{"id":103710,"date":"2021-05-08T11:23:31","date_gmt":"2021-05-08T09:23:31","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=103710"},"modified":"2021-05-08T11:23:31","modified_gmt":"2021-05-08T09:23:31","slug":"zasto-je-kvadrat-sve-skuplji-i-hoce-li-balon-da-pukne-cene-rastu-iz-meseca-u-mesec-od-januara-su-vece-i-do-30-odsto-i-to-ne-samo-u-beogradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=103710","title":{"rendered":"ZA\u0160TO JE Kvadrat sve skuplji i ho\u0107e li balon da pukne ? Cene rastu iz meseca u mesec, od januara su ve\u0107e i do 30 odsto, i to ne samo u Beogradu"},"content":{"rendered":"

Poslednjih godina cene nekretnina u Srbiji konstantno rastu. Kvadrat je skuplji u proseku za 30 odsto, vrednost tr\u017ei\u0161ta nekretnina za godinu dana uve\u0107ana je za fantasti\u010dnih 100 miliona evra na 4,2 milijarde evra i tu nije kraj. Tra\u017enja nastavlja da raste i sve to zajedno u \u017ei\u017eu postavlja jedno pitanje. Za\u0161to cene nekretnina rastu i da li je ovo balon koji mora i da pukne?<\/strong><\/p>\n

Pitanje je aktuelnije tim pre, \u0161to se poskupljenje kvadrata u mnogim gradovima mo\u017ee pratiti \u010dak na mese\u010dnom nivou. Tako su, recimo, i do 5 procenata od po\u010detka godine poskupeli stanovi u beogradskim op\u0161tinama Vo\u017edovcu, Novom Beogradu i Mirijevu. Kvadrat je i u Novom Sadu “oti\u0161ao” za isto toliko, dok je u Ni\u0161u u pojedinim delovima grada od decembra zabele\u017een rast od \u010dak 30 odsto. Za Durlan i Palilulu u Ni\u0161u prose\u010dno je cena porasla za 15 odsto. U Kragujevcu cene stagniraju, dok su u Pan\u010devu za poslednjih pet meseci porasle \u010dak 10 procenata.<\/p>\n

Dok se neko vreme o\u010dekivalo da \u0107e “balon” da pukne, ili dok se pri\u010dalo da je re\u010d o “nov\u010danim peripetijama” prema mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka na rast cena kvadrata uti\u010du realni faktori.<\/p>\n

– Cene nekretnina u Srbiji diktira tr\u017ei\u0161te nekretnina. U situaciji kad je ponuda stanova i ku\u0107a na prodaju ograni\u010dena, a potencijalnih kupaca ima, dakle ima potra\u017enje, de\u0161ava se ono \u0161to se de\u0161ava i na ostalim ekonomskim tr\u017ei\u0161tima: cena robe, u ovom slu\u010daju nekretnina, raste, ka\u017ee direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs, Anita Pe\u0161i\u0107.<\/p>\n

Svakako jednostavni zakon ponude i potra\u017enje nije jedini uzrok rastu cena, i postoji nekoliko faktora koji uti\u010du na okru\u017eenje u kom se odvija tr\u017ei\u0161te nekretnina.<\/p>\n

Kamate i duplo manje<\/p>\n

Najzna\u010dajniji faktor rasta cena tr\u017ei\u0161ta nekretnina je kretanje kamatnih stopa. Sa ni\u017eim kamatnim stopama, koje su danas i duplo manje nego pre 10 godina, krediti postaju dostupniji. Samim tim vi\u0161e ljudi je u mogu\u0107nosti da kupi nekretninu i to dovodi do rasta cena. Istina jeste i da je sve vi\u0161e gra\u0111ana koji su kreditno sposobni, a \u0161to se mo\u017ee povezati i sa padom nezaposlenosti odnosno rastom stope ljudi koji imaju posao.<\/p>\n

U takvom okru\u017eenju investiranje u nekretnine nije nerazumna poslovna odluka, ko god da ste, banka, osiguravaju\u0107a ku\u0107a, investicioni fond, preduzetnik ili pak neko ko se odlu\u010dio za kupovinu nekretnine kako bi u njoj \u017eiveo.<\/p>\n

Pad kamatnih stopa po\u010deo je 2014. godine, i od tad je kapital jeftin svuda, i u Srbiji obara kamatne stope.<\/p>\n

– Krediti i novac su trenutno jeftini, kamate na kredite se kre\u0107u izme\u0111u 2,5 i 3 odsto, ka\u017ee stru\u010dnjak za nekretnine \u0110okovi\u0107.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pored vi\u0161e nego povoljnih kredita i jeftinog kapitala, postoji jo\u0161 nekoliko jako bitnih faktora koji podi\u017eu cenu kredita.<\/p>\n

Stranci i gastarbajteri<\/p>\n

Pored gra\u0111ana Srbije, sve je ve\u0107i broj i stranih dr\u017eavljana koji odlu\u010duju da novac zara\u0111en u inostranstvu ulo\u017ee u kupovinu nekretnina kod nas. Me\u0111u njima prednja\u010de oni koje je u Srbiju dovela karijera, ali je nezanemarljiv i broj gastarbajtera.<\/p>\n

Prema re\u010dima stru\u010dnjaka za nekretnine, Mili\u0107a \u0110okovi\u0107a, najve\u0107i broj nekretnina stranci su kupovali sopstvenim sredstvima.<\/p>\n

– Tek jedan od \u010detiri strana dr\u017eavljana kupuje nekretninu na kredit za nerezidente, ka\u017ee za “Blic Biznis” \u0110okovi\u0107.<\/p>\n

– Dobar deo onih koji dolazi u Srbiju ima uspe\u0161ne biznise i novac kojim kupuju nekretnine, tj. transakcije tog novca naj\u010de\u0161\u0107e idu preko korespodentnih banaka, zaklju\u010duje \u0110okovi\u0107.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de gastarbajtera veliki broj njih se odlu\u010duje da se vrati kako bi u\u017eivali tro\u0161e\u0107i penzije iz inostranstva, i to vrlo \u010desto uklju\u010duje kupovinu nekretnina po Srbiji.<\/p>\n

U Srbiji niti je razvijena kultura investiranja, niti postoje realne prilike na tr\u017ei\u0161tima kapitala. Dok se u razvijenijim zemljama u\u0161te\u0111evina investira na berzu, investicione fondove itd. kod nas je ova vrsta ekonomskih zahvata jo\u0161 uvek u povoju. U tom kontekstu kupovina stana, kako bi se isti rentirao, je u o\u010dima javnosti sigurnija opcija od ulaganja u nerazvijeno tr\u017ei\u0161te kapitala ili \u0161tednja tog novca u banci.<\/p>\n

– Na ovom podru\u010dju nemamo naviku ulaganja u hartije od vrednosti niti u plemenite metale, ve\u0107 ula\u017eemo ste\u010deni ili nasl\u0111eni kapital u nekretnine, ka\u017ee direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs Anita Pe\u0161i\u0107.<\/p>\n

Sli\u010dno mi\u0161ljenje je izneo i potpredsednik Gra\u0111evinske komore Srbije Goran Rodi\u0107 koji je za “Blic Biznis” rekao da veliki broj gra\u0111ana \u017eeli da spasi svoju deviznu \u0161tednju i ulo\u017ei istu u nekretninu.<\/p>\n

– Osnovni razlog ovakve potra\u017enje za stanovima je \u017eelja ljudi da se re\u0161e svoje devizne \u0161tednje, za koju gotovo da nema kamate. Neizvesnost kursa evra i dolara, te strah da u\u0161te\u0111evina mo\u017ee da nestane gura gra\u0111ane ka ulaganju u nekretnine, kazao je Rodi\u0107 za “Blic Biznis”.<\/p>\n

Tako\u0111e, tr\u017ei\u0161te nekretnina u Srbiji je puno “vezanih prodaja”. Kada se novac stekne prodajom nekog ve\u0107eg stana ili zemlji\u0161ta, prodavci se uglavnom opredele da novac ponovo investiraju u nekoliko manjih nekretnina. Ovo je jedan od razloga za\u0161to u izve\u0161taju Republi\u010dkog geodetskog zavoda stoji \u010dinjenica da je \u010dak 84 odsto prometa nekretnina pla\u0107eno gotovinom.<\/p>\n

Veliki problem na tr\u017ei\u0161tu nekretnina stvara ka\u0161njenje u procesu ozakonjenja odre\u0111enih objekata, te zbog toga ponuda kaska za potra\u017enjom.<\/p>\n

– Imamo dosta stambenih objekata u procesu ozakonjenja koji jo\u0161 nije zavr\u0161en, te zbog toga nije mogu\u0107e prodavati takve nekretnine. Nadamo se da \u0107e ozakonjenjem nekretnina koje su u procesu legalizacije i tr\u017ei\u0161te nekretnina biti bogatije ponude. Onog trenutka kad ponuda nekretnina bude ve\u0107a, cene bi trebalo da se stabilizuju, ka\u017ee Pe\u0161i\u0107.<\/p>\n

Kako navode stru\u010dnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska tema i politi\u010dka i socijalno-ekonomska, ba\u0161 kao i ekolo\u0161ka i urbanisti\u010dka. Re\u010d je o slo\u017eenom problemu i jo\u0161 uvek ne postoji jednozna\u010dno re\u0161enje.<\/p>\n

Nikola Vojnovi\u0107<\/p>\n

FOTO: OLIVER BUNI\u0106, SHUTTERSTOCK \/ RAS SRBIJA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poslednjih godina cene nekretnina u Srbiji konstantno rastu. Kvadrat je skuplji u proseku za 30 odsto, vrednost tr\u017ei\u0161ta nekretnina za godinu dana uve\u0107ana je za fantasti\u010dnih 100 miliona evra na 4,2 milijarde evra i tu nije kraj. Tra\u017enja nastavlja da raste i sve to zajedno u \u017ei\u017eu postavlja jedno pitanje. Za\u0161to cene nekretnina rastu i […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":103711,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-103710","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/103710","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=103710"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/103710\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/103711"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=103710"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=103710"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=103710"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}