Trebalo bi i mora se još puno toga reći o istorisjkoj pobedi fudbalera Novog Pazara nad Partizanom. Što zbog nas, što zbog nekih drugih a ima i trećih… Derbi trećeg kola Super lige Srbije, za nas u Novom Pazaru, za zaljubljenike u fudbal i za armiju navijača plavih, utakmica našeg tima sa Partizanom je ono što je u Srbiji derbi večitih (rivala, neprijatelja…) šampiona. Da ne objašnjavam zbog čega je to tako, razlozi su poznati onima koje sam nabrojao.
Piše: Aleksandar A. Nićiforović, novinar
O prvoj pobedi Novog Pazara protiv Partizana mnogi mediji rekli su mnogo toga. Neki naravno kako ne bi trebali, a pišu sa željom da umanje uspeh našeg tima, navodeći tako razne faktore koji su odmogli Partizanu a išli na ruku Novom Pazaru. Oni koji se bave stvarima koje se nisu desile na terenu, a oni čak ni na stadionu nisu bili pa ne mogu ni da pišu i analiziraju meč, evo par reči, možda i više, inspirisan sam kao nikada do sada.
Tačno je da je Partizan u naš grad došao nakon meča protiv Steaue i da im je cilj da se odmore pred revanš utakmicu. Ulog je veliki. Tačno je da je došao bez velikog broja prvotimaca što zbog povreda, što zbog odluke trenera Zorana Milinkovića. Sve je to tačno. Računao je na to i tim Novog Pazara, i svakako u tome video svoju šansu, jer, to je legalno i legitimno pravo.
Molim vas, tačno je i ovo. Živa legenda kluba Saša Ilić odigrao je u Rumuniji 100-ti meč u Evropi u dresu Partizana. Zar nije bogatstvo i Ivan Šaponjić, zlatni omladinski reprezentativac? Tek podatak vredan pažnje. Partizan je gostovanje u Novom Pazaru završio sa igračima koji su ponikli isključivo u čuvenoj školi crno-belih, što nikada ranije nije bio slučaj!
I hajde da i ja pomenem to čuveno “drugi tim Partizana”. Ako vam je to vest, a ne da je Novi Pazar pobedio, onda nam jasno govorite ko je Partizan. Kažete da oni sem osmorice prvotimaca koji nisu igrali protiv Pazara nemaju više kvalitetnih igrača. Ako potencirate “B tim” šta nam govorite o legendarnom Saši Iliću? O Ivanu Šaponjiću… O čuvenoj školi fudbala…
Bitnija mi je pobeda Pazara, ipak…
Na tom meču nije poražen “drugi tim Partizana”. Na toj utakmici pobedio je Novi Pazar. Pišem kao neko ko voli Fudbalski klub, nikako kao veći ili veliki poznavalac fudbala. Tako da neću analizirati igru. I meni kao laiku je jasno, a čujem i od stručnjaka i zadovoljnih navijača da je Novi Pazar igrom nadmudrio igrače Partizana. Bitnije mi je to što smo videli da Novi Pazar ima igrače koji su svesni da moraju ostaviti srce na terenu. Igrače koji znojem konstantno čiste grb Fudbalskog kluba, kluba za koji ljudi žive i kluba koji i kada trenira na Gradskom stadionu ima više navijača na tribinima nego mnogi klubovi u ligaškim utakmicama.
Zanimljivo je i da je Partizanov pozajmljeni igrač nama, Stefan Aškovski od subote heroj Novog Pazara. Dva puta je nadmudrio golmana Živkovića i iznudio je dva penala.
Onima koji “ne razumeju toliku količinu mržnje sa tribina u Novom Pazaru” bih da kažem da ih razumem. Nit između ljubavi i mržnje je tanka. Možda vam je zato teško i da napravite razliku. Ako pročitate ovo predhodno biće vam jasno da je u pitanju ljubav prema fudbalu i Fudbalskom klubu Novi Pazar. Razumem da ste zbunjeni, nije čudno što toliko ljubav prema klubu nigde do sada niste videli.
Mržnja, možda 200 ljudi koji su bili na tribinama su sposobni da mrze, ali ne i šest hiljada njih koliko ih je otprilike bilo na Gradskom stadionu.
Zaslužni igrači Partizana su aplauzom nagrađeni. Ono nesportsko ponašanje, ispucavanje lopte u navijače nakon prekršaja je “nagrađeno” kako je ispravno. To ovde ljudi ne vole, a ako već izgovaram reč “mržnja” a govorim o ljubavi, e pa vala mrze takve postupke, sporne sudijske odluke, ali i aroganciju…
Ostaje mi samo da konstatujem. Fudbaleri Novog Pazara savladali su prvi put u istoriji šampiona Srbije, ekipu Partizana. Novopazarski bedem i ovog puta ostao je neosvojiv za njih. Došli su da ga sruše, da sruše tradiciju. Mi smo skromni ljudi, bili bi zadovoljni i sa jednim bodom. Njima je i to bilo malo, pa su dobili još manje.
Na kraju, sve će se zaboraviti, i “drugi tim Partizana” i dobra igra plavih, ali tri boda na tablici se pišu nama. To je jedino bitno.
