Veliki petak je jedan od najznačajnijih dana u hrišćanskom kalendaru. To je dan kada se obeležava stradanje i raspeće Isusa Hrista. Za vernike, ovo je dan tišine, molitve i dubokog poštovanja, bez radosti i muzike. U pravoslavnim crkvama se ne služi liturgija, već se čita jevanđelje o Hristovom stradanju, dok se simbolično iznosi plaštanica – ikona Hristovog tela koja se polaže u grob.
Veliki petak je i dan posta, uzdržavanja i duhovne pripreme, jer se približava najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. A upravo Vaskrs jeste srce hrišćanske vere. Vernici koji su postili sedam nedelja se nakon jutarnje molitve vrše pričest. To je dan kada se proslavlja Hristovo vaskrsenje iz mrtvih – pobeda života nad smrću, svetlosti nad tamom.
Ove godine, pravoslavni vernici će Vaskrs proslaviti u nedelju, 20.aprila, okupljeni sa porodicama, uz tradicionalni pozdrav: „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“.Običaji vezani za Vaskrs duboko su ukorenjeni u našu kulturu – jaja se farbaju na Veliki petak, prvo crveno, koje simbolizuje Hristovu krv i novi život čuva se do narednog Vasksa i naziva se čuvarkuća. Najstariji u porodici tradicionalno kuca prvo jaje.Ovi praznični dani podsećaju nas na snagu vere, ljubavi i nade. U vremenu kada svet traži smisao i mir, poruka Vaskrsa nikada nije bila značajnija – da se svetlost uvek rađa iz tame.
Biljana Veljović
