Author: N N

Glavni urednik portala A1tv.net iz Novog Pazara Enes Radetinac dobitnik je nagrade „Milorad Doderović“ koju UNS od ove godine dodeljuje za doprinos razvoju novinarstva u lokalnoj zajednici.

Nagrada će Radetincu biti uručena u četvrtak, 13. novembra u 12 sati, u Oficirskom domu u Nišu.  

„Enes Radetinac, autor i glavni urednik portala A1, koji je u Sandžaku prepoznat kao televizija zbog velikog broja višesatnih video-emisija i prenosa uživo, ostvario je izuzetan doprinos razvoju lokalnog novinarstva kroz emisije i debate koje su otvorile dijalog tamo gde ga ranije nije bilo“, navodi se u predlogu za nagradu.

Sve te debate, dodaje se, bile su izuzetno gledane i pokazale su da Enesu Radetincu, kao novinaru, i A1, kao mediju, podjednako veruju i vlast i opozicija, i nevladin sektor — što je danas izuzetno retko u društvu podeljenom i polarizovanom kao što je Srbija.

O značaju emisija za lokalno stanovništvo i razvoj lokalnog novinarstva, u predlogu se navodi da su u debati „Rogozna – rizik ili šansa?“ objavljenoj na A1tv.net, prvi put za istim stolom sedeli predstavnici ekoloških aktivista, lokalne vlasti i investitora.

„Tema eksploatacije planine Rogozne do tada je bila izvor sukoba, a upravo je A1 omogućio konstruktivan dijalog, uz visoku gledanost i pozitivne reakcije javnosti“, piše u predlogu.

Kako se ističe, emisija „GoloBrdo – blokada bez rješenja“, snimljena je nakon više od 100 dana blokade deponije, kada predstavnici građana i opštine nisu međusobno razgovarali.

„Prvi njihov susret dogodio se upravo u studiju A1, što je bio presedan u lokalnom novinarstvu Sandžaka. Ta emisija postala je simbol mogućnosti dijaloga i profesionalne hrabrosti novinara da vodi razgovor u izrazito napetoj atmosferi“, navodi se u predlogu za nagradu.

Članovi žirija koji je odlučivao o nagradi bili sugeneralni sekretar UNS-a Nino Brajović, sin Milorada Doderovića Nikola Doderović, kao i novinari Sonja Ivković, Dragan Stojanović i Ninoslav Miljković.

Nagrada „Milorad Doderović“ ustanovljena je na Skupštini UNS-a, 21. decembra 2024. godine, u spomen na doprinos kolege Doderovića novinarstvu. Biće dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Ko je bio Milorad Doderović?

Milorad Doderović rođen je 1953. godine u selu Marovac, opština Medveđa.

Novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. godine. Više od četiri decenije posvetio je ovom pozivu, naročito razvoju novinarstva u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta.

Od 2001. do 2009. godine bio je šef dopisništva „Glasa javnosti” i Kurira iz Niša. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Svoj prvi roman „Hodžina kći” objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica” iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila” je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Lokalna fondacija Niš i porodica Doderović pokrenuli su prošle godine akciju prikupljanja sredstava za oslikavanje murala doajenu novinarstva Miloradu Doderoviću, u Nišu, na zgradi u kojoj je živeo. Mural je otkriven juna 2024. godine.

Izvor: UNS

Poslanici Skupštine Srbije nastavila je drugu sednicu drugog redovnog zasedanja, raspravom o listi kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Izbor članova Saveta REM-a, na predlog Odbora za kulturu i informisanje, uvršćen je po hitnom postupku na dnevni red sednice kao deveta tačka.

Predstavnik predlagača, poslanica Nataša Jovanović izrazila je uverenje da će Srbija imati izuzetno kvalitetan Savet REM-a i da su na Odboru za kulturu i informisanje kandidati, iznoseći svoje biografije, uverili sve da su u pitanju kvalitetna rešenja.

“Kada pogledate biografije svih ovih ljudi, bilo ih je 49, a došli smo do 18 kandidata, svako u svojoj oblasti ima veoma značajnu, zapaženu biografiju, i kandidati koji su ušli na listu, a i ovi drugi koji nisu ušli, jer su se njihovi predlagači opredelili za druge. Ovi ljudi, svojim integritetom i svojim zaista blistavim biografijama, garantuju ko god od njih da bude izabran, da mogu sa punim kapacitetom da odlučuju o onome što je u nadležnosti REM-a”, rekla je Jovanovićeva na sednici tokom rasprave.

Prema konačnoj listi usaglašenih kandidata za članove Saveta REM-a, kandidati nezavisnih institucija su Stevica Smederevac i Gordana Predić, kandidati crkve i verske zajednice Snežana Miljković i Mevlud Dudić, a kandidati izdavača elektronskih medija Miloš Garić i Jovana Vitez.

Kandidati udruženja za zaštitu dece su Dušan Aleksić i Dubravka Valić Nedeljković, kandidati novinarskih udruženja Đorđe Vlajić i Mileva Malešić, kandidati univerziteta Milan Petković i Vanja Šibalić, kandidati udruženja koja se bave zaštitom slobode izražavanja Rodoljub Šabić i Antonela Riha, kandidati saveta nacionalnih manjina Muhedin Fijuljanin i Ljumturije Ameti, kandidati udruženja kompozitora i filmskih, scenskih i dramskih umetnika Ira Prodanov Krajišnik i Mladen Matičević.

Palestinska organizacija Hamas predala je izraelskim vlastima posmrtne ostatke vojnika Hadara Goldina, koji je nestao tokom rata u Gazi 2014. godine. Prema navodima izraelske vojske, telo je preuzeto od timova Crvenog krsta na jugu Pojasa Gaze, a identifikacija je potvrđena u Nacionalnom institutu za sudsku medicinu u Tel Avivu.

Sigurnosni izvori su potvrdili da je ključnu ulogu u prenosu posmrtnih ostataka imala Turska, koja je posredovala u okviru važećeg sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa. „Povratak Hadara Goldina u Izrael nakon više od decenije rezultat je diplomatskih napora Turske i spremnosti Hamasa na saradnju“, navodi se u saopštenju izvora.

Ovaj čin, kako ocenjuju analitičari, pokazuje određeni napredak u sprovođenju dogovora o primirju koji je stupio na snagu 10. oktobra, a koji predviđa razmenu zarobljenika, humanitarnu pomoć i početak obnove Gaze. Od početka primirja, Hamas je oslobodio 20 izraelskih zarobljenika i predao tela 26 poginulih, dok je razmena palestinskih zatvorenika u više navrata već sprovedena.

U Hamasu navode da je predaja tela izraelskog vojnika „gest dobre volje“ i deo širih napora za stabilizaciju situacije u Gazi. Istovremeno, izraelska vojska tvrdi da se još traga za preostalim zarobljenicima i nestalima.

Rat u Gazi, koji je započeo u oktobru 2023. godine, odneo je više od 69.000 života, dok je više od 170.000 ljudi ranjeno, prema podacima tamošnjeg Ministarstva zdravstva. Humanitarna situacija u toj enklavi i dalje je izuzetno teška, uprkos međunarodnim apelima za trajni prekid vatre i uspostavljanje održivog mira.

Muslimani iz brojnih zemalja svijeta uspješno su okončali jedinstveno duhovno putovanje trasom Hidžre, prateći put kojim je poslanik Muhammed, a.s., prešao iz Mekke u Medinu. Ova višednevna ruta, koja simbolično oživljava jedan od najvažnijih događaja u historiji islama, završena je 8. novembra 2025. godine u Medini.

Putovanje je trajalo sedmicu dana, a organizovala ga je britanska organizacija “Hijrah Hub”, koja je, uz pomoć stručnih vodiča, vjerno rekonstruisala autentični put preseljenja poslanika i njegovih ashaba. Učesnici su tokom hoda imali priliku da se duhovno povežu s porukama Hidžre – istrajnošću, vjerom i zajedništvom.

Po dolasku u Medinu, hodočasnike su dočekali domaćini s ružama i dovama, kao simbolom dobrodošlice i poštovanja prema njihovom trudu i duhovnoj predanosti.

Hidžra, što na arapskom znači “selidba”, označava preseljenje poslanika Muhammeda, a.s., i prvih muslimana iz Mekke u Medinu. Taj događaj predstavlja prekretnicu u islamskoj historiji i početak islamskog kalendara, po kojem muslimani širom svijeta računaju vrijeme.

Od 3. novembra 2025. godine uspostavljena je nova redovna avio-linija između Beograda i Astane, čime se otvara novo poglavlje u saradnji Srbije i Kazahstana. Letove će obavljati avio-kompanija SCAT Airlines dva puta nedeljno, savremenim avionima tipa Boeing 737.

Ova linija predstavlja značajan korak u jačanju saobraćajnih, ekonomskih i kulturnih veza između dve zemlje. Direktna avio-veza olakšaće putovanja građana, podstaći turističku i poslovnu razmenu i otvoriti nove mogućnosti za saradnju na više nivoa.

Povodom uvođenja linije, u Pres-centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu održana je svečana konferencija koja je okupila brojne predstavnike medija, diplomatskog kora i avio-industrije. Svečanost je označila važan trenutak u razvoju odnosa Srbije i Kazahstana, a prisutni su istakli da je reč o projektu koji ima višestruki značaj za obe zemlje.

Na konferenciji su govorili direktor avio-kompanije SCAT Airlines Vladimir Denisov, pomoćnik ministra saobraćaja Republike Kazahstan Talgat Lastaev, ambasador Republike Kazahstan u Srbiji Madi Atamkulov, kao i predstavnici vazduhoplovnih vlasti Republike Srbije i Aerodroma Beograd. Oni su naglasili da nova avio-linija ne predstavlja samo saobraćajnu poveznicu, već i simbol partnerstva, otvorenosti i prijateljstva između dva naroda.

Direktna konekcija između Beograda i Astane omogućiće brže i jednostavnije putovanje za poslovne ljude, turiste i kulturne poslenike. Pored toga, linija će olakšati pristup tržištu Kazahstana za srpske kompanije, ali i otvoriti Srbiju kao atraktivnu destinaciju za kazahstanske putnike. Očekuje se da će nova veza doprineti jačanju međunarodne povezanosti, rastu saobraćaja i trgovine, kao i unapređenju sveukupnih odnosa između dve zemlje.

Kako je istaknuto tokom događaja, ovaj projekat prevazilazi okvire saobraćajne infrastrukture – on je simbol nove faze u razvoju odnosa Srbije i Kazahstana. Uspostavljanjem direktne linije između Beograda i Astane, dve zemlje otvaraju novu dimenziju komunikacije i saradnje u oblastima privrede, turizma i kulture, potvrđujući tako strateško partnerstvo koje se temelji na međusobnom poverenju i zajedničkim interesima.