Letnje računanje vremena počelo je noćas pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, sa dva na tri sata.
Letnje računanje vremena počinje u Srbiji poslednje nedelje u martu u dva sata ujutru, a završava se poslednje nedelje u oktobru.
Ideja o zimskom i letnjem računanju vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi tek oko 8 sati, a zalazi u 16 sati. U julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5 sati, a zalazi posle 21 sat.
Letnje računanje vremena je uvedeno kako bi ljudi imali sat vremena dnevnog svetla više, ali kako se bliži zima, dan je sve kraći te mnogo ljudi započinje i završava radni dan u mraku, uz malo mogućnosti da provede vreme na sunčevoj svetlosti.
Međutim, sve češće su se čuli glasovi da je taj sistem u današnje vreme prevaziđen. Neke od studija pokazuju da se u tim okolnostima troši i više energije. Oko 70 zemalja na svetu pomera sat dva puta godišnje.
Dugo je trajala polemika o takvom načinu računanja vremena. U EU je ukidanje pomeranja kazaljki predloženo na osnovu ankete koja je pokazala da 84 odsto ispitanih ne želi više da pomera kazaljke. I to, pre svega, zbog uticaja na zdravlje.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra, i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Izvor: RTV
