Sandžak – Pešterska sela mirišu na tugu, samoću, i čežnju za najmilijima koji su otišli u svet za boljim životom. Omladina je skoro napustila ova sela.
U Smolući su ostali samo oni koji nisu mogli sa decom u gradove širom Evrope. A kako bi kad se tamo po ceo dan sedi u kući ili stanu. To bi za njih bio pravi zatvor. Od Smoluće u tutinskoj opštini: Ostalo samo ime. – Šta je bilo bilo je, mladi odlaze sa Donje Pešteri – govori naš sagovornik. Nuro Arifović je poznat u Smolući po tome što je dobar šaljivdžija, ali i vragolan, nemački penzioner… Takav je i danas iako je zakoračio u osamdeset prvu godinu.
Njegov bližnji rođak Adem Zeković želi da provodi vreme sa pešterskim „mangupom“. Adem voli da sluša njegove pustolovine. Nuro se smeška, malo promišlja, ali shvatio je, da ne može da pobegne od televizijske ekipe. Pa smo tako započeli razgovor o rodnoj Smolući bez mladih ljudi, kako je živeo po belom svetu, o potrošenoj mladosti po raznoraznim kafanama…
-Sve je to istina, ogromna – ne može se zaobići. Osim toga, voleo sam život, trošio sam pare zarađene u Nemačkoj a žena je sve to prećutala. Prekasno je, neću dobiti ništa za pokajanje. E, moja mladost je „pucala“ na sve strane sveta. Jeste l’ se, reporteri, umorili?
Mladi su, kažu, već odavno otišli sa pešterskih vrleti ostavljajući svoju sandžačku zemlju, kuće i roditelje. U nadi da će u gradovima širom Evrope ostvariti lepši i bolji život.
E, moja mladost je “pucala” na sve strane sveta
Ponekad mi je žao što čuveni turski putopisac Evlija Čelebija nije duže ostao u Sandžaku. Tačno bi popisao koliko je vodenica – potočara bilo u tutinskoj Smolući. Ko može da okupi uzroke prošlosti.
Za Adema Zekovića, novi početak u rodnoj grudi veoma je lagan. Ipak obećao je sebi i porodici da će živeti, ako želi da održi ovo obećanje, mora da ostane na babovoj zemlji. – Znači li to da volite svoj zavičaj? – Volim Smoluću više od svega. – Ovde sam srećan! Baš divno.
Moram da napišem da Zeković svim srcem i dušom uživa u rodnom kraju. – Nekad je bila puna kuća, sada samo 2 ili 3 člana u porodici – sa suzama u očima svedoči Zeković. – Od 17 vodenica, koliko ih je imalo u našem selu, ne radi više nijedna – zaključuje naš prijatelj.
-Ja sam navikao da radim poljoprivredu i stočarstvo – govori uverljivo naš sagovornik.
Volim Smoluću više od svega
Binasa Malićević
