Author: N N

Minulog vikenda sprovodili su se radovi na čišćenju riječnog korita Raške, na potezu kod Bor džamije. Iz gradske kase dupliarana su sredstva namjenjena radovima na održavanju i čišćenju riječnih korita u Novom Pazaru. Značajan posao u cilju pripremanja riječnih korita za dolazeći kišni period obavljen je i na Jošanici i Trnavici.

Oko deset miliona dinara košta održavanje riječnih korita, odnosno aktuelni radovi koji se danima sprovode na rijekama u Novom Pazaru. Sredstva su minimalna, u odnosu na ono kolika bi bila sanacija štete, da su korita nesređena i zapuštena, jer bi sigurno uslijed velikih kiša došlo do izlivanja rijeka i buičnih poplava.

Iz lokalne samouprave kažu da se svake godine za ove namjene izdvajaju značajna sredstva i da se pokazalo da se svaki uloženi dinar u prevenciju višestruko isplatio.

A. N.

Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) u saradnji sa Gradskom upravom Novi Pazar realizovala je do sada značajne projekte u različitim oblastima. Prostora i kvalitetnih projekata, koji će u narednom periodu saradnju dodatno unaprediti ima, složili su se na današnjem sastanku u Novom Pazaru gradonačelnik Nihat Biševac i novimenovani koordinator TIKA-e u Srbiji, Mehmet Met Anač.

Njih dvojica saglasni su da su realizovani projekti u Novom Pazaru i regiji Sandžak, opravdali sve ciljeve i očekivanja, a da rezultate i benefite od realizacije projekata i ulaganja osećaju svi građani tog dela Srbije. Prostora za unapređenje saradnje ima dovoljno, a TIKA će nastaviti sa ulaganjima u kulturu, obrazovanje, poljoprivredu i zdravstvo te u oblasti koje su prioritetne za razvoj i napredak Sandžaka.

“Razgovarali smo o realizovanim projektima, kojih je bilo mnogo na teritoriji Novog Pazara. Pričali smo o projektima čija je realizacija u toku te o našoj budućoj saradnji. Bila je ovo prilika da u ime svih građana Novog Pazara zahvalim Republici Turskoj za projekte koje je u našoj zemlji, posebno u Sandžaku i Novom Pazaru realizovala TIKA. Vidljivi su rezultati realizovanih projekata u oblasti poljoprivrede, privrede, obrazovanja, zdravstva i kulture. Na zadovoljstvo svih građana mi planiramo da našu saradnju i odnose dodatno unapredimo. Odnosi dve zemlje su na istorijskom maksimumu i to se ogleda kroz projekte koji se kod nas realizuju”, rekao je domaćin susreta Biševac.

Jedan od rezultata saradnje i odnosa dve države je i otvaranje Generalnog konzulata Republike Turske u Novom Pazaru, čulo se nakon sastanka. Generalni konzulat biće spona saradnje ove regije sa institucijama Republike Turske, koje su odlučne u nameri da se realizuju važni projekti i da se pomogne bratskom i prijateljskom narodu u Sandžaku.

“Znam da je TIKA mnogo toga učinila na razvoju Sandžaka i pomoći našoj braći ovde. O kakvoj god pomoći da se radi ona je uvek stizala do korisnika, građana ovde u Sandžaku. Na današnjem sastanku sa novoimenovanim koordinatorom i gradonačelnikom smo razgovarali o projektima koji će se realizovati u narednom periodu. Sve institucije Republike Turske, kao i do sada, nastaviće da pomažu razvoju Sandžaka”, rekao je Basar Basol, generalni konzul Turske u Novom Pazaru.

Misija TIKA-e u Novom Pazaru ostaće identična, nastavak podrške projektima u nužnim oblastima, neophodnim za poboljšanje uslova življenja građana.

“Od svog osnivanja TIKA je realizovala niz projekata u ovoj državi, a značajan deo njih sproveden je u Novom Pazaru i Sandžaku. Iza nas je vrlo konstruktivan razgovor i sastanak koji smo imali sa konzulom i gradonačelnikom. Uz pomoć Generalnog konzulata Republike Turske u Novom Pazaru, realizovaćemo brojne značajne projekte i u budućnosti”, rekao je Anač.

Pored Biševca, Basola i novimenovanog koordinatora TIKA-e, sastanku su prisustvovali i pomoćnici gradonačelnika Novog Pazara, Nihad Hasanović, Ensar Škrijelj i Tarik Rupić.

A. Nićiforović

AA/RTV NP

Govor mržnje u Novom Pazaru možemo gotovo svakodnevno čuti, ne samo na ulici, već i u porodici i među prijateljima, a mnogi ga i ne prepoznaju, smatraju naši sagovornici.

Takva vrsta govora stvara različite predrasude prema određenim grupama ljudi, poput viceva o Romima ili plavušama.

Izvršni direktor NVO „Urban-In“ iz Novog Pazara Sead Biberović smatra da svemu znatno doprinosi kada govor mržnje plasiraju mediji.

„Nivo više opasnosti je kada govor mržnje u medijima upotrebljavaju poznate, javne  ličnosti, koje su uticajne osobe. Njihove reči mogu itekako da utiču na mlade, koji su podvodljivi, nemaju iskustva, a pritom su vrlo pogodni za prihvatanje tih pogrešnih stavova iznetih kroz govor mržnje“, objašnjava Biberović.

Biberović ističe da je opasno i kada govor mržnje dolazi od političara i političarki, te da svi treba da radimo na njegovom smanjenju, jer su njegove posledice veoma loše, navodeći kao primer devedesete godine u bivšoj Jugoslaviji.

Po njegovom mišljenju ovaj govor je u javnosti izuzetno  teško iskoreniti i u potpunosti rešiti, ali da ga je moguće bar ublažiti.

„Postoji širok spektar načina za smanjenje govora mržnje,a neki od njih su slanje poruke o značaju tolerancije, razvoju demokratije, poštovanje zakona, kao što je na primer Zakon o zabrani diskriminacije. Osim toga, kontinuirana, svakodnevna kampanja protiv govora mržnje, kampanja promocije uzajamnog poštovanja, ljubavi i, saradnje“, dodaje Biberović.

Urban- in je početkom prošle godine realizovao projekat koji je upravo bio vezan za suzbijanje i smanjenje govora mržnje, uz podršku Saveznog ministarstva za ljudska prava, a Biberović kaže da je ta kampanja dala veoma dobre rezultate.

Razne okolnosti u porodici, društvenoj sredini u kojoj deca odrastaju, mogu dovesti do toga da oni sve više koriste govor mržnje, pa čak i nasilje, kao njima važan oblik komunikacije.Psihologija mase postaje sve češći oblik društvenog izražavanja, protiv koga se treba boriti.

“U srednje školedolaze deca koja su u većini slučajevaformirala stav o porodici, drugarstvu, društvenoj odgovornosti, svojim pravima, ali u manjem delu o obavezama. Dobro je što većina o tome ima pozitivan i ispravan stav. Međutim, postoji manji broj dece koja pribegavaju govoru mržnje i nasilju i sa njima se intezivno radi, a ona se vrlo brzo prepoznaju”, kaže pedagoški savetnik, pedagog u Školi za dizajn tekstila i kože u Novom Pazaru Nebojša Samčević.

On objašnjava da u kratkom vremenskom periodu u svom učeničkom dosijeu ova deca već imaju veliki broj izostanaka, loše ocene, kazne za neodgovorno ponašanje na času i van njega, kao i prijave od strane vršnjaka.

“U srednjim školamapostoje timovi sastavljeni od nastavnika, zaposlenih, odgovornih učenika, kao i školskih policajaca, koji veoma brzo i efikasno reaguju na svaki oblik nasilja. Najvažnije je preventivno uočiti, delovati i smiriti situaciju. Nakon toga se obaveštavaju roditelji, pozivaju na sastanke zajedno sa decom, redovno se obaveštavaju od strane odeljenjskih starešina i pedagoško-pshološke službe. Naše đake učimo na časovima, učeničkom parlamentu, raznim radionicama i tribinama, u saradnji sa Кancelarijom za mlade, MUP-om, Centrom za socijalni rad, da nasilje i govor mržnje nisu rešenje već samo nastavak problema. Razgovori, posredovanje u sukobima i obaveštavanje relevantnih institucija je ono što škole mogu i treba da rade”, naglašava Samčević.

On smatra da bi mnoge probleme rešili boljom saradnjom između osnovnih i srednjih škola. “Pri upisu u srednje škole mi imamo uvid samo u uspeh učenika, ali ne i o njegovom ponašanju. Razgovori između učenika i pedagoško-psihološke službe su tajne i ne treba ih iznositi, ali moramo biti upozoreni sa kakvim oblicima ponašanja i kršenja moralnih normi se susrećemo, da bi na vreme bili upozoreni i odgovorili na eventualne problem”, zaključuje Samčević.

Studentkinja srpske književnosti i jezika Anida Maljevac smatra da je kvalitetna komunikacija posrednikuspešnih međuljudskih odnosa, ali i da bilo koji aspekt govora mržnje jasno podrazumeva destrukciju istih.

“Bilo da koren ovog problema potiče od lošeg modela u porodici, nekvalitetnog medijskog sadržaja ili neprosvećenosti, mi studenti moramo uticati na svest o posledicama koje ova neadekvatna pojava nosi. Obrazovanje, intelektualno sazrevanje i kulturna svest uče nas o tome kako se bogatstvo sastoji od različitosti, te koliko su oblici diskriminacije i predrasuda odraz ograničenosti ljudskog pogleda”, kaže Anida, koja je i studentkinja-prorektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP).

Ona podseća da je pokojni akademik Vladeta Jerotić često istocao da strah od nepoznatog i drugačijeg može da bude razumljiv, ali da bilo kakvo plasiranje mržnje prema nečemu što nam nije blisko zapravo oslikava primitivizam jednog društva.

“Mislim da bi se i psiholozi složili da nehuman, agresivan napad na različitosti, u ovom slučaju verbalizovan, pokazuje i nesigurnost u sopstveni identitet”, dodaje Anida.

Ona tvrdi da se Studentski parlament DUNP aktivno trudi da utiče na prepoznavanje i suzbijanje govora mržnje.

“Proteklih godina organizovali smo mnogo tribina i konferencija na kojima smo se direktno ili neposredno bavili ovom temom. Slušali smo izlaganja eminentnih stručnjaka iz oblasti prava, sociologije, psihologije, komunikologije, kulturologije, njihovu argumentaciju i analizu govora mržnje, te razmenjivali mišljenja o ovom problemu.  Smatramo da svako od nas treba da takvu pojavu jasno i glasno osudi, što je prvi korak koji možemo da napravimo. Delovanjem kroz Studentski parlament i sami pozivamo na dijalog, ali i javno razmatrano uzroke, posledice i rešenja za ovu socijalnu devijaciju”, kazala je ona.

Dodaje da se studenti ovog univerziteta kao budući nosioci društva, trude da ojačaju zajednicu u kojoj žive i da se kao ljudi  trude da čuvaju svoje i dostojanstvo drugih ljudi.

“Naš zadatak je da nastojimo da obrazovanje pobedi primitivizam, da razumevanje nadjača predrasude i da svakog dana budemo sve bolji. Naš duh i entuzijazam upućuju ‘logos’ kao ‘reč, misao’ na dobro i pozitivno, a govor mržnje ne zanemarujemo, već svrstavamo u kategoriju lošeg  i pozivamo na suzbijanje”, ističe na kraju razgovora ova mlada Novopazarka.

Projekat “Stop govoru mržnje”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan  iz Novog Pazara, sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i
informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.

  

Ispred murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u ovom trenutku je mirno, a sam mural uništen je crnom farbom prosutom po „licu“ ratnog zločinca. Za sada nema okupljenih građana, a prisutno je jedino nekoliko policajaca u civilu koji se nalaze malo dalje od murala. Inače, zatekli smo i jednog starijeg muškarca koji je na mural zakačio cveće. Saobraćaj teče normalno, a inače pored murala nalazi se i poklopac od kantice za farbu.

U međuvremenu, kako javlja naš reporter, stigla je i grupa momaka koji su prionuli na čišćenje murala, kao i kada je prethodnog puta prekriven farbom. Mural je „opran“ nakon nekih pola sata.

Podsetimo, nakon najave Inicijative mladih za ljudska prava da će prekrečiti mural posvećen Ratku Mladiću, Ministrarstvo unutrašnjih poslova zabranilo je tu akciju.

Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović je privedena nakon što je bacila nekoliko jaja na mural Ratka Mladića, da bi dan kasnije Đorđo Žujović iz Socijaldemokratske partije Srbije bacio kreč na mural.

Nakon toga grupa mladića oprala je kreč sa murala i od tada „čuvaju“ mural.

U subotu je na Cvetnom trgu u Beogradu održan protest „Mural mora pasti“ koji je organizovalo više organizacija civilnog sektora. Na trgu su se okupili građanski aktivisti, ali i grupa desničara, između kojih je bila policija. Predviđena šetnja do Njegoševe ipak je otkazana iz bezbednosnih razloga.

preuzeto: nova.rs