Author: N N

Izložba fotografija „Pričaj nam o Pazaru, majko“ otvorena je u foajeu Kulturnog centra u Novom Pazaru, u organizaciji Istorijskog arhiva Ras. Ovaj događaj okupio je ljubitelje istorije i fotografije, a posetioci su imali priliku da kroz stare prizore grada zavire u prošlost i duh nekadašnjeg Novog Pazara.

Direktor Istorijskog arhiva Ras, Nikola Goševac, istakao je da je izložba deo kontinuiranih aktivnosti ove ustanove.

„Ovo je jedna u nizu aktivnosti Arhiva. Naša ustanova je najbolji podsetnik i čuvar prošlog vremena i svega što predstavlja bogatstvo ovog grada“, rekao je Gosevac, naglašavajući značaj očuvanja istorijske građe i njenog predstavljanja javnosti.

Autor izložbe, Albin Škrijelj, izrazio je zadovoljstvo realizacijom projekta na kojem je radio tri meseca. Kako je naveo, inspiraciju je pronašao u projektima u inostranstvu koji se bave načinima čuvanja i savremenog predstavljanja prošlosti.

„Ideja je bila da kroz fotografije probudimo sećanja i emocije. Naziv izložbe simbolično govori da majke najlepše pričaju o minulim vremenima, jer čuvaju porodične i gradske uspomene“, poručio je Škrijelj.

Izložba je još jednom potvrdila značaj fotografije kao dokumenta vremena i mosta između prošlosti i sadašnjosti Novog Pazara.

Gradsko veće Novog Pazara usvojilo je, na inicijativu gradonačelnika Nihata Biševca, odluku da se iz lokalnog budžeta izdvoji pet miliona dinara za pomoć novopazarskim privrednicima pogođenim nedavnim požarom. Ova sredstva namenjena su ublažavanju posledica štete i pružanju podrške oporavku poslovanja, sa ciljem očuvanja radnih mesta i omogućavanja što bržeg nastavka rada.

Požar je prouzrokovao značajnu materijalnu štetu na više privrednih objekata i privremeno otežao poslovanje firmi koje predstavljaju važan izvor prihoda za brojne porodice u gradu. Kako bi se stanje na terenu što pre normalizovalo, naloženo je Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju grada Novog Pazara“ i Javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća“ da sprovedu sanaciju posledica požara. Reč je o obimnom i zahtevnom poslu, ali i o izuzetno važnom koraku ka obezbeđivanju bezbednog i uređenog okruženja za nastavak privrednih aktivnosti.

Podsećamo i da je Regionalna razvojna agencija Sandžaka (SEDA) otvorila namenski račun za prikupljanje pomoći privrednicima pogođenim požarom, čime je omogućeno da se u akciju podrške uključe i svi koji žele da pomognu.

Ovim merama Grad Novi Pazar potvrđuje svoju posvećenost podršci privredi i očuvanju ekonomskog razvoja lokalne zajednice.

Vreme u četvrtak promenljivo oblačno i vetrovito, naročito u višim predelima. Tokom poslepodneva i večeri ponegde je moguća kratkotrajna kiša. Duvaće slab do umeren južni i jugoistočni vetar, povremeno pojačan na planinama.

Najniža temperatura kretaće se oko 6–7 stepeni, dok će najviša dnevna biti uglavnom od 10 do 14 stepeni.

U petak će biti toplije, pre podne malo do umereno oblačno sa sunčanim intervalima, a posle podne i uveče očekuje se naoblačenje sa jugozapada, koje će doneti mestimičnu kišu, dok je na visokim planinama moguć i sneg.

U subotu pretežno oblačno, povremeno sa slabom kišom, a na višim planinama sa slabim snegom.
U nedelju ujutru kiša, dok će tokom dana padavine postati retke, uglavnom u brdsko-planinskim predelima jugozapadne Srbije.

Početkom sledeće sedmice očekuje se umereno do potpuno oblačno vreme, povremeno sa kišom, dok će se sneg zadržavati na planinama.

Nakon obustave petodnevne blokade, prevoznici zemalja Zapadnog Balkana sastali su se sa predstavnicima Evropske komisije, kada je dogovoreno formiranje Radne grupe radi pronalaženja trajnog rešenja. Predsednik poslovnog udruženja “Međunarodni transport” Neđa Mandić izjavio je da su najveći problemi hapšenje i proterivanje vozača, kao i da Komisija ima sluha za njihove teškoće, jer su svesni da blokade utiču i na evropsku ekonomiju.

Formiranje Radne grupe u narednim danima, koja će sa predstavnicima Evropske komisije pronaći rešenje problema sa kojima se vozači iz ovog regiona suočavaju nakon uvođenja novog sistema kontrole ulaska i izlaska putnika iz zone Šengena u EU, rezultat je sastanka predstavnika Komisije i zemalja Zapadnog Balkana.

Neđa Mandić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavio je da je na sastanku svakoj zemlji dato sedam minuta da izloži svoje probleme, ali da Evropska komisija nije predložila konkretna rešenja, te da je sada u toku prelazni period u kojem treba doći do rešenja.

Za trajno rešenje, ipak, ističe da će biti potrebno od godinu do godinu i po dana.

“Razočarani smo što Evropska komisija nije imala konkretne predloge, dok su oni očekivali to od nas. Jedini predlog imao je ministar Nemanja Starović, koji je pozvan da pošalje pisani predlog. Znamo da možemo dati najbolje rešenje, pa smo prosledili kolegama sa Balkana predloge da bismo ih usaglasili”, navodi Mandić.

EU svesna posledica po njenu ekonomiju

Prema njegovim rečima, na sastanku Radne grupe planiraju da iznesu zajedničke predloge koji će obuhvatiti uvođenje registra prevoznika, tumačenje statusa prekograničnih radnika i dokazivanje tog statusa, a najvažnije je zaustaviti hapšenja i deportovanje vozača.

“Što više predloga damo, brže će se naći rešenje. Privremeno rešenje je uspostavljanje stalne komunikacije i razmena informacija o situaciji na terenu, kao što su kontrola, hapšenja i deportovanja, kako bi se sprečila. Nemamo ništa protiv kontrola, ali je potrebno dati uputstva da se vozači ne hapse”, ističe Mandić.

Napominje, takođe, da prevoznici neće biti u blokadi ako za mesec dana dobiju prelazno rešenje, ali ukazuje da su i nakon završetka blokade nastavljena hapšenja i proterivanja vozača.

“EU je svesna da blokade utiču na njihovu ekonomiju i zato žele da nađu konačno rešenje”, dodao je Mandić.

Naglašava da još nije precizirano tačno vreme prvog sastanka Radne grupe koji bi trebalo da se održi sledeće nedelje, ali da će na njemu učestvovati ambasadori balkanskih zemalja, transportna zajednica i predstavnici prevoznika.

Preuzeto: RTS

Zimska sezona u Srbiji već dovodi do nestašica peleta, a mnoge prodavnice ograničavaju količine po kupcu. Glavni razlog nije samo hladno vreme, već i veliki broj domaćinstava koja su ove godine prešla sa grejanja na struju na pelet i nisu imala iskustva sa tržištem. Kako objašnjava profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić, domaćinstva su krenula sa nabavkom tek u septembru i oktobru, kada su zalihe već bile ograničene, što je dovelo do povremenih nestašica, rasta uvoza i ograničene prodaje po kupcu.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić objašnjava za RTS da hladno vreme doprinosi većoj potrošnji, ali da nije glavni razlog za porast potražnje. Osnovni razlog je sve veći broj domaćinstava koja su prešla sa grejanja na struju na grejanje na pelet.

“Takva domaćinstva nisu imala puno iskustva o tome kako funkcioniše tržište peleta, a pre svega kada treba krenuti u nabavku. Mnoga od njih su krenula u nabavku tek u septembru, a neka u oktobru, kada su stovarišta i fabričke zalihe već bile ispražnjene. Već na početku grejne sezone došlo je do povremenih nestašica peleta, koje su se intenzivirale tokom oktobra. Domaće fabrike ne mogu u tako kratkom vremenskom periodu da zadovolje tako veliku potražnju i, logično, usledio je rast uvoza”, navodi Glavonjić.

Izvor: RTS