Sandžak – Sitniče – Kad godine uzmu danak i kada posledice prošlog vremena počnu da se primećuju u sve većem sadržaju, život, kako reče Džemila Društinac iz Sitniča, gubi draži. A što je još važnije, nekako je posebno zanimljiva i neobična. Odavno je shvatila svrhu života: Jedino je dobro da imamo zdravu porodicu i nežnu dušu. Drugim rečima, vođena je teškim životom. Džemila je morala da sluša domaćina porodice – u liku svekra, svekrve, supruga… Dakle, njen celokupni život bio je surov.
– Žene su se još porađale po kućama i štalama. Deca su se takođe rađala iza žbuna, na livadi, njivi, u brazdi… Novorođenče se samo nadoji, okupa, zamota u sukno, a porodilja nastavi da radi težak fizički posao. Bila sam zdrava ko dren! Srećna što sam rodila muško dete. Mogla sam svojom mladošću da osvojim svet – priseća se naša neverovatna nana.
Dakle, to je bio moj početak, u velikoj seoskoj zajednici, ali u porodici gde je svako pojedinačno radio svoj posao. Svekar je bio domaćin i obično se on pitao za sve u domaćinstvu. Dedo je odlučivao o svemu, prvo raspored rada i planirao ko će šta da obavlja. „Mladost i ludost“ u mojim nedrima – kazuje sa suzama u očima sandžačka domaćica. Džemila je zaboravila na televizijsku ekipu dok priča o svom prošlom životu. Bilo joj je čudno kako smo je pronašli…
Oči su joj izgubile sjaj i blesak. – Gledam vas i beležim te mudre reči. Kažu da ste previše vremena provodili na poljima Sitniča. – Uzdahnula je dubokim, teškim uzdahom. – Ne znam kako sam izdržala, preteške poljoprivredne poslove, ali sam tada shvatila da se sve može u životu, ako imate decu i ako volite. Kao da je iza nje neko drugi, koji je podstiče na mladost, ašikovanje, sevdah i tešku životnu priču.
– Ponešto od svega da vam saopštim. U njoj vidimo svoje majke… – Mislim da osoba koja se istinski namuči u životu ne bi to zaboravila za sva blaga sveta. Mi uzdišemo čist vazduh koji je na ovim brdima kao „čuvar kuća“. – Više bih volela da mogu bolje da se krećem. Ne daju dva života. Živelo se čvrsto. Grčevito u smislu da je svako od članova porodice morao ozbiljno da se potrudi, da bi od ovih surovih brda, moglo da se živi. Sem ulja, petroleja, soli i šećera, sve ostalo se proizvodilo u baštama, livadama, njivama… Ponekad bi se našla „difka“ kahva u džezvi – to je bilo gorko kao čemer – priseća se Džemila Društinac.
A onda su se vrata otvorila, ona je podigla pogled i ugledala unuka, vreme je za nanine lekove… Pred vama je jedno istinito i iskreno štivo. Tako ga treba i doživeti. Cilj nam je da se u pričama i kusur skromnih sadržaja iznese ono najvažnije i da se oduzme od zaborava…
Sitniče je naseljeno mesto grada Novog Pazara u Sandžaku. Prema popisu iz 2011. je bilo 876 stanovnika. Udaljenost Sitniča od Novog Pazara je 11 km.
Binasa Malićević
