Ve\u0107ina banaka u Srbiji jo\u0161 krajem pro\u0161le godine najavila je da bi uskoro mogli da stupe na snagu novi cenovnici tarifa i naknada koje napla\u0107uju svojim klijentima. Neke banke ve\u0107 su krenule sa novim cenama, a pojedine ovih dana obave\u0161tavaju svoje klijente o novim provizijama.<\/p>\n
Tako \u0107e sada neke banke po\u010deti da napla\u0107uju ono \u0161to nikda nisu, poput odr\u017eavanja deviznog ra\u010duna, a besplatno ne\u0107e biti ni pla\u0107anje ra\u010duna preko interneta kao i trajni nalog.<\/p>\n
Iako ove cifre pojedina\u010dno izgledaju kao “sitan tro\u0161ak”, pravu cenu kori\u0161\u0107enja bankarskih usluga mo\u017eemo videti kada banke po\u0161alju redovan godi\u0161nji izve\u0161taj o svim napla\u0107enim naknadama u pro\u0161loj godini. One se naj\u010de\u0161\u0107e kre\u0107e od nekoliko hiljada dinara, ali ima slu\u010dajeva da dostignu \u010dak i stotinak evra.<\/p>\n
Najve\u0107e stavke uglavnom su mese\u010dno odr\u017eavanje ra\u010duna i kamata za kreditne kartice, ali u zavisnosti od klijenta tro\u0161ak mo\u017ee zna\u010dajno da se uve\u0107a i \u010destim podizanjem novca na bankomatu “tu\u0111e” banke ili uzimanjem raznih potvrda.<\/p>\n
Provizija i za devizni ra\u010dun<\/p>\n
Mese\u010dno odr\u017eavanje ra\u010duna napla\u0107uje se prakti\u010dno svim klijentima, izuzimaju\u0107i one sa najmanjim paketima koji samo povremeno koriste bankarske usluge. Ova naknada ko\u0161tala je do sada od 150 pa sve do 600 dinara, a koliko \u0107e poskupeti najbolje pokazuje primer iz jedne banke gde je osnovni paket ra\u010duna do sada mese\u010dno ko\u0161tao 300 dinara, a od juna \u0107e klijentima biti napla\u0107ivan 350 dinara. Dakle, samo za odr\u017eavanje ra\u010duna klijent koji je godi\u0161nje izdvajao 3.600 dinara sada \u0107e morati da spremi 600 dinara vi\u0161e.<\/p>\n
Neke banke najavile su da \u0107e ubudu\u0107e napla\u0107ivati i odr\u017eavanje deviznog ra\u010duna, koje je uglavnom bilo besplatno. Prema obave\u0161tenjima koja su stigla klijentima, odr\u017eavanje \u0107e im biti napla\u0107eno \u010dak i ako na konkretnom deviznom ra\u010dunu ne bude sredstava i ako u toku meseca ne bude nijedne realizovane transakcije.<\/p>\n
Ve\u0107ina banaka je do sada imala besplatno elektronsko i mobilno bankarstvo, ili je pla\u0107anje ra\u010duna preko interneta napla\u0107ivala tek ako se mese\u010dno realizuje ve\u0107i broj naloga. Sada \u0107e jedna banka koja je ina\u010de ohrabrivala klijente da pla\u0107aju svoje ra\u010dune onlajn tako \u0161to nije napla\u0107ivala proviziju za ovu uslugu, uvesti naknadu od 25 dinara po svakom nalogu.<\/p>\n
Ubudu\u0107e \u0107e se napla\u0107ivati i realizacija trajnih naloga, i to 15 dinara po transakciji, osim ako je sa pru\u017eaocem usluge dogovoreno da pla\u0107anje bude bez naknade. Dakle, ako mese\u010dno u proseku platite 5-6 osnovnih ra\u010duna, to \u0107e vas sada godi\u0161nje ko\u0161tati oko 1.000 dinara.<\/p>\n
Mese\u010dno odr\u017eavanje ra\u010duna\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 bilo 300 dinara, sada 350<\/p>\n
Devizni ra\u010dun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0bio bez odr\u017eavanja, sada se napla\u0107uje<\/p>\n
Pla\u0107anje ra\u010duna e-bankingom\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 bilo besplatno, sada 25 dinara po nalogu<\/p>\n
Trajni nalog\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 bilo besplatno, sada 15 dinara po transakciji<\/p>\n
\u010cekovi\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0bili 20, sada 35 dinara<\/p>\n
Izvod\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 bio 50, sada 100 dinara<\/p>\n
Pla\u0107anje na rate bez kamate\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 sada 50 dinara po rati<\/p>\n
Jedan od ve\u0107ih tro\u0161kova mo\u017ee biti prilikom podizanja novca sa tu\u0111ih bankomata i ova provizija se kre\u0107e sve do 400 dinara, koliko je minimum u jednoj banci. Naknade za podizanje novca sa \u0161altera drugih banaka najve\u0107e su ako se to radi kreditnim karticama, a kre\u0107u se oko tri odsto od transakcije ili minimalno 360 dinara u nekim bankama. Za nekoga ko u blizini stana ili posla nema bankomat svoje banke ova usluga mogla bi da predstavlja tro\u0161ak od nekoliko hiljada dinara godi\u0161nje.<\/p>\n
\u010cekovi \u0107e u pojedinim bankama za vlasnike osnovnih ra\u010duna umesto 20 sada ko\u0161tati 35 dinara, mada \u0107e za klijente sa najve\u0107im paketom ra\u010duna biti besplatni.<\/p>\n
Uvodi se naknada \u010dak i za uslugu koja je prili\u010dno popularna me\u0111u klijentima, a to je pla\u0107anje na rate bez kamate kreditnom karticom. Mnogi su ovaj na\u010din pla\u0107anja koristili prakti\u010dno kao zamenu za \u010dekove, jer pru\u017ea priliku da se beskamatno podeli iznos kupovine. Klijenti \u0107e i dalje mo\u0107i da pla\u0107aju bez kamate, ali se sada uvodi naknada od 50 dinara koju \u0107e banka napla\u0107ivati po svakoj pojedina\u010dnoj rati. Dakle, ako kupite neku tehni\u010dku robu u vrednosti od 10.000 dinara na 6 rata, plati\u0107ete banci dodatnih 300 dinara.<\/p>\n
Jedan izvod mese\u010dno klijent mo\u017ee da dobije besplatno, a svaki slede\u0107i \u0107e umesto dosada\u0161njih 50 dinara sada ko\u0161tati 100. Banke napla\u0107uju i izdavanje raznih potvrda, koje mogu da ko\u0161taju i 1.500 dinara, ako su “nestandardne”.<\/p>\n
Digitalno bankarstvo<\/p>\n
Generalni sekretar Udru\u017eenja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasi\u0107 izjavio je po\u010detkom aprila da su pojedine banke napravile korekcije cena za pojedine bankarske usluge kako bi klijente \u0161to vi\u0161e preusmerile da te usluge umesto fizi\u010dki koriste digitalno. On je rekao da kori\u0161\u0107enje digitalnih usluga \u0161tedi gra\u0111anima i vreme i novac.<\/p>\n
Ipak, postavlja se pitanje kako onda rast cena tarifa za pla\u0107anje preko interneta ili osnovnog mese\u010dnog odr\u017eavanja ra\u010duna poma\u017eu “digitalizaciji” klijenata.<\/p>\n
Podsetimo, koliko koja banka napla\u0107uje na ime raznih naknkada i provizija mora da bude navedeno u tarifniku dostupnom na sajtu svake banke. Tako\u0111e, Narodna banka Srbije obavezuje banke da objave naj\u010de\u0161\u0107e provizije i one se mogu prona\u0107i u uporednom pregledu na sajtu NBS.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: SHUTTTERSTOCK \/ RAS SRBIJA<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ve\u0107ina banaka u Srbiji jo\u0161 krajem pro\u0161le godine najavila je da bi uskoro mogli da stupe na snagu novi cenovnici tarifa i naknada koje napla\u0107uju svojim klijentima. Neke banke ve\u0107 su krenule sa novim cenama, a pojedine ovih dana obave\u0161tavaju svoje klijente o novim provizijama. Tako \u0107e sada neke banke po\u010deti da napla\u0107uju ono \u0161to […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":101952,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-101951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/101951","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=101951"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/101951\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/101952"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=101951"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=101951"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=101951"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}