Među najpopularnijim osvežavajućim pićima u NovomPazaru je boza, tako je i u Istanbulu.
Majstori je u ovom kraju prave fermentacijom vodenog rastvora kukuruza –projinog brašna, šećera i kvasca, a u Turskoj sasvim drugačije.
“Ovo je zveoma zdravo lokalno piće. Napravljeno je od mlevenih leblebija. Ko voli doda i malo cimeta”, odmah nam je objasnio lokalni turistički vodič Cihan Incirligoz.
On nam je poželeo dobrodošlicu u tradicionalni boza bar, jedan od najstarijih ugostiteljskih objekata u Istanbulu.
“Otvoren je u 19. veku. Ovde je veoma često navraćao i otac naše nacije Mustafa Kemal Ataturk. Ovde možete videti i čašu iz koje je on pio čuvenu istanbulsku bozu”, kazao nam je Cihan.
Ovo je napitak koji u Istanbuju piju rashlađen. Boza je ovde gušća od one koja se pije u Novom Pazaru.
Mi smo zavirili u jedan od posebnih ugostiteljski objekata, gde će vas dočekati zanatlije koje zovu bozadžijama.
To je nezaobilazno mesto za turiste u Istanbulu.
“Reč je o poznatom i posećenom mestu. Svakodnevno veliki broj turista iz različitih krajeva sveta dolaze da probaju bozu i vide kako se ona pravi”, kazao nam je naš sagovornik.
Ovo piće ne voli svako. Ukus je veoma različit u odnosu na bozu od kukurznog brašna. Kakav je to ukus? Nešto poput ukrštanja ruskog kvasa (fermentisanog pića od raženog hleba) i soka od kisele jabuke.
Nedavno je o “Vefa” boza-kafeu pisao i Njujork tajm, navodeći u tekstu da je ovo bilo omiljeno mesto nobelovca Orhana Pamuka. Ova informacija nas je baš prijatno iznenadila, kao i ona da se Ataturk ovde baš bozom okrepljivao nakon napornih dana.
Pradeda sadašnjih vlasnika je 1876.godine otvorio ovaj lokal, u kom se može popiti isključivo boza, piće koje je deo u mnogim krajevima turske, zaboravljene otomanske kulinatske tradicije.
Cela ulica u kojoj je nalazi bjekat, bila je sravnjena sa zemljom. Izgrađeni su novi objekti, ali je “Vefa” očuvala svoj izgled i dominira u starom delu istanbulske čaršije.
Zoran Maksimović
Foto: Hajrudin Ličina
