Kad odete na pijacu da izaberete povr\u0107e i vo\u0107e kojim \u0107ete te nedelje hraniti svoju porodicu, vrlo je verovatno da \u0107ete prodavca pitati \u201cda li je prskano?\u201d. Isto tako je verovatno da \u0107e on odgovoriti da nije. Ipak, to je retko ta\u010dno.<\/p>\n
Na\u017ealost, danas se mnoge vrste povr\u0107a i vo\u0107a hemijski tretiraju pesticidima, za koje je dokazano da mogu biti \u0161tetni za razvoj beba i dece.<\/p>\n
Na prvom mestu po koli\u010dini pesticida koja je prilikom kontrole prona\u0111ena su \u2013 jagode. Njih je, uz to, veoma te\u0161ko i oprati jer nisu glatke. Sledi spana\u0107, kelj, zatim nektarine, jabuke i gro\u017e\u0111e. Ne zaostaju ni breskve, kao ni citrusi. To su zaklju\u010dci Radne grupe za za\u0161titu \u017eivotne sredine za 2021. godinu, a saop\u0161teno je i da skoro 70 odsto \u010distog vo\u0107a i povr\u0107a, odnosno sve\u017eih namirnica, nije imalo pesticide \u0161to ih \u010dini sigurnijim izborom.<\/p>\n
Na toj listi nalaze se kukuruz \u0161e\u0107erac, luk, smrznuti gra\u0161ak, patlid\u017ean, brokoli, kupus i gljive, prenosi CNN. Na listi naj\u010distijeg vo\u0107a nalaze se ananas, kivi, dinja i avokado. Avokado i kukuruz \u0161e\u0107erac najmanje su zaga\u0111eni i sadr\u017eavali su manje od dva odsto ostataka pesticida, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
\u201cPesticidi su otrovni i trebalo bi da u\u010dinite sve \u0161to mo\u017eete da biste smanjili izlo\u017eenost i za\u0161titili zdravlje svoje porodice\u201d, rekla je D\u017eejn Holihen, direktorka nauke i zdravlja organizacije \u201cZdrave bebe svetle budu\u0107nosti\u201d.<\/p>\n
Radna grupa za za\u0161titu \u017eivotne sredine svake godine od 2004. objavljuje ovaj izve\u0161taj, a pri tom koristi podatke iz ispitivanja koja sprovodi Ministarstvo poljoprivrede SAD za rangiranje 46 namirnica koje najvi\u0161e i najmanje sadr\u017ee pesticide.<\/p>\n
Neki pesticidi su kancerogeni za ljude<\/p>\n
U ovogodi\u0161njem izve\u0161taju navode se zelje i kelj kao povr\u0107e koje sadr\u017ei velike koli\u010dine pesticida. Testovi su otkrili da je ovo povr\u0107e \u010desto sadr\u017ealo pesticid DCPA, koji je Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine (EPA) klasifikovala kao mogu\u0107i kancerogen za ljude. Evropska unija zabranila ga je 2009. godine.<\/p>\n
Na desetom mestu po prvi put se na\u0161la i ljuta papri\u010dica koja nije testirana od 2012. godine, a na pro\u0161logodi\u0161njim usevima paprike prona\u0111eno je 115 pesticida, \u0161to je vi\u0161e nego na bilo kom drugom testiranom usevu.<\/p>\n
Papri\u010dice, pomorand\u017ee, jabuke, gro\u017e\u0111e i tre\u0161nje \u010desto su kontaminirane pesticidom klorpirifosom. Klorpirifos je trebalo da bude trajno zabranjen u SAD 2016. godine kada su stru\u010dnjaci za za\u0161titu \u017eivotne sredine utvrdili da \u0161teti deci i radnicima na farmama.<\/p>\n
\u201cKlorpirifos je trebalo da bude zabranjen u SAD i Evropi. Neurotoksi\u010dan je i \u0161teti razvoju de\u010djeg mozga\u201d, rekla je Holihen.<\/p>\n
Radna grupa za za\u0161titu \u017eivotne sredine testirala je citruse. Ispitivanje je pokazalo da su dva fungicida, imazalil i tiabendazol, bila \u0161iroko rasprostranjena u citrusima, a Holihen je objasnila da ovi fungicidi mogu da poremete hormonski sastav.<\/p>\n
U gotovo 90 odsto testiranih uzoraka grejpfruta, pomorand\u017ei, mandarina i limuna prona\u0111en je fungicid imazalil. Ono \u0161to dodatno zabrinjava je to \u0161to su fungicidi prodirali u meso vo\u0107a \u010dak i nakon \u0161to se vo\u0107e olju\u0161ti.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Zelena u\u010dionica \/ Nova<\/p>\n
Foto: Pixabay<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kad odete na pijacu da izaberete povr\u0107e i vo\u0107e kojim \u0107ete te nedelje hraniti svoju porodicu, vrlo je verovatno da \u0107ete prodavca pitati \u201cda li je prskano?\u201d. Isto tako je verovatno da \u0107e on odgovoriti da nije. Ipak, to je retko ta\u010dno. Na\u017ealost, danas se mnoge vrste povr\u0107a i vo\u0107a hemijski tretiraju pesticidima, za koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":100979,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-100978","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/100978","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=100978"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/100978\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/100979"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=100978"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=100978"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=100978"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}