Za\u0161titne maske koje koristimo kao vid prevencije od zaraze koronavirusom, ve\u0107ina nas baca ne razmi\u0161ljaju\u0107i mnogo o tome gde one zavr\u0161avaju i kako uti\u010du na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Svakog minuta u svetu ljudi upotrebe i bace \u010dak tri miliona za\u0161titnih maski, a mnoge zavr\u0161avaju u prirodi i mogu postati prava \u201eekolo\u0161ka bomba”.<\/p>\n
Napravljene su od plasti\u010dnih polimera, i \u0161ire mikro i nano plasti\u010dne \u010destice, veli\u010dine i manje od milimetra.<\/p>\n
Mikroplastika iz za\u0161titnih maski, kao i te\u0161ki metali, dugo ostaju u prirodi, a posebno ih apsorbuju mora i okeani, gde predstavljaju opasnost i po \u017eivi svet vodnih ekosistema, prenosi portal\u00a0scienze.fanpage.it.<\/em><\/p>\n Na to da za odlaganje maski nema posebnih uputstava kupcima upozoravaju brojne organizacije za za\u0161titu okoline.<\/p>\n Istra\u017eivanja su, ina\u010de, pokazala da 14 miliona tona mikroplastike zavr\u0161ava na morskom dnu, a u tom smislu su zaga\u0111eni \u010dak i udaljeni Antarktik i velike morske dubine, gde \u0161tetna jedinjenja preko ishrane, na\u017ealost, dospevaju u telo morskih \u017eivotinja, me\u0111u kojima su i one koje ljudi love i jedu.<\/p>\n Jo\u0161 jedna studija je potvrdila da konzumiranjem hrane koja dolazi iz mora i okeana, nedeljno unesemo u organizam pet miligrama mikroplastike, \u0161to je isto kao kada bismo jednom sedmi\u010dno pojeli fino samlevenu kreditnu karticu, pi\u0161e\u00a0scienze.fanpage.it.<\/em><\/p>\n U Italiji iskori\u0161\u0107ene za\u0161titne maske zavr\u0161avaju zajedno sa ostalim sme\u0107em, tako je u mnogim drugim dr\u017eavama.<\/p>\n