Dobro je poznato da životinje bolje podnose niže temperature nego više, pogotovo ako su te temperature više od 30 stepeni. Kada kažemo ne prijaju, mislimo na smanjenje ishrane i na negativan uticaj koji imaju na produktivnost, odnosno, smanjenje prinosa mleka. Takođe, vrlo često se desi da pri visokim temperaturama dođe do toplotnog udara i uginjavanja životinja. Kako zaštititi životinje od visokih temperatura, savet stočarima daje Safet Vesnić iz novopazarske Poljoprivredne,stručne i savetodavne službe.
“Isto kao što izuzetno niske temperature mogu negativni da utiču na zdravlje životinja, takođe i u letnjem periodu visoke temperature mogu da se odraze na njihovo zdravlje”, kazao je savetodavac Safet Vesnić. On je poljoprivrednim proizvođačima, posebno onima na Pešterskoj visoravni gde ima malo šuma, predložio da naprave bar improvizovana skloništa, drvena i da budu pokrivena nekom ceradom ili neprovidnim materijalom kako bi se se krave, koje su čitavog dana na ispači, mogle koliko-toliko zaštitile od jakih vrućina.
“Kao što znamo, 4 do 5 litara vode je potrebno da bi krava dala jedan litar mleka. Dakle, ukoliko krava u danu proizvede 20 litara mleka, njoj je potrebno 80 litara vode, a kada su ekstremno visoke temperature, čak i preko 100 litara vode da popije. Isto kao što kabasta hrana treba da bude kvalitetna, takođe i voda koju konzumiraju krave na ispaši mora biti bakteriološki ispravna i čista za piće”, kazao je Vesnić.
Vesnić je pozvao se poljoprivredne proizvođače, opet bacajući akcenat na proizvođače sa Pešteri, da ukoliko nemaju adekvatna mesta za zaštitu životinja dok su na ispaši, ista povuku u štale u najtoplijem delu dana da ne bi došlo do toplotnog udara, jer on može izazvati fatalne posledice, pa čak može doći i do smrtnog ishoda životinja.
“Ukoliko poljoprivredni proizvođači primete da se stoka prekomerno znoji i tešže i brže diše, onda ih molim da pod hitno pomognu tim životinjama tako što će im staviti hladne obloge preko glave i politi ih hladnom vodom kako bi smanjili telesnu temperaturu tih grla”, naglasio je savetodavac Safet Vesnić.
Na kraju, ali ništa manje važno, neophodno je kontinuirano održavanje higijene staje, redovno menjanje prostirki i redovno obavljanje dezinfekcije objekata kako bi se smanjio broj muva i komaraca.
Biljana Veljović
