Prelaz su svečano otvorili ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre.
Stanivuković je naveo da je u radove uloženo nešto više od 4,6 miliona evra, od čega je 2,1 milion dobijen iz predpristurpnih fondova EU, a nešto više od 2,5 miliona evra obezbeđeno je preko Uprave carina i Direkcije za imovinu Srbije.
“Najviše koristi od novog prelaza imaće putnici, jer u turističkoj sezoni kada je njihov broj najveći ovaj prelaz će predstavljati veoma dobru putnu alternativu. Pored unapređenja putničkog saobracjaja očekuju se i bolji uslovi za teretni saobraćaj, jer će kamioni imati terminal sa deset parking mesta i platformu za pregled, ali i kolsku vagu”, rekao je Stanivuković.
Istako je da je prethodne godine Uprva carina u državni budžet uplatila rekordnih 749,7 milijardi dinara uvoznih dažbina, odnosno 6,3 milijardi evra, što je 1,1 milijarda više nego 2020. godine.
“Dobar trend se nastavio i ove godine i podaci pokazuju da je prihod od početka godine uvećan za čak 34 odsto, što je negde oko 800 miliona evra”, naveo je Stanivuković.
Dodao je da se konstantno radi na modernizaciji i digitalizaciji graničnih prelaza i da su trenutno u toku radovi na prelazima Gostun ka Crnoj Gori i Horgoš ka Mađarskoj.
“Čeka nas uvođenje sistema eOtpremnica, naša želje je da u taj sistem uđemo do 2023. godine. Na to se nadovezuje efiskalizacija koji se izuzetno uspešno sprovodi. Planiramo takođe kompjuterski informativni vertikalni lanac koji će biti važan za borbu protiv sive ekonomije”, najavio je Stanivuković.
Ocenio je da će Otvoreni Balkan povezati ovaj deo regiona u jedinstvenu privrednu zonu, što će doprineti rastu celog regiona i što je posebno važno u kontekstu velike ekonomske krize u svetu i teške zime koja nas čeka.
Podsetio je da su makroekonomski pokazatelji Srbije uprkos krizi veoma dobri, a javne finansije stabilne sa rastom BDP-a od 4,4 odsto, što našu privredu drži daleko od recesije.
Ministar Vulin je rekao da je Srbija svakim danom sve bolja, snažnija i stabilnija.
“Srbija koju vodi Aleksandar Vučić ne čeka da joj se pomogne, nego radi i stvara, a kada radite i stvarate onda možete da se nadate pomoći”, rekao je Vulin.
On je ocenio da je BiH jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partenra, a RS jedan od naših najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta.
“Gde god Srbi da žive mogu da očekuju pomoć i podršku svoje Srbije, pa i da brže dođu u svoju Srbiju da budu sa svojim prijateljima, rođacima, ne dozvoljavajući da nas nikakve barijere dele”, rekao je Vulin.
Objasnio je da je Otvoreni Balkan važan kako bi zemlje regiona mogle da žive i sarađuju.
“Pre nego što EU sprovede neophodne reforme i donese odgovarajuće političke odluke i bude spremna da primi sve zemlje Zapadnog Balkana u članstvo, mi Balkanci treba da se držimo jedni drugih. Zato inicijativa našeg predsednika Otvoreni Balkan je inicijativa koja će nas zbližiti, a da nas ne okuplja neko spolja i da nam daje pravila po kojima ćemo živeti”, naglasio je Vulin.
Dodao je da je Srbija otvorena prema svima i da svakog dana dokazuje zašto je dobro imati najbolje odnose sa njiom koja poštuje sve svoje susede.
Ministarka Matić je naglasila da će novi granični prelaz doprineti razvoju turizma koji je prošle godine imao rekordni devizni priliv od 1,56 milijardi evra.
“Ova godina će po svim dosadašnjim podacima biti još bolja, jer već nakon četiri meseca devizni prilivi u turizmu su veći za čak 45 odsto. Sa današnjim danom imamo već 5,3 miliona noćenja i oreko tri miliona stranih turista.
“Najveći broj turista je iz BiH i upravo je to razlog zašto su nam granični prelazi sa BiH izuzetno važni i ta infraštruktura će poboljšati promet ljudi i roba”, rekla je ministrarka Matić.
Podsetila je da je BiH jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partenra Srbije.
Istakla je da je jako važno da BiH postane deo inicijative Otvoreni Balkan, zbog što boljeg privrednog povezivanja regiona, a od EU je zatražila podršku takvoj vrsti saradnje zemalja iz okruženja kao najboljem putu da se lakše i brže integrišu u EU.
Ambasador Žiofre je ocenio da prekaz Kotroman doprinosi boljoj regionalnoj povezanosti i privrednom razvoju i da će njegova opremnljenost po najvišim evropskim standardima doprineti efikasnijem sprečavanju krivičnih dela.
“Ovo je sjajna prilika za turizam, jer imamo velike potencijale s obe strane granice, a u blizini je i Crna Gora, a ceo region nudi bezbrojne prirodne lepote. Promet ljudi će biti olakšan, a samim tim će biti bolje iskorišćeni svi ekonomski potencijali.
Da ne pominjem bolju povezanost sa prijateljima i rođacima kojih ima mnogo sa obe strane granice”, rekao je Žiofre.
On je dodao da EU godinama pruža pomoć u oblasti upravljanja granicama.
“EU je odobrila paket od 57 miliona evra za unapređenje efikasnog upravljanja granicama, sistem aazila i prihvata kao i povratka i readmisije. Na to se dodaje iznos od 40 miliona evra a koliko je EU dala za upravljanje granicama”, naglasio je Žiofre.
Prošle godine je preko prelaza Kotroman prešlo više od 1,2 miliona putnika, preko 400.000 putničkih vozila i više od 34.000 kamiona.
Očekuje se da se promet putnika poveća, naročito u letnjoj sezoni, jer je to najkraći put do Boke Kotorske.
Upravnik Carinarnice Užice Aleksandar Maksimović rekao je da će nova carinarnica obezbediti manje zadržavanje na prelazu, naročito s obzirom na to da preko njega prelazi veliki broj turista.
“Ovaj prelaz je pogodan za odlazak na turističke destinacije Višegrad, Trebinje i dalje ka Crnoj Gori i Herceg Novom. Veliki broj vozila prolazi ovom trasom”, rekao je Maksimović.
Naglasio je da 80 procenata kamiona koji prođu preko Kotromana čine kamioni koji voze robu iz Turske prema BiH.
“Bitno je da nema zadržavanja i da se promet odvija nesmetano i brzo”, naveo je Maksimović.
Tanjug
FOTO TANJUG / BOŽIDAR ŽIVANOVIĆ
