Novi Pazar – Rođen je u bokserskoj Jošanici 1951. godine. Tamo svako dete ume da zauzame bokserski gard i nabroji kategorije u boksu. Tu su ponikli Jašar Smajilović, braća Koca, Nagib Koč, Nesko Mujdragić, Gocetov brat Ćuro, i drugi, manje afirmisani bokseri. Jošanica je poznata i po dobrim fudbalerima, golubarima i šatkarima… Nije Goce bio Bogom dani talenat. Sve što je u boksu postigao, rezultat je potoka prolivenog znoja, upornosti… I balkanskog inata, svojstvenog ljudima ovih krajeva…
„Šapion iz inata!“ Tako ga je nazvao Toma Hladni, posle meča sa Kubom, u dresu mlade reprezentacije Jugoslavije, avgusta 1973. godine… Kubanci su visoko porazili svoje rivale na novopazarskom ringu, a Goce je bio jedan od retkih pobednika u domaćoj reprezentaciji.
Nokautirao je Ređina Čapmana, kasnijeg vicešapiona sveta, a na „mala vrata“ je u reprezentaciju ušao. Bruno Hrastinski je posle borbe zagrlio Goceta, on ga je pomalo uvređeno pitao, zbog natezanja oko učešća u ekipi: – Gde su ti Vaši šapioni, čika Bruno? Ja sam šapion! Iz inata, da znaš!
Bilo je mnogo „frke“ oko meča sa Kubancima. Tri dana ranije Kubanci su bokslovali u Kumanovu i prosto „razbili“ naše bokserske nade. Za revanš u Novom Pazaru selektor Toma Hladni i Bruno Hrastinski, trener, nisu mogli da sastave ekipu. Razbežali se umišljeni šapioni, žalili na povrede, izmišljali neodložne poslove. Nije im se ponovo boksovalo sa Kubancima, prvom nacijom sveta u amaterskom boksu… Meč su spasili Safet Koca i Ibrahim Ferizović. Oko učešća Goceta Dervišnurovića u reprezentaciju je bilo dosta natezanja. Nije ga Bruno dovoljno znao, sumnjao je u njegove mogućnosti. Čast domaće ekipe spasili su Goce, Nikolić i Bratislav Ristić. Pobedili su tamnopute rivale…
Meč sa mečom, pobeda za pobedom. Srpska liga, Druga savezna liga. Mirko Petković, Jovanović, Drenovak, Borota, Gievski… Samo je od Šapčanina Destanovića izgubio borbu. Revanširao mu se ubrzo. Bio je Goce i seniorski prvak Srbije. Nije bio na državnom prvenstvu. Ne seća se zbog čega. Uspešan je bio u Prvoj ligi… Svetomir Belić, Jeftić, Nedeljković, Kreso, Momčilović, Nikolić, Mančić, Pavićević, Veselin Žižić, Nazif Gaši… Jedne borbe je izgubio od Belića i Nikolića iz Partizana.
Postao je meta interesovanja mnogih klubova. Nisu žalili truda i sredstava da vide Goceta u svom dresu – Radnički iz Niša, Prištine i Beograda, pančevački Dinamo…
U Pazaru sam pobedio Filipsa, reprezentativca iz Nju Džersija, iz Amerike. Poljsku olipijsku nadu, Ponedeljnika, pobedio sam tri puta. Jednom u Krakovu, dva puta u Pazaru. Bio je stvarno dobar, školovan bokser, u treningu. Nisam mu ležao kao protivnik. Za mesto u selekciji Poljske, borio se sa Jiržijem Ribickim, čestim protivnikom Tadije Kačara na velikim takmičenjima…
Fotografije su korišćene iz emisije “Sandžački velikani – Jusuf Goce Dervišnurović.”
Dr Safet Skenderi: Mnogo je poštovao, lečio i voleo Goceta…
Binasa Malićević
