{"id":107235,"date":"2021-06-20T14:40:28","date_gmt":"2021-06-20T12:40:28","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=107235"},"modified":"2021-06-20T14:40:28","modified_gmt":"2021-06-20T12:40:28","slug":"svetu-preti-nova-naftna-kriza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=107235","title":{"rendered":"Svetu preti nova naftna kriza?"},"content":{"rendered":"

Oseka epidemije korone u svetu di\u017ee tra\u017enju za te\u010dnim zlatom, dok nafta\u0161i pred globalnim \u201czelenim pritiskom\u201d najavljuju smanjenje proizvodnje.<\/strong><\/h3>\n

Svetske cene barela zabele\u017eile su ove sedmice uspone kakvi nisu vi\u0111eni od aprila 2019 (brent je u sredu ko\u0161tao 74,04 dolara), odnosno oktobra 2018. godine (istog dana laka teksaska nafta stajala je 72,19 dolara), ali uzlet nije trajao dugo. Isti barel 48 sati kasnije, ju\u010de \u2013 \u201ebrent\u201d je ko\u0161tao 72,44 dolara, dok je merno bure lake teksaske nafte kupovano za 70,51 dolar.<\/p>\n

Vode\u0107i svetski trgovci naftom (\u201cVitol\u201d, \u201cTrasfigura\u201d, \u201cGlenkor\u201d) i ameri\u010dka investiciona banka Goldman Saks procenjuju da bi cena barela do kraja 2021. mogla dosti\u0107i vrednost od 100 ameri\u010dkih dolara (nezabele\u017eenu od 2014), prenosi londonski \u201cFajnen\u0161el tajms\u201d.<\/p>\n

Vrtoglavi skok mogao bi se o\u010dekivati i bez obzira na najnoviju najavu radikalnih mera ameri\u010dkih Federalnih rezervi (o postepenom ukidanju monetarne politike za sanaciju posledica korone), kao i na signal da bi iranska nafta, u slu\u010daju mogu\u0107eg nuklearnog dogovora grupacije \u201c5+1\u201d, zajedno s libijskim crnim zlatom uskoro mogla da preplavi tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Najpre, zbog ve\u0107 vidljivih znakova naglog rasta tra\u017enje nafte i njenih derivata ovog prole\u0107a \u2013 s masovnom vakcinacijom, rastom privrednih aktivnosti u brojnim zbog korone prezadu\u017eenim zemljama i povratkom sezone turisti\u010dkih putovanja \u0161irom sveta. Nafta\u0161i istovremeno tvrde da postoje sistemski razlozi zbog kojih bi nafta u ovoj deceniji mogla biti samo sve skuplja.<\/p>\n

\u201cBarel bi mogao dosti\u0107i i cenu od 130 dolara, ali bi ona ona mogla da padne i na 35 dolara. Razlog je jednostavan: momentalna dekarbonizacija (smanjenje emisije ugljenika) \u2013 koja sve vi\u0161e deluje kao globalni dru\u0161tveni imperativ \u2013 rizi\u010dna je i nije mogu\u0107a. Spomenuti raspon cene zavisi\u0107e od toga sa \u010dime se prvo suo\u010dimo: s vrtoglavim skokom tra\u017enje ili s rastom investicija u naftnom sektoru. Ta neizvesnost utica\u0107e na to da cena barela u slede\u0107ih nekoliko godina posle korone bude ekstremno promenljiva\u201d, ocenio je u \u010detvrtak, Vilijam Rid Drugi, izvr\u0161ni direktor ameri\u010dke kompanije \u201cKaslton komoditis interne\u0161enel\u201d, tokom globalne konferencije o sirovinama u organizaciji londonskog \u201cFajnen\u0161el tajmsa\u201d.<\/p>\n

Globalni trgovci naftom o frontalnom pritisku \u201czelenih\u201d aktivista svih profila (od deoni\u010dara naftnih kompanija i vode\u0107ih banaka, do omladine zabrinute za svoju ekolo\u0161ku budu\u0107nost) da se hitro sprovede dekarbonizacija sveta, misle sli\u010dno kao i \u201cOPEK-u plus\u201d, petro-udru\u017eenju koje isporu\u010duje 40 odsto crnog zlata na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

To je jedno \u201ctralala\u201d. Tim re\u010dima se Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, nedavno osvrnuo na upozorenje Me\u0111unarodne agencije za energiju (IEA), da eksploatacija i razvoj novih naftnih bu\u0161otina i nalazi\u0161ta prirodnog gasa treba ove godine da budu obustavljeni ako svet \u017eeli da postigne da do 2050. godine nema emisije \u0161tetnih gasova.<\/p>\n

Sedam dana kasnije (11. juna), ista IEA objavila je da \u0107e \u201csvetu biti potrebno mnogo vi\u0161e nafte od petro-udru\u017eenja \u2019OPEK plus\u2019, budu\u0107i da se globalna tra\u017enja barela vra\u0107a na koli\u010dine od pre korone\u201d. Proletos, odlukom koja je iznenadila svet, \u201cOPEK plus\u201d je \u2013 zbog nejasnog toka globalnog privrednog oporavka \u2013 odlu\u010dio da do aprila 2022. na svojim lagerima zadr\u017ei, i tr\u017ei\u0161tu tako uskrati, skoro \u0161est miliona barela proizvedene nafte dnevno.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, i Rijad i Moskva, dva klju\u010dna aktera unutar \u201cOPEK-a plus\u201d ube\u0111eni su da IEA, u jeku globalne pomame za obnovljivom energijom, ne barata danas dobrom ra\u010dunicom kad je re\u010d o svetskoj proizvodnji i potro\u0161nji nafte do sredine veka.<\/p>\n

\u201cNema sumnje da je \u2019zelena energija\u2019 neophodna, kao i \u2019zelena agenda\u2019, jer to javnost zahteva. Trebalo bi ipak razjasniti kojim resursima se to mo\u017ee ostvariti, ko \u0107e to da plati, koje tehnologije i prilike nam stoje na raspolaganju, da bismo mogli da re\u0161avamo zaostale probleme koji jo\u0161 \u010dekaju na re\u0161avanje\u201d, izjavio je ruski ministar energetike Aleksander Novak u pripremama za samit \u201cOPEK-a plus\u201d 1. jula.<\/p>\n

Uo\u010di tog skupa Saudijska Arabija i Rusija ve\u0107 su najavile da \u0107e paralelno raditi na dva fronta: daljih investicija u naftnoj industriji i proizvodnji prirodnog i te\u010dnog gasa, kao i na obnovljivim izvorima energije.<\/p>\n

\u201cSaudijska Arabija proizvodi naftu i gas po niskoj ceni i proizvodi obnovljivu energiju. Podsti\u010dem svet da prihvati kao realnost da \u0107emo mi biti pobednici u svim tim aktivnostima\u201d, poru\u010dio je Abdulaziz bin Salman, ministar energetike Saudijske Arabije.<\/p>\n

Izvor: Vesti online<\/p>\n

Foto: pixabay.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oseka epidemije korone u svetu di\u017ee tra\u017enju za te\u010dnim zlatom, dok nafta\u0161i pred globalnim \u201czelenim pritiskom\u201d najavljuju smanjenje proizvodnje. Svetske cene barela zabele\u017eile su ove sedmice uspone kakvi nisu vi\u0111eni od aprila 2019 (brent je u sredu ko\u0161tao 74,04 dolara), odnosno oktobra 2018. godine (istog dana laka teksaska nafta stajala je 72,19 dolara), ali uzlet […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":107236,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-107235","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/107235","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=107235"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/107235\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/107236"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=107235"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=107235"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=107235"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}