Što se tiče snabdevanja gorivom, ističe da je to bio nesporazum jer su neki vlasnici benzinskih pumpi odlučili da ograniče prodaju. Međutim, dodaje, širi se i strah od nestašice i preko društvenih mreža.
Ključno je, naglašava, da što se tiče proizvodnje derivata u Srbiji to ide po planu i ima ih u dovoljnim količinama.
Stanić ukazuje na to da je, od kako je počela kriza u Ukrajini, povećana tražnja osnovnih životnih namirnica, ali da i njih ima dovoljno.
“Potražnja je porasla, ali problem je ovih dana bio sa brašnom i procenjuje se da je rast bio oko 120 procenata na dnevnom nivou u odnosu na tridesetodnevni prosek. Neki rafovi su bili prazni i to je možda izazvalo i dodatnu zabrinutost stanovništva”, objasnio je on.
Od početka godine cena pšenice je porasla za nekih 70 procenata. Sreća je za Srbiju, navodi Stanić, što je izvoznik pšenice, ima dovoljno količina da snabde domaće tržište i da izvozi.
Dodaje i da i izvoz uglavnom ide preko Konstance, da izvozimo naravno i u Rusiju i u druge delove sveta.
“Ukoliko bi došlo do dalje krize, pre svega eskalacije sukoba u Ukrajini, u tom slučaju bi došlo do daljeg rasta cene pšenice i onda bi naši proizvođači zbog cene se možda više orijentisali na međunarodno tržište. U tom slučaju bi država reagovala i uvela određene mere ograničenja što se i radi u drugim zemljama”, precizirao je Stanić.
Podsetio je i da su krajem februara donete Uredbe Vlade kojim je omogućeno dodatno snabdevanje iz državnih rezervi sirovina za proizvodnju mlinarsko-pekarske industrije, tako da u naredna tri meseca neće biti problema što se tiče odnosa prodajne cene i one nabavne.
Poskupljenje goriva na ograničenom nivou
Međutim, kako kaže, imamo problem kod naftnih derivata zato što nije u odgovarajućem odnosu maloprodajna cena, i to bi trebalo da bude rešeno na neki način.
“Ukoliko bude produžena uredba, koja ističe 14. marta, onda se moraju zaštititi prodavci. To bi značilo poskupljenje goriva, ali na ograničenom nivou da ne bi došlo do eksplozije te cene”, dodaje Stanić.
Ističe da je bitno da se postigne stabilnost. “Cene rastu i rašće u narednom periodu, ali je činjenica da taj rast treba da bude postepen, kako bi i privreda i stanovništvo mogli da se prilagode”, navodi Stanić.
Smatra da bi do dodatne krize moglo doći ako bi se desilo ukidanje diplomatskih odnosa između Rusije i Zapada, da dođe do naglog broja rasta civilnih žrtava, recimo i da se u jednom momentu čak možda i potpuno prekinu snabdevanje evropskog tržišta naftom i gasom iz Rusije.
“To je zaista ekstreman scenario i vrlo malo verovatan. Kažem da bi u tom slučaju moglo doći do problema u snabdevanju gorivom i uopšte energentima u Srbiji. Međutim, ono što je činjenica kada govorimo konkretno o hrani u Srbiji imamo prednost zato što smo u velikoj meri samodovoljni”, ocenjuje Stanić.
Inflacija će nastaviti da raste
Što se tiče električne energije, naveo je Stanić, ona se u Srbiji dobija uglavnom iz termoelektrana koje sada rade kapacitetom od 60 procenata, hidroelektrane od 80 odsto, naravno od uvoza gasa smo potpuno zavisni.
Takođe, što se tiče skladišta i nafte i gasa oni su na dobrom nivou tako da, kako je rekao, ne bi trebalo da dođe do tih problema, osim ako bi došlo do ekstremne eskalacije, što ne očekujemo.
“Što se tiče inflacije ona će nastaviti da raste, imamo podatke i iz EU i za Srbiju, može se očekivati da ona pređe i 10 procenata, ali opet to nešto što je i dalje kontrolisano, to nije onaj strah iz devedesetih godina i nije opravdano. Činjenica je da će ova inflatorna kretanja biti nastavljena”, zaključio je Stanić.
Neodgovorno širenje lažnih vesti
Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS-a, ukazao je da je veoma važno da u kriznim vremenima budemo svi odgovorni, da se ne donose paušalne odluke i vuku potezi koji štete ravnoteži na tržištu i šire paniku među stanovništvom.
