Posle više od 100 godina Karađoz je, kroz pozorište senki, ponovo stigao u Novi Pazar. Za njegovu revitalizaciju zaslužni su novopazarski i Muzej grada Sarajeva. Projekat ’’Karađoz pozorište sjenki u tradiciji Bošnjaka’’ predstavljen je sinoć novopazarskoj publici u Muzeju ’’Ras’’. Likove Karađoza i Hadživata, po tekstu Mustafe Baltića tumačili su glumci Regionalnog pozorišta Rifat Rifatović i Haris Šećerović.
Karođoz je zamišljeni lik koji potiče iz derviške tradicije. Vekovima unazad kroz pozorište senki on na humoristično-sarkastičan način govori ono što društvo misli o određenim društvenim fenomenima. Kroz likove stereotipskih predstavnika različitih esnafa, on sme i može da napadne svakoga.
Prema objašnjenju koordinatora projekta Mustafe Baltića, prvi Karađoz i njegov drug Hadživat vezani su za turski grad Bursu, a prva i najpoznatija priča je ”Put u Jalovu”. U konkretnom slučaju, za novopazarsku publiku izvedena je predstava o putu za Nemačku, po tekstu Mustafe Baltiće.
”Oruiginal jeste turski i jeste nastao u Bursi. Originaj je možda mogao zaista biti istinita priča, ali mi smo mu dali potpuno drugi smisao. On je bio jedan društveni regulator. Govorio je šta je u društvu dobro, šta nije, podsmevao je sve koji su pokušavali da se odmaknu od društva. On je svojevrstan ekvilibrijum društva, koji ukazuje na anomalije. Ja sam napisao scenarijo prema našim uslovima i sa autentično našom pričom pokušali smo da oživimo Karađoza, jer je on zaista bio odgovor na trenutna aktuelna dešavanja u društvu”, izjavio je koordinator projekta i pisac scenarija Mustafa Baltić.
Pre Novog Pazara, Karađoz je, kao važan deo bošnjačke kulturne baštine, revitalizovan i u Sarajevu gde je prvobitno poslednji put izveden davne 1930. godine. Muzejski savetnik Javne ustanove Muzej Sarajevo, sa kojom novopazarski Muzej ima potpisan sporazum o saradnju, Mirsad Avdić kaže da Karađoz predstavlja važan deo nematernijalne kulturne baštine Bošnjaka. Ističe da nema mnogo naroda niti država koji se mogu pohvaliti kontinuitetom u trajanju od 300 ili 400 godina.
Karađoz je bio svojevrstan izazov i za glumce Regionalnog pozorišta, koji su svojom interpretacijom oduševili publiku.
Prema rečima direktora Muzeja Elmira Habibovića, prezentacija ovakvog projekta predstavlja krunu ovogodišnjih muzejskih manifestacija.
Projekat ’’Karađoz pozorište senki u tradiciji Bošnjaka’’ novopazarski muzej Ras realizovao je u saradnji sa Javnom ustanovom Muzej Sarajevo. Cilj je da se ovakvo viševekovno nematerijalno kulturno nasleđe Bošnjaka sačuva i za buduće generacije.
