Author: N N

Ministar turizma i omladine Husein Memić održao je danas još jedan u nizu sastanaka sa delegacijom Islamske zajednice, na čelu sa zamenikom predsednika Mešihata, Rešadom ef. Plojovićem, predstavnicima Zavoda za zaštitu spomenika kulture koje je predvodio direktor, Goran Vasić, glavnim gradskim urbanistom, Elvirom Hamidovićem i direktorom Turističke organizacije Novi Pazar, Dejanom Beloicom. I ovaj sastanak održan je na inicijativu ministra Memića, a cilj mu je da se odmah nakon završetka radova na rekonstrukciji Altun Alem džamije pristupi i počne sa projektom rekonstrukcije Hamama.

Na sastanku je dogovoren nastavak arheoloških istraživanja Isa-begovog hamama, nakon čega će se pristupiti izradi projekta rekonstrukcije ovog značajnog kulturno-istorijskog spomenika.

„Isa-begov hamam, podignut u drugoj polovini 15. veka, predstavlja dragoceno kulturno i istorijsko nasleđe. Njegova obnova, uz arheološka istraživanja, omogućiće bolje razumevanje svakodnevnog života i urbanizma osmanskog perioda, što će doprineti budućoj turističkoj valorizaciji“, poručio je Memić.

Razgovaralo se i o Staroj čaršiji, koja zajedno sa hamamom čini jedinstvenu celinu i predstavlja neizostavni deo kulturno-istorijskog identiteta Novog Pazara.

“Teško se diše. Vazduh smrdi i štipa za oči, grlo i nos. Ne možemo da otvorimo prozore na kući. Ovo nije prvi put da se ovo dešava, ali nikako da se problem reši”, kažu meštani Sjenice.

Kako stanovnici Sjenice kažu, apelovali su na nadležne institucije da reše problem deponije koja predstavlja opasnost po životnu sredinu i javno zdravlje.

“Pod dimom je celo selo. Godinama ukazujemo na problem. Ovo je ekološka bomba koja samo što ne eksplodira”, rekli su meštani.

Na ovu nesanitarnu deponiju opština Sjenica godinama odlaže otpad, a prema predviđenom planu, rešenje bi bila izgradnja transfer stanice Banjica.

Deponija Goveđak koja se nalazi nedaleko od Sjenice gori već nekoliko dana, a požar stvara gust dim koji se nadvija i nad delovima gradskog područja izazivajući strah kod meštana.

“Teško se diše. Vazduh smrdi i štipa za oči, grlo i nos. Ne možemo da otvorimo prozore na kući. Ovo nije prvi put da se ovo dešava, ali nikako da se problem reši”, kažu meštani Sjenice.

“Pod dimom je celo selo. Godinama ukazujemo na problem. Ovo je ekološka bomba koja samo što ne eksplodira”, rekli su meštani.

Na ovu nesanitarnu deponiju opština Sjenica godinama odlaže otpad, a prema predviđenom planu, rešenje bi bila izgradnja transfer stanice Banjica.

Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev predložio je reformu parlamenta i njegovo pretvaranje u jednodomni.

Predsednik je izneo ovaj predlog u svom obraćanju narodu. Tokajev je pomenuo da je 2022. godine većina građana podržala proširenje uloge parlamenta, ali je napomenuo da je „nemoguće stajati mirno“.

Rekao je da će vlada raditi na pitanju reforme godinu dana i da bi nacionalni referendum mogao biti održan već 2027. godine.

„Verujem da će diskusija, s obzirom na vanrednu prirodu reforme, trajati najmanje godinu dana, nakon čega bi nacionalni referendum mogao biti održan 2027. godine, a zatim bi se mogle izvršiti potrebne izmene Ustava“, rekao je.

Parlament Kazahstana je dvodoman od 1995. godine – u njemu deluju Senat i Mažilis.

Senat (gornji dom) — formira se od poslanika izabranih indirektno preko maslihata (lokalnih predstavničkih tela), kao i od strane predsednika.

Mažilis (donji dom) — poslanici se biraju na opštim izborima, a ovo je glavni dom za donošenje zakona. 70% Mažilisa bira se po stranačkim listama, a 30% po jednomandatnim izbornim jedinicama.

Tokajev je napomenuo da, ako građani dođu do zajedničke odluke o jednodomnom parlamentu, takav parlament treba da se bira isključivo po stranačkim listama.

Najmanje 64.368 Palestinaca ubijeno je u izraelskom genocidnom ratu protiv Pojasa Gaze od oktobra 2023. godine, saopštilo je danas Ministarstvo zdravstva Gaze. Samo u posljednja 24 sata, 87 tijela dopremljeno je u bolnice, dok je 409 ljudi ranjeno, čime je ukupan broj povrijeđenih od početka agresije porastao na 162.776.

Tragedija se dodatno produbljuje glađu. Prema podacima Ministarstva, još pet osoba, među kojima i djeca, umrlo je od pothranjenosti, pa je ukupan broj žrtava gladi dostigao 387, uključujući 138 djece. Od 2. marta izraelske vlasti potpuno su zatvorile sve granične prijelaze prema Gazi, gurajući 2,4 miliona stanovnika u stanje humanitarne katastrofe.

U posljednja 24 sata izraelska vatra odnijela je 31 život i ranila više od 132 osobe dok su Palestinci pokušavali doći do humanitarne pomoći. Od 27. maja do danas, tokom potrage za osnovnim zalihama, ubijeno je 2.416 ljudi, a ranjeno 17.709.

Izraelska vojska je 18. marta obnovila napade, ubivši od tada 11.911 Palestinaca i ranivši više od 50.000. Sve se dešava uprkos nalogu za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanyahua i bivšeg ministra odbrane Yoava Gallanta, koji je Međunarodni krivični sud izdao u novembru prošle godine zbog ratnih zločina i zločina protiv čovječnosti.

Protiv Izraela se i dalje vodi proces za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, dok sjeverna Gaza već gladuje, a prema prognozama, glad će se do kraja septembra proširiti i na Deir al-Balah i Khan Younis.