Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je u Njujorku da Evropa treba da otvori granice za Ruse koji beže iz zemlje jer su u opasnosti zbog svojih političkih opredeljenja.
Mišel je u, intervjuu za Politiko, na marginama zasedanja Generalne skupstine UN, rekao da Evropa treba da pokaže otvorenost za one Ruse koji ne žele da ih Kremlj instrumentalizuje.
Ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciji ove sedmice promenio je dinamiku rata u Ukrajini, ocenio je Mišel.
On je rekao da EU mora brzo da koordiniše aktivnosti da bi odgovorila na novonastalu situaciju nakon što je proglašena delimična mobilizacija u Rusiji.
Ambasadori EU sastaće se u ponedeljak da bi doneli hitnu odluku o delovanju Unije posle odluke Moskve o delimičnoj mobilizaciji.
Jedno od pitanja koja će biti razmatrana je i da li dozvoliti ruskim građanima da pronađu utočište u zemljama EU.
Unija je ovog meseca suspendovala vizne olakšice sa Rusijom.
EU će sada razmatrati mogućnost da otvori svoje granice za građane Rusije koji napuštaju zemlju zbog mobilizacije.
Jedna od mogućosti je da Unija odobri humanitarni status za određene ruske građane, pre nego status izbeglica.
EU je u martu odobrila Ukrajincima pravo da žive i rade u zemljama Unije na duži period, što je učinila prvi put u svojoj istoriji, a nije verovatno da će isti model sada biti odobren za Ruse, prenosi Politiko.
(Tanjug/Politico)
Ove jeseni kućni budžet dodatno će opteretiti ekskurzije koje su skuplje za čak 20 odsto nego pre pandemije. Najskuplje su maturske koje u većini škola koštaju najmanje 40.000 dinara. Istraživali smo kako se formira cena ekskurzija i mogu li one biti jeftinije.
Nova školska godina, stara briga za roditelje. Skupe ekskurzije svake jeseni su tema o kojoj polemiše čitava javnost. Na društvenim mrežama mnogi roditelji žale se na cene jednodnevnih izleta koji dostižu i 12.000 dinara.
Višednevno putovanje po Italiji, Španiji i Francuskoj za maturante u Zemunskoj gimnaziji košta čak 66.500 dinara, objavljeno je na sajtu te ustanove.
“Kada imate jedno dete i to vam je tada možda više nego što iznosi vaša plata, a kad imate dvoje i više dece to je sada postala jedna nemoguća misija za roditelje”, ukazuje Gordana Plemić iz Udruženja “Roditelj”.
I ranije skupe maturske ekskurzije ove godine dodatno su poskupele u odnosu na period pre pandemije. U proseku između 15 i 20 odsto. A cene u agencijama formiraju se na osnovu tržišnih uslova.
Razloga je više, kažu u Juti – veća cena goriva, hrane, smeštaja, ugostiteljskih usluga, rada.
Seničić ukazuje i da su nekada zahtevi roditelja za smeštaj potpuno neracionalni jer oni, kaže, traže da se deca smeštaju u hotele određenih visokih kategorija, pa je i veća cena cele ekskurzije.
Naglašava i da agencije u ovakvom vidu turizma nemaju mogućnost za veliku zaradu – ona se kreće između pet i deset odsto. Za razliku od komercijalnih aranžmana gde je zarada od 10 do 17 odsto.
U Juti napominju da bi putovanja mogla biti jeftinija i za petinu ako bi bili niži porezi i doprinosi koje agencije moraju da plate.
“Ukoliko država želi da na neki način podstakne ovaj vid putovanja je da se smanje porezi i doprinosi na ona davanja koja imamo po tom osnovu a pre svega se odnose na naknade profesorima za takozvane dnevnice nastavnika, gde su porezi i doprinosi u startu negde oko 58 odsto i naknada još 20 odsto pdv-a na isplatu tih sredstava tako da dođemo do nekih skoro 90 procenata od onoga što se daje profesorima kao naknada”, navodi Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija.
Osim dnevnice profesora, mora se platiti i boravak lekara i vodiča. U Forumu beogradskih gimnazija saglasni su da je cena visoka, ali napominju – jedini način da škole reaguju je da se ekskurzija pod takvim uslovima ne realizuje.
“Ako ta javna nabavka propadne, potrebno je da prođe opet još par meseci do nove javne nabavke a maturanti su prilično limitarani u pogledu vremena kada mogu da idu na ekskurziju budući da se pripremaju za fakultete. U praksi se reatko dešava da propadne maturantska ekskurzija, uvek se prijavi bar minimalan broj učenika koji ide i oni koji nemaju sredstava, nažalost, ne idu”, kaže Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.
Dodaje i da Forum nema ingerencije da pregovara o ceni, tako da o tome nije ni razgovarano na sastancima sa predstavnicima agencija ili Ministarstva prosvete. Predloge za rešenje su, kaže, davali.
“Oni se odnose pre svega na obnavljanje ovih postojećih odmarališta koja postoje na nivou Srbije i da ta odmarališta budu pod ingerencijom Ministarstva prosvete i da samim tim cena tih nekih ekskurzija u Srbiji bude niža, ako je to ikako moguće, jer osim maturantskih, prilično su skupe i ekskurzije za mlađe razrede”, navodi Markov.
U izboru ekskurzije roditelji učestvuju preko saveta roditelja u školi nakon što se preko javne nabavke zaključe ponude agencija. Gordana Plemić naglašava da, ako je akcenat na tom druženju i da deca budu zajedno, sigurno postoji mnogo drugih načina na koji mogu da realizuju svoja putovanja.
“Neka se roditelji aktiviraju i iznalaze nove načine i nove mogućnosti, to je njihovo pravo, a ne da se samo žale i onda na kraju podignu kredit i mi svake godine imamo istu priču”, dodaje Plemićeva.
Pravilnikom o organizaciji i ostvarivanju ekskurzije u srednjoj školi propisano je da se putovanje može realizovati ako se prijavi najmanje 60 odsto učenika istog razreda.
Većina roditelja, ipak, želi da svom detetu priušti druženje kako ne bi bilo izopšteno iz društva. Čak i kad je ekskurzija skuplja od porodičnog letovanja.
Izvor: RTS
Istražno tijelo pod mandatom Ujedinjenih nacija (UN) u petak je saopštilo je da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini, nakon istraga provedenih u četiri regije u zemlji.
Nezavisna međunarodna istražna komisija za Ukrajinu saopštila je da se od februara, kada je počeo rat u toj zemlji, vrše kršenja poput ilegalne upotrebe eksplozivnog oružja, neselektivnih napada, pogubljenja, mučenja i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.
Predstavljajući izvještaj komisije Vijeću za ljudska prava UN-a, voditelj istrage Erik Mose rekao je da su nalazi zasnovani na istragama u regijama Kijev, Černihiv, Harkov i Sumi.
“Bili smo iznenađeni velikim brojem pogubljenja u područjima koja smo posjetili. Zabrinuti smo zbog patnje koju je međunarodni oružani sukob u Ukrajini nametnuo civilnom stanovništvu”, istakao je Mose.
Pojasnio je da komisija još ispituje izvršenja u 16 gradova i naselja, te da je dobila vjerodostojne navode o još mnogo takvih slučajeva.
Uobičajeni elementi ovih zločina uključivali su prethodno zatvaranje žrtava i vidljive znakove pogubljenja, kao što su ruke vezane na leđima, rane od vatrenog oružja na glavi i prerezani vratovi, navodi se u izvještaju.
“Komisija je dokumentovala slučajeve u kojima su djeca silovana, mučena i nezakonito zatvorena. Djeca su također ubijena i povrijeđena u neselektivnim napadima eksplozivnim oružjem”, navodi se u izvještaju.
Dodaje se da je izloženost ponovljenim eksplozijama, zločinima, prisilnom raseljavanju i odvajanju od članova porodice duboko uticala na njihovo blagostanje i mentalno zdravlje.
Komisija je obišla ukupno 27 gradova i naselja i intervjuisala više od 150 žrtava i svjedoka. Istražioci su pregledali mjesta razaranja, grobnice, kao i mjesta zatočenja i mučenja.
Komisija je saopštila da je utvrdila i dva incidenta maltretiranja ruskih vojnika od ukrajinskih snaga.
Tokom junske posjete, komisija je iz prve ruke uočila štetu koju je eksplozivno oružje sa širokim djelovanjem nanijelo stambenim zgradama i infrastrukturi u naseljenim područjima, uključujući škole i bolnice.
Zahvalivši ukrajinskoj Vladi na saradnji, komisija je navela da njihovi pokušaji da se stupi u konstruktivan dijalog sa vlastima Ruske Federacije, dosad nisu bili uspješni, ali su obećali ustrajati u svojim naporima.
Prema posljednjim podacima Ureda UN-a za ljudska prava, u Ukrajini je od 24. februara ubijeno 5.916 civila, dok je 8.616 ranjeno.
Anadolu Agency
Muškarac, koji se vodio kao nestao, 17 dana nakon zemljotresa u kineskoj jugozapadnoj provinciji Sichuan, pronađen je živ, objavili su lokalni mediji.
Radi se o 28-godišnjem uposleniku hidroelektrane Gan Yuu, koji se vodio kao nestao nakon zemljotresa jačine 6,8 stepeni po Richteru koji je pogodio Sichuan 5. septembra. U zemljotresu su poginule 93 osobe, a stotine ih je povrijeđeno.
Yu je pružio prvu pomoć svojim kolegama i pomogao u sprečavanju poplava ispuštajući vodu iz brane, objavio je kineski nacionalni radio. S njim je bio i kolega Luo Yong s kojim je u stanici ostao više od jednog dana bez hrane ili mobilnog signala.
Anadolu Balkans
