Evropa je teže pogođena krizom od Sjedinjenih Država, pre svega kad se radi o energentima. Zbog nesigurnosti na tržištima su sada evro i dolar izjednačeni po vrednosti. Čeka se intervencija Evropske centralne banke.
Ovog utorka (12.7.) na tržištu novca jedan evro vredi jedan dolar, što je najslabija vrednost evropske valute u dvadeset godina. Tačnije, evro je i dalje za nijansu jači od dolara pošto se za jedan evro dobija 1,0011 dolara.
Apsolutno najniži kurs je vladao nedugo nakon uvođenja zajedničke valute, početkom maja 2001. kad je evro vredeo samo 83,8 američkih centi.
Sadašnji kurs je pre svega odraz opreznosti svetskog tržišta kapitala kada je reč o stanju u zoni evra. Evropa je mnogo teže pogođena teškoćama u snabdevanju energijom od SAD.
Uprkos značajnim poskupljenjima, Evropska centralna banka zaostaje za merama drugih zemalja – referentnu kamatnu stopu podigla je ne samo američka banka Fed, nego na primer i Velika Britanija ili Švajcarska.
Zato vrednost evra opada već nedeljama, ne samo prema u odnosu na američki dolar, već i na kineski juan i druge valute.
Ipak ne dešava ništa dramatično jer u privredi Evrope nema ozbiljnijih teškoća. “Stanje je još dobro, ali je veoma krhko”, smatra Ulrih Lojhtman, stručnjak za devizno tržište banke Komercbank.
Više se ne isplati čak ni izvoznicima
S druge strane, manja vrednost evra ne mora biti nedostatak. Roba proizvedena u zoni evra je jeftinija na svetskom tržištu što bi zemlji-izvoznici kao što je Nemačka moglo biti čak i od koristi.
Ali problem je u tome što se energenti, i većina sirovina na svetskom tržištu, obračunavaju u dolarima.
“Sve dok delove ili sirovine uvozite iz zemalja van Evrope ili ako vam za proizvodnju treba mnogo energije, ta računica pada u vodu”, kaže Sonja Marten iz banke DZ.
A upravo to se dešava i sa nemačkom privredom. Zbog rasta cena energenata koje ova zemlja mora da uvozi, ovog maja je spoljnotrgovinski bilans bio negativan – što se gotovo ne pamti u Nemačkoj.
Minus u odnosu na uvoz iznosi, doduše, nekih 900 miliona eura – pri volumenu izvoza od 124,7 milijardi evra to nije toliko dramatično jer i izvoz neprestano raste, ali je očito da čak i Nemačka više nema nikakve koristi od “jeftinog” evra.
Ako ništa drugo, onda bi već i to za Evropsku centralnu banku (ECB) trebalo da bude razlog da “pritisne kočnicu” i smanji volumen novca u opticaju. Jer, račun u dolarima za naftu ili gas muči baš sve države.
Ne može sve da ostane na rečima
Ali, iz Frankfurta se zasad čuju samo najave da će to učiniti. “ECB može najpre da pokuša da interveniše verbalno”, smatra Sonja Marten.
Ali njeno iskustvo kaže i da su takve pretnje dobra prilika za špekulante na svetskim berzama, a nekakav dugoročni učinak se ne postiže samo rečima.
Ipak, krivulja odnosa evra i dolara se u poslednje vreme uporno spušta, ali pokazuje i čudne skokove i padove koji teško mogu da se objasne aktuelnim događajima u svetu.
“To pokazuje nervozu na tržištu”, kaže Marten.
Ritam se još uvek diktira s druge strane Atlantika. Zbog politike američkih Federalnih rezervi, ali i iz drugih razloga izgleda da investitori i špekulanti imaju više poverenja u američke vrednosne papire, a već i zbog toga im trebaju dolari.
Šta će se desiti ako ECB, kao što je više puta najavila, podigne kamatnu stopu u julu, možda čak i značajnije nego što se očekivalo?
Tržište je nervozno
Još se nije rodio onaj ko bi mogao da tačno sagleda raspoloženje tržišta i predvidi ishod.
Mihael Hajze, ekonomista iz firme HQ Trust, lako može da zamisli da u nekom trenutku ponovo počne snažan rast evra koji bi mogao da se vrati na cenu od 1,10 dolara pa i više. Jer, on smatra da je vrednost dolara trenutno precenjena.
Finansijska tržišta najviše muči neizvesnost, pogotovo kad je reč o isporuci ruskog gasa tržištu Evrope.
Ali ako tu ne bude drastičnih poteza, Ulrih Lojhtman smatra da bi evru u dogledno vreme opet mogla da skoči vrednost.
“Ovako nizak kurs evra u svakom slučaju ne smatram opravdanim”, kaže ekonomista Komercbank .
