Svi građani koji imaju tekući račun u nekoj od banaka od danas će imati pravo na besplatnu Dina karticu.
Banke, međutim, nemaju obavezu da izdaju Dinu klijentima sve dok im ne istekne postojeća kartica koju su dobili od tih banaka. To predviđa novi Zakon o međubankarskim naknadama koji je parlament usvojio u junu, a čija primena u tom delu počinje 17. avgusta.
Građani će na zahtev moći od banke ponovo da dobiju i strane kartice na kojima su imali račun – Vizu ili Masterkard karticu.
Dina kartica će moći da se koristi u inostranstvu posredstvom najveće kineske korporacije za finansijske usluge i kartična plaćanja Čajna JunionPej (China UnionPay, CUP) i to u 160 zemalja sveta.
“Banka ne mora da vam izda Dinu do trenutka dok vam ne istekne postojeća kartica. NBS se opredelila za takav model da se ne bi odjednom stvorio veliki pritisak da se zamene sve kartice jer bi to stvorilo velike gužve, a u pitanju je obiman posao”, rečeno je ranije u Narodnoj banci Srbije.
U Srbiji se čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja za plaćanja u zemlji, a samo tri odsto u inostranstvu. Ipak, za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van Srbije i naše institucije nad tim nemaju nikakav nadzor.
Cilj zakona je, pored veće transparentnosti i nadzora i snižavanje visokih troškova kartičnih plaćanja odnosno međubankarske naknade koja u našoj zemlji prosečno iznosi oko 1,1 do 1,2 procenta, pa i više od dva procenta.
Ideja je da se rasterete trgovci koji su svoje troškove prebacivali na cenu robe i usluga, a na kraju su “deblji kraj” izvlačili građani. Do sada svi ti troškovi bili su prebacivani na trgovca, a trgovac je onda to prebacivao na cenu robe i usluga, objašnjavaju u NBS.
Prema analizama NBS, trošak bankarskog sektora prema internacionalnim kartičnim sistemima za 2017. godinu iznosi više od 30 miliona evra, što znači da je samo u poslednje tri godine oko 100 miliona evra izašlo iz naše zemlje.
Kada se plaća Dina karticom, za prosečnu transakciju od 1.800 dinara koliko iznosi za srpsko tržište, trošak je 2,16 dinara koji je praktično preko NBS priliv za budžet Srbije, dok je trošak prema dva najveća kartičarska brenda koji se koriste u našoj zemlji za tu istu transakciju 8,2 odnosno 12 dinara, a koji su direktan odliv finansijskih sredstava iz naše zemlje.
