{"id":106714,"date":"2021-06-14T10:16:08","date_gmt":"2021-06-14T08:16:08","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=106714"},"modified":"2021-06-14T10:16:08","modified_gmt":"2021-06-14T08:16:08","slug":"sa-novom-povisicom-penzije-idu-na-30-870-dinara-sada-se-zna-koliko-ce-biti-povecanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=106714","title":{"rendered":"Sa novom povi\u0161icom penzije idu na 30.870 dinara! Sada se zna koliko \u0107e biti pove\u0107anje"},"content":{"rendered":"

Primanja najstarijih bi\u0107e ve\u0107a od januara naredne godine za najmanje pet odsto. Svih 1,7 miliona penzionera procentualno \u0107e dobiti istu povi\u0161icu, a to bi prose\u010dnu penziju od 29.400 dinara uve\u0107alo za 1.470 dinara na 30.870 dinara.<\/p>\n

Oni koji imaju ve\u0107u penziju, vrednosno \u0107e dobiti “deblju kovertu”, ali najve\u0107i broj penzionera ima\u0107e u d\u017eepu izme\u0111u 750 i 1.000 dinara vi\u0161e. Do ove ra\u010dunice do\u0161li smo po osnovu \u010dinjenice da najve\u0107i broj penzionera u Srbji (njih oko 17 odsto) ima penziju izme\u0111u 15.000 i 20.000 dinara.<\/p>\n

Oko 10.000 penzionera, koliko ih danas ima penziju od oko 30.000 dinara, od naredne godine svakog meseca prima\u0107e oko 1.450 dinara vi\u0161e nego danas.<\/p>\n

Premijerka Srbije Ana Brnabi\u0107 izjavila je da \u0107e ove godine minimalni rast BDP biti \u0161est odsto i da \u0107e, ako se ra\u010duna po \u0161vajcarskoj formuli, od prvog januara 2022. godine penzije rasti za pet odsto, pod uslovom, kako ka\u017ee, nastavimo ovako da radimo.<\/p>\n

– Trudi\u0107emo se da to bude i malo vi\u0161e – rekla je Brnabi\u0107.<\/p>\n

Prema njenim re\u010dima, od 2012. do 2021. godine penzije u na\u0161oj zemlji pove\u0107ane za 23 odsto, a u narednim godinama penzije \u0107e rasti za pet odsto na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n

Kona\u010dna odluka sa preciznim procentom pove\u0107anja, trebalo bi da bude donesena u poslednjem kvartalu ove godine, najkasnije u oktobru ili novembru.<\/p>\n

– To je bila praksa i svih prethodnih godina. U me\u0111uvremenu nikako ne treba isklju\u010diti mogu\u0107nost jednokratne pomo\u0107i najstarijima – ka\u017ee na\u0161 izvor iz Nemanjine 11.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Rast penzija po \u201e\u0161vajcarskiom modelu\u201c u Srbiji je stupio na snagu u janaru pro\u0161le godine, i to prakti\u010dno zna\u010di njihovo uskla\u0111ivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prose\u010dne zarade.<\/p>\n

\u201e\u0160vajcarska formula\u201c, ina\u010de, bila je uvedena 2003. godine i primenjivana do 2006. kada je ukinuta na insistiranja Svetske banke, a u okviru tada\u0161njeg aran\u017emana MMF. Od tada su penzije uskla\u0111ivane samo sa rastom inflacije.<\/p>\n

Penzije su vanredno pove\u0107ane 2008, a od 2010. godine su uskla\u0111ivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko \u010detiri odsto. U 2014. godini su u sklopu mera fiskalne konsolidacije smanjene penzije ve\u0107e od 30.000 dinara, ali su kasnije nekoliko puta uve\u0107avane u zavisnosti od stanja u republi\u010dkom bud\u017eetu.<\/p>\n

Ve\u0107ina evropskih zemalja ima formule za uskla\u0111ivanje penzija, a naj\u010de\u0161\u0107e se odre\u0111uju u skladu sa rastom inflacije i prose\u010dnih zarada.<\/p>\n

 <\/p>\n

Izuvor: Blic<\/p>\n

Foto: ANA PAUNKOVI\u0106 \/ RAS SRBIJA,<\/p>\n

PRINT SCRREN \/ RAS SRBIJA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Primanja najstarijih bi\u0107e ve\u0107a od januara naredne godine za najmanje pet odsto. Svih 1,7 miliona penzionera procentualno \u0107e dobiti istu povi\u0161icu, a to bi prose\u010dnu penziju od 29.400 dinara uve\u0107alo za 1.470 dinara na 30.870 dinara. Oni koji imaju ve\u0107u penziju, vrednosno \u0107e dobiti “deblju kovertu”, ali najve\u0107i broj penzionera ima\u0107e u d\u017eepu izme\u0111u 750 […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":106715,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-106714","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/106714","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=106714"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/106714\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/106715"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=106714"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=106714"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=106714"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}