Medikament koji je širom sveta korišćen u borbi protiv kovida 19, a potom su ga mnogi povukli, od 16. avgusta nije ni u protokolu lečenja u Srbiji
Hlorokin, lek protiv malarije koji se jedno vreme širom sveta masovno koristio u borbi protiv koronavirusa, od 16. avgusta se više ne nalazi u zvaničnom protokolu lečenja pacijenata sa kovidom 19 u Srbiji, saznaje Kurir.
SZO odustala
Iako su u početku američki, kineski, francuski i drugi ugledni stručnjaci u svetu preporučivali hlorokin i hvalili njegova dostignuća u lečenju od kovida 19, pojedina naknadna istraživanja su pokazala da ovaj lek i nije tako efikasan. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u maju ove godine objavila je da privremeno odustaje od upotrebe hidroksihlorokina prilikom lečenja kovid pozitivnih pacijenta, a pre toga je u medicinskom časopisu Lanset objavljen rad koji navodi da među pacijentima koji su uzimali hidroksihlorokin i hlorikin postoji veći rizik od smrti i srčanih problema.
Dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, juče nije želeo za Kurir da precizira zbog čega se hlorokin više ne nalazi u protokolu za lečenje:
– Neću komentarisati protokole za lečenja u javnosti i u medijima. To je stvar za stručnjake.
Prof. dr Žarko Ranković, infektolog i član kriznog štaba u Nišu, kaže za Kurir da su hlorokin i SAD i zemlje EU prvobitno stavile u protokol lečenja, a da su ga kasnije skinule, jer nije bilo dokaza o njegovom efikasnom delovanju, a sama primena leka, kako navodi, nosi dosta rizika jer je toksičan za srce.
– Hlorokin je davan u skladu sa preporukama koje su postojale u tom trenutku. Kada smo dobijali algoritme za lečenje, hlorokin je ostavljan kao eventualna mogućnost, ali uz maksimalan oprez u njegovoj primeni. Nije se davao tek tako. Preporuka je bila da se mora voditi računa o njegovim negativnim efektima – objašnjava dr Ranković.
On ističe da ovaj lek nije opasan, da se godinama koristi u lečenju malarije i nekih drugih bolesti, ali da je potreban oprez kod onih koji imaju smetnje sa srcem.
– Za sada ne postoji lek koji je sto odsto efikasan u lečenju kovida 19. Sve su ovo samo različiti terapijski pokušaji. Trenutno se govori samo o pozitivnom efektu kortikosteroida deksametazona, simptomatskoj terapiji, primeni vitamina C i visokih doza D vitamina, ali to je zasad sve – objašnjava dr Ranković.
Pulmolog dr Tatjana Radosavljević ističe za Kurir da je hlorokin vrlo uspešan antimalarik, kao i da je efikasan u lečenju nekih sistemskih bolesti vezivnog tkiva i autoimunih bolesti, ali da se mišljenje stručnjaka razlikuje po pitanju lečenja kovida 19.
Jeftin lek
– Mišljenja su podeljena, ali je činjenica da ga neke zemlje još koriste u lečenju. Lek je bezbedan, ali ga, kao i kod drugih lekova, neki ljudi mogu teže podneti, pa se mogu ispoljiti neželjeni efekti i mogući su problemi na srcu – kaže dr Radosavljević.
Dodaje da je hlorokin dosta jeftiniji od leka „remdesivir“, koji se takođe koristi u terapiji i koji košta nekoliko hiljada dolara:
– Potrebno je da prođe još vremena i da se urade ozbiljne analize kako bi se pokazalo koji se lek ili kombinacija lekova pokazala kao najefikasnija u lečenju pacijenata.
PREGLED KARDIOLOGA BIO OBAVEZAN
Davao se samo pacijentima bez srčanih smetnji
Hlorokin se, inače, kako saznajemo, i do sada u bolničkom lečenju primenjivao sa dosta opreza, a pre primene bilo je neophodno da pacijent ide na pregled kod kardiologa.
– Svi pacijenti su pre uvođenja hlorokina išli na pregled kod kardiologa i rađen im je EKG da bi se ustanovilo da li mogu da ga prime. Zašto je izbačen, ne znam… Protokoli su se menjali. Ovo je deveti po redu. Tako je i hemomicin jedno vreme bio dosta korišćen, da bi posle bio izbačen – kaže za Kurir stručnjak zaposlen u jednoj od kovid bolnica u Srbiji.
NEŽELJENI EFEKTI HLOROKINA
Očna oboljenja: često
Gubitak apetita: često
Oboljenja gastrointestinalnog trakta: često
Oboljenja nervnog sistema: povremeno
Oboljenja srca: povremeno
Oboljenja krvi i limfnog sistema: retko
Oboljenje imunosistema: veoma retko
Oboljenja uha i vestibularnog lavirinta: retko
Oboljenja jetre i žučne kese: retko
Oboljenja mišićno-koštanog i vezivnog tkiva i kostiju: retko
HLOROKIN SE KORISTI
U profilaksi i terapiji četiri vrste humanopatogenih uzročnika malarije
Kod hroničnog poliartritisa (reumatsko oboljenje više zglobova), uključujući i reumatsko oboljenje zglobova kod dece
Kod sistemskog eritemskog lupusa (oboljenje imunosistema)
Izvor: Kurir.rs
Foto: Shutterstock, MARINA LOPIČIĆ
