Skoro 10.000 privrednika koji nelegalno posluju otkriveno je u 640.000 kontrola za 18 meseci koliko se primenjuje Zakon o objedinjenom inspekcijskom nadzoru.
Kako piše RTS, s druge strane, gotovo za deset odsto više je onih koji su legalizovali posao, što sa sobom nosi manji broj radnika na crno.
“Kada govorimo o ovoj godini, možemo reći da je konstatovano negde oko 17.000 neregistrovanih radnika, od kojih je nakon kontrola, prijavljeno 16.300, što je negde oko 90 odsto uspešnosti, i to su vrlo konkretni rezultati objedinjenog inspekcijskog nadzora i kontrole“, kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Kasalović.
Inspektor u Srbiji u proseku ima 55 godina. Vozi se u automobilu starom četvrt veka. Na 1.200 stanovnika ide po jedan inspektor, što je tri puta manje nego u Evropi i nedovoljno za kompletnu reformu, upozoravaju načelnici okruga.
“Kontrolišu dve ili više oblasti što je zaista nedopustivo, broj inspektora na lokalnom nivo što se tiče Srbije je 3.000 što je zaista malo za efikasan i funkcionalan rad. Postoje oblasti na lokalnom nivou koje su apsolutno nepokrivene u kontroli inspekcijskih službi“, kaže načelnica Južnobanatskog okruga Danijela Lončar.
Toga su svesni u Vladi Srbije gde navode da dok tragaju za rešenjem, plan je da se postojeći kapaciteti troše na one za koje je očigledno da posluju nelegalno.
“Ceo niški okrug koji ima veliki klinički centar, kontroliše samo jedan inspektor. Mi ćemo uraditi detaljnu analizu i sačiniti predlog modela kontinuiranog popunjavanja inspektorima i opremanja inspektora u materijalnom smislu“, kaže Kasalović.
Kako navode u Naledu (Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj), inspekcije su bolje organizovane, ali su potrebne obuke kako bi inspektori umeli da pišu prekršajne prijave koje će dobiti pravi sudski epilog.
“Imamo slučajeve da se izriče veliki broj opomena, umesto kazni, veliki broj prijava inspektora zastareva, neujednačena je praksa sudija širom Srbije u izricanju presuda, tako da su tu potrebne su obuke i za sudije, dakle tu moramo isto da radimo na obukama“, kažu u Naledu.
Podsetimo, još 2015. godine predstavljen je projekat e-inspektor, koji je trebalo da poveže svih 40 inspekcija, ali to još nije zaživelo. Tada je najavljeno da će umesto pred šalterima i uz pomoć komplikovanih procedura i gomile obrazaca, građani i predstavnici kompanija u Srbiji moći će da komuniciraju i prate rad i izveštaje inspekcija u potpunosti onlajn.
Projekat e-inspektor osmišljen je kao odgovor na rezultate istraživanja i anketa, koji su od 2011. do 2015. godine sprovedeni na temu inspekcijskog nadzora u Srbiji, a koji, primera radi, ukazuju na to da jedan turistički inspektor nadzire čak i do 300 subjekata.
Poslednji put e-inspektor se pominje u septembru ove godine kada je Vlada Srbije donela Zaključak o usvajanju Akcionog plana za primenu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, koji predviđa izradu softvera za za taj projekat.
