Objašnjava se da su Bregzit, francuski predsednik Emanuel Makron koji je rekao da nije za proširenje, kao i Kosovo, oborili podršku za ulazak u EU.
List prenosi da je 2019. godine 38 posto ispitanika mislilo da ne bi trebalo da uđemo u EU, za ulazak je bilo samo 35 odsto, a čak 27 posto nije imalo stav.
Politički poremećaji u Evropi, goruće pitanje Kosova i Metohije ili nesto treće, tek zainteresovanost građana Srbije za pristupanje EU već deceniju je u ozbiljnom padu, a poslednje tri godine je na najnižem novou od 90-ih godina, konstatuje “Blic”.
Direktor agencije Faktor Plus Vladimir Pejić kaže da je najveća zainteresovanost za ulazak u Uniju postojala od 2000. do 2005, a da je prvi pad poverenja došao otcepljenjem Crne Gore, a potom 2008. proglašenjem nezavisnosti Kosova, što je umnogome uticalo na sve gori rejting EU u našoj zemlji.
Nije danas drastična razlika u odnosu na pre nekoliko godina, ali jeste manja podrška ulasku nego ikada, kaže Pejić.
Navodi da je 2017, uz ponudjene različite godine ulaska, 36 posto gradjana smatralo da će se to desiti posle 2024, a trećina se držala stava da se to nikada neće desiti.
Istraživanje 2018. pokazalo je da samo jedan posto ispitanika misli da će Srbija ući 2025, a tek 19 odsto da bi to bilo najverovatnije do 2030, dok je 33 posto smatralalo da se to neće desiti nikada.
Poslednja godina 2019. donela je još veću podršku odgovoru – nikad, pa tako misli 36 posto ispitanika, dok je 17 posto onih koji veruju da bi se to moglo desiti do 2030, navodi list.
Tanjug
A. Ni.
