Kako Radio televizija Novi Pazar saznaje, a prema pisanju medija, tri osobe su ubijene a jedna teško ranjena u Rasnu kod Sjenice. Za život teško ranjenog muškarca bore se lekari, nezvanično.
Kako nezvanično saznajemo, u porodičnoj tragediji ubijene su dve žene i jedan muškarac.
Uskoro opširnije…
Brojni civili koji se nalaze u šatorima u provinciji Idlib na sjeverozapadu Sirije, gdje su pronašli utočište, bježeći od napada sirijskog režima Bashara al-Assada i njegovih pristalica, ovaj put se bore sa teškim i nehumanim uslovima u kojima žive.
Sada se nalaze u posebno teškoj situaciji nakon što su šatori u kojima stanuju poplavljeni poslije snažnog pljuska i vjetra.
Muhammed Hallaj, koordinator u izbjegličkom kampu, u razgovoru za AA kazao je da su poplavljena čak 23 kampa na sjeveru Sirije i da ljudi u šatorima žive u vrlo teškim uslovima.
Istakao je da je, prema njegovim saznanjima, oko hiljadu porodica koje žive u izbjegličkim kampovima praktično ostalo bez krova nad glavom.
Hallaj je stoga pozvao organizacije za humanitarnu pomoć koje djeluju u regiji da brzo reaguju, napominjući da je civilima koji žive u kampovima hitno potrebna pomoć.
Abu Ahmed, koji je morao izbjeći iz grada Saraqiba zbog napada Assadovog režima, kazao je da žive u vrlo nehumanim uvjetima.
“Nemamo kamo otići. Postavili smo šator na poljoprivrednom zemljištu. Svuda je blato kad pada kiša. Putevi su presječeni. Teško nam dostavljaju vodu”, rekao je Ahmed.
Još jedan stanovnik kampa, Halid Osman, istakao je kako žive u vrlo teškim uvjetima u šatorima.
“Putevi su zatvoreni kada pada kiša. Šatori nas ne mogu zaštititi od kiše, hladnoće i vjetra. Život u šatorima vrlo negativno utječe na djecu i žene”, kazao je Osman.
Uz posredstvo Turske, Rusije i Irana, tokom majskih pregovora 2017. godine, u Astani je Idlib proglašen zonom deeskalacije, baš kao i regije Homs, Istočna Guta i Deraa-Kuneytra. Snage odane Assadovom režimu su iskoristile uspostavljeno primirje i uz podršku ruskih zračnih snaga zauzele sve tri regije, dok je Idlib ostao pod kontrolom opozicije.
U Sočiju je 17. septembra 2018. godine postignut dodatni dogovor o prekidu sukoba i uspostavi demilitarizirane zone u Idlibu. Shodno dogovoru, opozicione snage su narednog mjeseca povukle teško naoružanje iz Idliba.
Rusija i režimske snage su u maju 2019. pokrenule operacije tokom kojih su zauzele mnoga naselja u zoni deeskalacije sukoba Idlib.
Turska i Rusija su 5. marta prošle godine postigle novi dogovor u Moskvi.
Režimske snage povremeno krše primirje koje se u značajnoj mjeri poštuje. U periodu od 2017. do 2020. godine oko dva miliona civila bilo je prisiljeno migrirati prema područjima u blizini turske granice.
Anadolu Agency
A. N.
Pandemija koronavirusa smanjila je broj međunarodnih migranata za dva miliona do sredine 2020. godine, zbog zatvaranja granica i zabrane putovanja širom sveta, što je pad od 27 odsto u odnosu na očekivani rast, pokazao je najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija.
Autorka izveštaja pri Odeljenju za ekonomske i društvene poslove UN, Clare Menozzi kazala je da se predviđa da će tako biti i u drugoj polovini 2020. godine, ako ne i više.
Prema predviđanjima, trebalo je da bude zabeležen rast od sedam do osam miliona između sredine 2019. i sredine 2020. godine.
Međutim, zatvaranje granica i ograničavanje putovanja od marta zbog pandemije koronavirusa, značilo je nula rasta u periodu od četiri meseca i smanjenje od dva miliona u odnosu na očekivani broj međunarodnih migranata, pojasnila je Menozzi.
Direktor Odeljenja za stanovništvo John Wilmoth je kazao da je do avgusta 2020. godine bilo više od 80.000 zabrana putovanja u 219 zemalja i teritorija širom sveta.
Tokom poslednje dve decenije, rast broja međunarodnih migranata bio je snažan.
Wilmoth je naveo da je prema poslednjim procenama “broj međunarodnih migranata širom sveta dostigao 281 miliona u 2020, što je porast u odnosu na 2000. godinu kada je zabeleženo 173 miliona ljudi”.
“Oni čine 3,6 odsto svetske populacije”, kazao je.
Generalni podsekretar za ekonomske i socijalne poslove Liu Zhenmin je kazao da izveštaj pokazuje kako je pandemija uticala na milione migranata i njihove porodice, ali i na ostvarivanje planova za razvoj koje je UN zacrtao za 2030. godinu.
Wilmoth je kazao i da podaci potvrđuju da skoro dve trećine svih međunarodnih migranata živi u državama u kojima su visoka primanja.
Prema izveštaju, Sjedinjene Američke Države ostaju top destinacija sa 51 milionom međunarodnih migranata u 2020. godini, što je 18 odsto od ukupnog broja na svetu. Nemačka je na drugom mestu sa oko 16 miliona migranata, zatim ide Saudijska Arabija sa 13 miliona, potom Rusija sa 12 miliona i Ujedinjeno Kraljevstvo sa devet miliona.
Indija je prva na listi zemalja sa najvećim brojem građana u dijaspori, sa 18 miliona Indijaca koji žive u drugim državama, zatim idu Meksiko i Rusija sa po 11 miliona ljudi, Kina sa deset miliona i Sirija sa osam miliona ljudi.
U 2020. godini, izveštaj je pokazao da su žene činile 48 odsto svih međunarodnih migranata, a da su izbeglice činile 12 odsto, što je porast u odnosu na 2000. godinu kada je bilo 9,5 odsto.
Anadolu Agency
A. N.
Avion “Er Srbije” kojim je iz Kine dopremljeno milion doza vakcine kompanije “Sinofarm” sleteo je na beogradski aerodrom “Nikola Tesla” nešto pre 10 časova.
Avion sa kineskim vakcinama dočekali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ambasadorka Kine Čen Bo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, šef BIA Bratislav Gašić.
Ukoliko, posle provere, dobije dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva vakcina “Sinofarm” biće u upotrebi, možda već sutra ili u ponedeljak.
Efikasnost “Sinofarm” vakcine, u zavisnosti od izveštaja, jeste između 80 i 86 odsto. To je klasična vakcina napravljena po starom principu, što znači da je napravljena od umrtvljenog virusa.
Kineska “Sinofarm” je treća vakcina koja će biti u upotrebi u Srbiji, nakon “Fajzerove” i ruske “Sputnjik VE”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija sve vakcine koje stižu u Srbiju nabavila bilateralno, u direktnom dogovoru sa proizvođačima, a ne preko Kovaks programa.
Srbija, kako je precizirao, još nije dobila nijednu vakcinu preko Kovaksa, već su sva cepiva koja su stigla u zemlju rezultat bilateralnih dogovora – sa Amerikancima za Fajzer, sa Rusima za Sputnjik V i sa Kinezima.
“Srećom, bili smo dovoljno pametni da radimo za zemlju i da izvučemo najviše od naših partnera. Imam iskustva, znam kako to ide i koliko morate da se borite da bi zemlja nešto dobila. Ima zemalja koje nemaju nijednu vakcinu”, rekao je Vučić.
Izjavio da je danas, kada je u Srbiju stiglo milion kineskih vakcina protiv koronavirusa, veliki i važan dan u borbi protiv kovida-9, jer će se njima vakcinisati 500.000 ljudi, što je veliki obrt u toj borbi i korak napred.
Vučić je posebno zahvalio predsedniku Kine Si Đinpingu i kineskom rukovodstvu, na korektnosti i prijateljstvu, jer nije bilo lako poslati čak milion vakcina.
Predsednik je najavio da će u ponedeljak u Srbiju stići i još 19.500 doza Fajzerove vakcije, u utorak još 250.000 doza Sputnjika V.
“Imaćemo preko 1,4 miliona doza do srede u zemlji. Po tome možete da vidite koliko smo uspešni. Borili smo se, ništa nismo prepustili slučaju”, rekao je Vučić.
Rekao je i da bi država preko Kovaksa trebalo da dobije 460.000 doza Astrazeneke, ali da se još ne zna kada, a da je namera da se nabavi i Modernina vakcina.
Predsednik je rekao da će za sedam ili osam dana primiti kinesku vakcinu protiv korone.
“Da ljudi vide. Važno mi je da nisam bio među prvima koji su se vakcinisali, da ne kažu kako sam sebe prvo spasavao”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.
Predsednik je rekao da će za sedam ili osam dana primiti kinesku vakcinu protiv korone.
“Da ljudi vide. Važno mi je da nisam bio među prvima koji su se vakcinisali, da ne kažu kako sam sebe prvo spasavao”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.
Kinesku vakcinu primiće i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Predsednik Srbije rekao je za kinesku državnu televiziju da je dolazak kineske vakcine dokaz velikog prijateljstva Srbije i Kine i najavio da će se on vakcinisati upravo tom vakcinom.
Vučić je, za kinesku televiziju Si-Si-Ti-Vi, kazao da je došao na aerodrom da iskaze poštovanje i kaže sve najbolje o pravom prijateljstvu koje negujemo sa Kinom, veoma dugo.
Kao odgovor na to prijateljstvo, dodaje, dobili smo vakcine, na čemu je posebno zahvalan predsedniku Kine Si Đipingu.
Iskazao je posebnu zahvalnost i ambasadorki Kine u Beogradu Čen Bo, koja je, prema njegovim rečima, uložila velike napore u ovaj važan poduhvat.
“Nadali smo se vakcinama iz Kine, ali nije bilo lako to i očekivati. Kao običan čovek i predsednik Srbije uveren sam u kvalitet kineske vakcine, o čemu će odlučiti naša nadležna agencija”; objasnio je Vučić.
“Imao sam nedavno jednu drugu infekciju, ne koronu, pa mislim da ću za desetak dana dobiti ovu vakcinu, kako bih pokazao ljudima da je vakcina bezbedna i kvalitetna”, podvukao je Vučić.
Kazao je da je ponosan kao predsednik Srbije što nam je pošlo za rukom da se dobije milion doza vakcina iz Kine, koje će spasiti mnogo života.
Podsetio je da u Srbiji imamo vakcine Biontek-Fajzer, Sputnjik i sada kinesku vakcinu iz Pekinga.
Ukazao je da je premijerka Ana Brnabić primila Fajzerovu vakcinu, predsednik Skupštine Ivica Dačić rusku, a da će on najverovatnije primiti kinesku.
“Onda ćemo dobiti Astra Zeneka vakcinu. To pokazuje sposobnost srpskog političkog liderstva. Dokaz je da ne strahujemo da pokazujemo veliko prijateljstvo sa Kinom, koje ne krijem nigde, već se time ponosim i uložiću još napora da ga dalje izgrađujemo”, zaključio je Vučić u izjavi kineskoj televiziji koja je propratila dolazak kineskih vakcina u Srbiju.
RTS
A. N.
U Njemačkoj se 1.579 maloljetne djece izbjeglica vodi kao nestalo, objavio je Federalni odjel za borbu protiv kriminala (BKA).
Njemački BKA je objavio podatke o nestaloj djeci u toj zemlji.
U saopćenju BKA se navodi da se 1.579 maloljetne djece izbjeglica vodi kao nestalo, dok broj nestale djece izbjeglica, koja su mlađa od 13 godina, trenutno iznosi 607.
Ističe se da su nestala djeca većinom izbjeglice iz Afganistana, Maroka, Alžira, Sirije i Somalije.
Anadolu Agency
A. N.