Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) tražila je od institucija Srbije, povodom 29. godišnjice otmice i ubistava u Sjeverinu, da priznaju i pronađu posmrtne ostatke žrtava tog zločina i pravično obeštete njihove porodice.
Pripadnici srpske paravojne formacije „Osvetnici“ na čelu sa Milanom Lukićem, oteli su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Priboj – Rudo, u mestu Mioče, 15 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gde su ih zlostavljali, a potom ubili na obali Drine samo zato što su muslimani, podseća se u saopštenju.
U saopštenju YIHR Srbija zadražila je od pravosuđa u Srbiji da pokrenu istragu protiv osoba koje su 10. oktobra ove godine u Beogradu na rukometnoj utakmici Crvene zvezde i Novog Pazara nosile baner sa natpisom „Zemljom ovom ime tvoje večno će se oriti, protiv poturica roda svoga uvek ćemo se boriti“.
U četvrtak, 14. oktobra Upravni odbor RK Novi Pazar odlučio je da istupi iz Arkus lige, a Inicijativa to ocenjuje kao direktnu posledicu izostanka adekvatne reakcije pravosudne i izvršne vlasti.
„Dok institucije Srbije ćute već više od 10 dana, Ministarstvo inostranih poslova Turske je osudilo ovaj čin prošlog četvrtka“, navode u saopštenju.
Od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske tokom sukoba u BiH, danas se navršava 29 godina.
Pripadnici jedinice „Osvetnici“, koja je delovala u okviru VRS, presreli su autobus 22. oktobra 1992. godine, kod mosta na Limu u mestu Mioče u BiH, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj-Rudo-Priboj.
Nakon što su legitimisali sve putnike, „Osvetnici“ su iz autobusa izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti: Mehmeda Šeba, Zafera Hadžića, Meda Hodžića, Medredina Hodžića, Ramiza Begovića, Derviša Softića, Mithada Softića, Muja Alihodžića, Aliju Mandala, Seada Pecikozu, Mustafu Bajramovića, Hajrudina Sajtarevića, Esada Džihića, Idriza Gibovića, Ramahudina Ćatovića i Mevlidu Koldžić. Odvezli su ih vojnim kamionom u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli, a potom ubili na obali Drine. Ispred porodične kuće u Sjeverinu, veče pre ovog zločina, otet je Sabahudin Ćatović.
Pravosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu 2005. na višegodišnje kazne zatvora osuđena su četvorica „Osvetnika“.
Porodice žrtava tužile su Srbiju 2007. zbog njene podrške VRS i odgovornosti za nesprečavanje ovog monstruoznog zločina, kao i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja sukoba u BiH. Posle više od šest godina suđenja, tužba je odbijena sa obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio u Sjeverinu.
Evropski sud za ljudska prava je 2019. odbio da razmatra predstavku koju su uputili članovi porodica, jer, kako je rečeno, zločin se desio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 29 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Tokom višegodišnje borbe za priznavanje prava žrtvama ratnih zločina, FHP, Žene u crnom i Sandžački odbor svedoče kontinuiranom ignorisanju i diskriminaciji sjeverinskih žrtava od strane institucija Srbije, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pogledu pravičnog obeštećenja.
“Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene 1990-ih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava”, navodi se u saopštenju ove tri nevladine organizacije.
Kako ukazuju, jedini pozitivan korak učinila je opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. godine, “što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema nesrpskim žrtvama”.
Takođe, Žene u crnom organizovale su danas u centru Beograda mirovnu akciju “Pamtimo zločin u Sjeverinu”.
Povodom 29.godišnjice zločina u Sjeverinu, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva i Ženski glas – Priboj saopštili su da je žalosno da institucije Srbije ne tretiraju ubijene kao civilne žrtve rata samo zato što su ubijeni na teritoriji druge države.
“To je nedopustivo i sramotno, jer Sjeverin nam jasno pokazuje da slučaj otmice nije bio nikakav unutrašnji rat u Bosni i Hercegovini, nego otvorena agresija prema osobama druge etničke pripadnosti. Nije bilo važno čiji ste državljanin nego kako se zovete. Zato smatramo da ove žrtve treba da dobiju status kakav zaslužuju, a članovi njihovih porodica podršku i novčanu naknadu Srbije”, ukazuju iz UKID-a i Ženskog glasa.
I Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) tražila je danas od institucija Srbije, povodom 29. godišnjice otmice i ubistava u Sjeverinu, da priznaju i pronađu posmrtne ostatke žrtava tog zločina i pravično obeštete njihove porodice.
Podsetimo i na to da je u ponedeljak, 18. oktobra, obeležena 30. godišnjica od zločina u hrvatskom selu Lovas.
Komemoraciji su prisustvovale i Žene u crnom, koje su u saopštenju podsetile da su od 10. do 18. oktobra 1991. pripadnici JNA, uz pomoć pripadnika Teritorijalne odbrane, lokalne civilno-vojne vlasti, paravojnih jedinica „Dušan Silni“ i „Beli orlovi“ vršili ratne zločine u Lovasu u kojima je ubijeno 70 hrvatskih civila.
Suđenje za ove zločine počelo je 17. aprila 2008. U prvostepenoj presudi donetoj 26. juna 2012. godine optuženi su dobili kazne između 20 i četiri godine zatvora. Apelacioni sud je u decembru 2013. ukinuo presudu i suđenje vratio na početak. U ponovljenom postupku, Viši sud u Beogradu doneo je 20. juna 2019. presudu kojom je osmoricu optuženih proglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od četiri do osam godina.
„Pravda za žrtve zločina u Lovasu nije zadovoljena budući da sudsko veće nije učinilo ništa da svojim presudama porodicama preživelih i žrtvama vrati njihovo dostojanstvo“, istakle su Žene u crnom.
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslav Lajčak primio je danas u Briselu članove Radne grupe Kosova i Srbije za rešenja pitanja registarskih tablica.
Lajčak je na svom Twitter nalogu naveo da će se Radna grupa, kojom predsedavaju njegovi savetnici, redovno sastajati kako je ranije dogovoreno u Briselu.
“Jutros sam u Briselu dočekao stručne delegacije na prvom sastanku Radne grupe za registarske tablice, dogovoren 30. septembra. Grupa kojom predsedavaju moji savetnici sastajaće se redovno. Verujem da će za šest meseci predstaviti konkretne nalaze”, napisao je Lajčak.
Prošlog meseca kada je istekao period od pet godina za izdavanje KS tablica prema dogovoru iz 2016. godine, Vlada Kosova je uvela recipročne mere na registarske tablice iz Srbije, tako što je 20. septembra počela da izdaje probne tablice za vozila iz Srbije i proglasila nevažećim tablice sa KS oznakom.
Da bi ovu odluku sprovela i na severu zemlje, Vlada Kosova je poslala specijalne jedinice Policije Kosova da štite graničare i granične prelaze Jarinje i Brnjak. To je izazvalo revolt srpskih građana sa severa koji su kamionima i drugim teškim vozilima blokirali puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak. Tenzije su se podigle na nivo država, Srbija je izvela vojne manevre u blizini granice, pa su EU i SAD hitno reagovali i u Briselu je nakon deset dana, 30. septembra, postignut privremeni dogovor.
Taj dogovor je doveo do smirivanja situacije na severu Kosova, Srbi su uklonili blokade, kosovski specijalci su se povukli, a dve nedelje je na prelazima Jarinje i Brnjak za bebednost brinuo KFOR.
Privremeni dogovor o primeni režima nalepnica, da se delovi registarskih tablica na kojima su oznake država pokriju sa dve bele nalepnice, počeo je da se primenjuje 4. oktobra, dok je za pronalaženje trajnog rešenja dogovoren rok od šest meseci. U režim nalepnica ušle su prećutno i ilegalne tablice sa skraćenicama kosovskih gradova koje se koriste na severu Kosova.
Isti takav režim nalepnica je bio dogovoren dopunjenim sporazumom o slobodi kretanja od 14. septembra 2016. godine. Tada je dogovoreno i da Kosovo produži važenje KS registarskih tablica na pet godina za one građane koji žele da ih koriste. Režim nalepnica nikada nije zaživeo, a Srbija je nastavila da izdaje probne tablice za vozila sa RKS tablicama.
Inače, sporazum o slobodi kretanja postignut još 2011. godine, na samom početku dijaloga između Kosova i Srbije, odnosio se i na kretanje vozila. Tada je dogovoreno da na teritoriju Srbije bezuslovno mogu ući vozila sa statusno neutralnim KS tablicama, dok su vlasnici vozila sa tablicama RKS (Republika Kosovo) morali da skidaju svoje tablice i plaćaju privremene (probne) srbijanske tablice.
Sporazum o slobodi kretanja, međutim, nikada nije sproveden u četiri opštine severno od reke Ibar, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U tom delu i dalje su korišćene tablice sa skraćenicama kosovskih gradova koje izdaje Srbija (KM –Kosovska Mitrovica, PR-Priština, PZ-Prizren i druge), koje je Kosovo proglasilo nelegalnim. Vozila sa takvim tablicama nastavila su da saobraćaju na severu Kosova i da bez problema prolaze i dva granična prelaza na severu Kosova, Jarinje i Brnjak.
Nešto posle 18h došlo je do fizičkog sukoba maloletnika u Ulici Vuka Karadžića u Novom Pazaru, u pešačkoj zoni kod Gimnazije i Tehničke škole, javlja Radio televizija Novi Pazar.
U tuči je nožem uboden šesnaestogodišnjak, on je zbinut u novopazarskoj Opštoj bolnici. Kako prenose mediji, mladić je u stomak uboden dok je razdvajao učenike koji su se potukli.
Prema poslednjim podacima, koronavirus je u Srbiji potvrđen kod još 7.327 osoba od 25.039 testiranih uzoraka. Od posledica zaraze preminulo je još 59 ljudi.
Na bolničkom lečenju je 6.711 pacijenata, od kojih je 287 na respiratoru, objavljeno je na sajtu covid-19.rs.
Od početka epidemije u Srbiji je koronavirus otkriven kod 1.078.032 osobe, od kojih je 9.331 preminula.
