Programeri u Srbiji zara\u0111uju i do 7.500 evra mese\u010dno, a prose\u010dna plata na\u0161ih IT stru\u010dnjaka ide i iznad 1.200 evra, pokazuje zvani\u010dna statistika.<\/p>\n
Prema podacima RZS, zaposleni u oblasti ra\u010dunarskog programiranja i IT sektora, godinama su u vrhu liste po visini plata koje u proseku iznose oko 150.000 dinara mese\u010dno.<\/p>\n
Istovremeno, podaci vode\u0107eg sajta za zapo\u0161ljavanje IT stru\u010dnjaka helloworld.rs govore da programeri u Srbiji zara\u0111uju u proseku oko 1.225 evra. Njihove analize pokazale su i da najpla\u0107eniji programer u na\u0161oj zemlji mese\u010dno inkasira vi\u0161e od 7.500 evra!<\/p>\n
Pitate se \u0161ta on to radi. Odgovor je da se bavi razvojem i odr\u017eavanjem pouzdanih i efikasnih softverskih sistema, odnosno softverskim in\u017eenjerstvom. Gde to toliko zara\u0111uje, nije objavljeno, ali je o\u010digledno u firmi koja zna za\u0161to ga toliko pla\u0107a.<\/p>\n
Plate u IT sektoru u Srbiji generalno jesu visoke bez obzira na vrstu posla. One se kre\u0107u od 736 evra koliko zara\u0111uju radnici bez iskustva, preko 1.144 za mediore, do 1.724 evra kolika je prose\u010dna plata seniora programera.<\/p>\n
Posmatrano po sektorima najvi\u0161e zara\u0111uje vo\u0111a tima, \u010dovek koji nadgleda rad tehni\u010dkog osoblja u kompaniji, njegova zarada prose\u010dno iznosi 2.520 evra, druga je pozicija deliveri menad\u017eera, \u010doveka koji uklanja sve \u0161to usporava ili blokira tim u isporuci proizvoda, sa 2.300 evra.<\/p>\n
Slede idejni arhitekta, onaj koji upravlja re\u0161enjima u odnosu na poslovne probleme, sa zaradom od 2.258 i softverski in\u017eenjer sa 2.244 evra, dok je na poslednjem mestu po prose\u010dnoj zaradi sa 2.029 evra generalni tehni\u010dki direktor – najvi\u0161a tehnolo\u0161ka izvr\u0161na pozicija unutar kompanije koja vodi tehnolo\u0161ki odsek ili odsek za in\u017eenjering.<\/p>\n
Posmatraju\u0107i gradove najve\u0107e plate u IT sektoru su u Beogradu – 1.664 evra u proseku, slede Ni\u0161 sa 1.229 i Kragujevac sa 1.196 evra. Na \u010detvrtom mestu je Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prose\u010dna zarada 831 evra.<\/p>\n
Programeri<\/p>\n
Programiranje bi u najjednostavnijem obja\u0161njenju podrazumevalo davanje uputstava ma\u0161ini kako bi radila. Danas mnoge poslove obavljaju ma\u0161ine, ili su barem sastavni deo mnogih kompanija, te je za svaku od njih potrebno napraviti posebne programe rada i naravno odr\u017eavati ih.<\/p>\n
Posao programera jeste da stvaraju te programe, odnosno da ih kreiraju, ali i stalno a\u017euriraju, ta\u010dnije dodaju nove mogu\u0107nosti. Tako\u0111e, neophodno je da ih stalno testiraju kako bi otkrivali potencijalne gre\u0161ke i prepreke u radu.<\/p>\n
Veb diveloperi i veb dizajneri<\/p>\n
Razlika me\u0111u njima je ta \u0161to prvi, veb diveloperi, prave sajtove i odr\u017eavaju njihov rad, dok drugi dizajniraju sajt, odnosno kreiraju njegov izgled.<\/p>\n
Te dve vrste digitalnih radnika moraju da sara\u0111uju me\u0111usobno kako bi sve funkcionisalo dobro. Veb diveloperi zadu\u017eeni su za deo sajta koji posetioci obi\u010dno ne vide. Oni povezuju sajt sa bazama podataka i omogu\u0107avaju objavljivanje sadr\u017eaja. Tako\u0111e, ostvaruju komunikaciju na internetu i vode ra\u010duna o bezbednosti sajta.<\/p>\n
S druge strane, veb dizajneri prakti\u010dno prave predstavljanje firme na internetu, te moraju da je naprave dovoljno zanimljivom da privu\u010de potencijalne klijente\/kupce, a dovoljno jednostavnom za dobar pregled. Oni tu tako\u0111e, ti koji izgled ve\u0107 formiranih sajtova prilago\u0111avaju za mobilne telefone i druge prenosne ure\u0111aje.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci za optimizaciju sajtova<\/p>\n
Osnovni posao ovih eksperata jeste da se kompanija ili brend za koji rade, na\u0111e me\u0111u prvima pri besplatnom pretra\u017eivanju na internetu.<\/p>\n
Da, mo\u017eda toga niste bili svesni, ali kada ne\u0161to tra\u017eite na internetu, pretra\u017eiva\u010di (Gugl, Jahuu, Bing…) ne nude one stranice koje su najbolje ili najtra\u017eenije, ve\u0107 one koje su dobro optimizovale sajt, odnosno uskladile klju\u010dn ere\u010di pretrage sa svojim sajtom.<\/p>\n
IT administratori<\/p>\n
Administratori u IT oblasti su zapravo oni koje najpre zovemo kada imamo neki problem sa povezivanjem na internet ili generalno kompjuterima. Njihov posao je da odr\u017eavaju i unapre\u0111uju ra\u010dunarske sisteme, bez obzira da li rade u nekim ustanovama ili kompanijama.<\/p>\n
Oni su zadu\u017eeni za kori\u0161\u0107enje savremene hardverske opreme, postavljanje ra\u010dunarskih mre\u017ea i odgovaraju\u0107u softversku podr\u0161ku u razli\u010ditim preduze\u0107ima.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto:\u00a0MITAR MITROVI\u0106 \/ RAS SRBIJA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Programeri u Srbiji zara\u0111uju i do 7.500 evra mese\u010dno, a prose\u010dna plata na\u0161ih IT stru\u010dnjaka ide i iznad 1.200 evra, pokazuje zvani\u010dna statistika. Prema podacima RZS, zaposleni u oblasti ra\u010dunarskog programiranja i IT sektora, godinama su u vrhu liste po visini plata koje u proseku iznose oko 150.000 dinara mese\u010dno. Istovremeno, podaci vode\u0107eg sajta za […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":100643,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-100642","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/100642","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=100642"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/100642\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/100643"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=100642"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=100642"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=100642"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}