Riznica istine, znamo taj osećaj… Radovali smo se i najmanjoj sitnici.
Bilo je to nepisivo vreme. Ljudskost i plemenitost predstavljali su samo lepote koje su Pazarci razmenjivali. Ono što bi jedni drugima rekli je bio isto tako važan deo tog vakta i zemana, jer ništa nisu vagali…
E, vidiš, Idrizaga, kakve pare ako duša nije sretna… Kuća je na dva boja – sa avlijom i voćnjakom. U prizemlju ima tri velike sobe i mutvak. Tu se peče pita pod sač i druga jela spremaju – kazuje novopazarski trgovac.
Tek kad počnemo da razgovaramo o tom vremenu, shvatimo koliko je vode od tada proteklo.
-Allaha ti, Esma, što si se razmahala od jutros, goru mi ženo dade! Ka’ da će danas svatovi, bogami. – Juče mi se najavile kone na kahvu. E, što ti, Rustemaga, moreš z’ inat zborit, što ne može niko…
Mnogi Pazarci se rado sećaju tog vakta i bezbrižne mladosti. Kroz ceo život spajale su ih emocije. I šta vam se sviđa u današnjem načinu života? – Ništa. Nema ničeg boljeg nego što je bilo pre – sa tugom u glasu zbori midžo Asim Nikšić.
Srećom, to nije iščezlo iz srca Novopazaraca. – To je ono što, pre svega, želim da shvatim. Više vrata uvek postoji? – Da, tako je. A ti si na dobrom putu da sve sačuvaš od zaborava, znam – kazuje naš prijatelj.
To su insani koji vole rodni grad na svoj način.
Binasa Malićević
