I bi „bokserski rat godine“. Bi i prodje. Baš onako kako su bokserski eksperti i prognozirali. Punih 36 minuta sevala je „laka i teška artiljerija“ sa dve strane.
Ipak, pokazalo se na kraju vojevanja na ringu dvorane „Maks Šmeling“ da je uz snagu neohodna i mudrost, strpljenje, inteligencija. Hrabrost pogotovo. Možda je ona presudila,reći će neko. Možda nijanse, proceniće oni drugi. Oni treći,kojih je sigurno najviše, slave svog junaka, Muamera Hukića. Iako tesno, uspeo je da po peti put odbrani odbrani titulu u WBO verziji. Tesno,ali zasluženo.
Poput mnogih antologijskih duela i ovaj će ući u anale „plemenite veštine“.
Tamo mu je i mesto,jer davno,ali baš davno, gledaoci širom planete nisu videli takvu beskompromisnu borbu, dva snažna momka, dva tipična udarača, dva bokserska znalca.
Vidno impresioniran načinom na koji je Denis Lebedev čak 16 puta svoje protivnike slao u „carstvo snova“, Muamer Hukić je u prvoj rundi bio prilično rezervisan. Rus je odmah preuzeo inicijativu i uporno pokušavao da razornom levicom razbije čvrsti gard šampiona. Pokušavao je izazivač da iskoristi i svoju brzinu i eksplozivnost,koji su mu takodje veoma jaki „aduti“. Imao je inicijativu Lebedev-naročito u četvrtoj,sedmoj i osmoj deonici. „Levica“ je često pronalazila put do „pleksusa“ šampiona, koji je sem toga, već početkom borbe zaradio posekotinu na čelu.
Činilo se da Hukić polako gubi psihološki rat. Lebedev ga u pauzama dodatno „provocira“ stajanjem u uglu,želeći da dokaže da ima snage i da mu odmor gotovo nije ni potreban. Uz to sudija u ringu mu je u dva navrata tolerisao udarce ispod pojasa, zadovoljivši se samo „internim opomenama“. Medjutim, Hukić ne posustaje. I on je bepsrekorno fizički spreman. Od devete deonice, on „vodi borbu“,knačno se oslobodio. Kreće se vešto po „magičnom četvorouglu“, koristi svaki pedalj da održi distancu i pogadja kontraudarcima protivnika, koga očigledno izdaje strpljenje.“Ruski vitez“ postaje svestan da od željenog epiloga po njega-nokauta,nema ništa. Osim toga i na njegovom licu su sve vidljiviji „dokazi“ preciznih ataka šampiona. U poslednja tri minuta, krenuo je ponovo Lebedev na sve,ili ništa, a Hukić nije odustajao od taktike. Znali su obojica da će ta,poslednja runda itekako ostaviti utisak na bodovne sudije. Možda i presudan. Baš tako je i bilo. Čim se začuo gong, Rus stidljivo odlazi do svojih sekundanata, dok Hukić, u karakterističnom stilu, otpozdravlja oduševljenoj publici, gde je bilo i mnogo Sandžaklija. I onda, tišina. Činilo se duga kao večnost. Čekala se konačna odluka. Neprikosnoveni Majkl Bafer konačno saopštava epilog, uz tajac u prepunom gledalištu. Krenulo je dobro po Muamera. Holandjanin Lahcen Oumghar mu daje prednost-115:113. Američki sudija, Vilijam Lerč, vraća nadu Lebedevu, boduje čak 116:112 za Rusa. Napetost dostiže kulminaciju. Presudjuje španski arbitar Manuel Oliver Palomo. I on „misli“ poput Holandjanina. I po njemu je Hukić bio bolji-115:113, za konačnu odluku 2:1,što je značilo da šampionski pojas, opet, neće menjati vlasnika. Značilo je to i početak velikog slavlja u Berlinu, na ringu i oko njega. Značilo je to i veliko slavlje gde god ima ljudi iz Sandžaka. Posebno u: Sjenici, Tutinu,Novom Pazaru, u porodičnoj kući Hukića u naselju Hadžet, gde se, po običaju okuplja cela familija i komšiluk. Posebno je bio radostan šampionov 84-godišnji deda Osman, koji ni ovog puta nije znao da sakrije emocije. Pa ipak, ovaj uspeh Muamera Hukića se razlikuje od svega što je do sada postigao u karijeri. Prebrodio je najtežu prepreku,uspeo da savlada najkvalitetnijeg protivnika s kojim se sreo u ringu. Dokazao da je sazreo kao bokser, mada, tek ima šta da pokaže, jer tek mu je 26 godina…..Ovakvo iskustvo će retko kada imati u karijeri. Rodjeni šampion, Muamer Hukić. Junak koga slavi ceo Sandžak.
(E.N.)