo zbog nedostatka transparentnosti i ravnopravnosti prilikom dodele specijalizacija, ali i prelaska lekara iz Doma zdravlja u Opštu bolnicu. Svedoci smo da je ta mogućnost pružana pojedinim kolegama, pojedinačno i grupno i ranije, ali ne i lekarima Hitne službe”, izjavio je Haris Beširović, lekar u Hitnoj službi.

“Želimo da znamo po kom kriterijumu su pojedine kolege iz Doma zdravlja dobile specijalizacije i mogućnost prelaska u Opštu bolnicu dok su lekari Hitne službe isključeni iz tog procesa. Takva praksa otvara prostor za favorizovanje pojedinaca što je neprihvatljivo u profesionalnom okruženju“, istakao je dr Medin Nuković.

Lekar Izudin Demirović smatra da je transparetnost u zdravstvenom sistemu, rešenje za ovakve probleme.

„Nepravedno je prema nama sa višegodišnjim iskustvom, da prednost dobiju kolege sa iskustvom od nekoliko meseci. Ovim putem apelujem na lokalne zdravstvene institucije i njihovu upravu da reše naš problem, kako bismo se mi ostvarili i afirmisali kao lekari specijalisti, jer je to naše pravo“, rekao je Demirović.

Poručili su da je unapređenje njihovog statusa neophodno, kako bi nastavili da odgovaraju na izazove rada u ovoj zahtevnoj službi i pružali što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu građanima.

Predsednik Vlade Srbije, Miloš Vučević, podneo je neopozovi ostavku na mesto premijera, javlja Radio-televizija Novi Pazar.

Uskoro opširnije…