![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/11.jpg\")
<\/p>\nCrvena planeta ve\u0107 vekovima privla\u010di pa\u017enju ne samo astronoma, ve\u0107 i \u0161ire javnosti. Ameri\u010dki, ruski, a odnedavno i kineski nau\u010dnici, ozbiljno rade na ispitivanju ovog nama susednog sveta. U tome svakako prednja\u010di NASA, \u010dija najnovija misija uvodi prvi put novu vrstu letelice za istra\u017eivanja na Marsu. To je helikopter\u2011dron, koji je 19. aprila prvi put leteo.<\/p>\n
Projekat razvoja letelice nazvan je Ingenuity Mars Helicopter, pa je u skladu s tim dobila popularan naziv Ingenuity (ingeniozan, promu\u0107uran, domi\u0161ljat, dovitljiv\u2026). Razvijen je u NASA laboratoriji Jet Propulsion. Nau\u010dni tim iz ove laboratorije imao je izazovan zadatak da napravi letelicu koja \u0107e uspe\u0161no mo\u0107i da funkcioni\u0161e u Marsovoj atmosferi \u010dija je gustina samo 1% gustine Zemljine atmosfere, i to u uslovima znatno ni\u017eih temperatura, do 90 stepeni Celzijusa ispod nule.<\/p>\n
Projekat je zvani\u010dno okon\u010dan poslednjim letom, 7. maja, pri kome je Ingenuity za 108 sekundi preleteo 129 metara na visini od 10 metara. Po\u0161to je dron i dalje ispravan, letovi \u0107e se nastaviti<\/p>\n
\u201eDovitljivi\u201c dron<\/p>\n
Tim je u pravom trenutku organizovao demonstraciju tehnologije, a podr\u017eale su ga direkcije agencija NASA za nauku, aeronautiku i svemirsku tehnologiju. Zna\u010dajnu tehni\u010dku pomo\u0107 u analizi performansi leta dali su istra\u017eiva\u010dki centri Ames i Langley. U dizajnu glavnih komponenti lete\u0107eg vozila, projektu su se pridru\u017eile vode\u0107e svetske kompanije u tim oblastima \u2013 AeroVironment, Qualcomm i SolAero, dok je Lockheed Martin Space dizajnirao i napravio Marsov sistem za isporuku letelice.<\/p>\n
<\/p>\n
U skladu sa svim zahtevima, letelica je morala biti izuzetno lagana a \u010dvrsta, s rotorima ve\u0107ih dimenzija i s ve\u0107om brzinom rotacije nego kod letelica za uspon sa Zemlje. Olak\u0161avaju\u0107a okolnost je da je gravitacija na Crvenoj planeti znatno slabija od Zemljine (oko tre\u0107ina Zemljine gravitacije). Saradnjom velikog broja stru\u010dnjaka do\u0161lo se do optimalnog re\u0161enje \u2013 vitkog, lakog, elegantnog drona s duga\u010dkim propelerima.<\/p>\n
Poput bra\u0107e Rajt<\/p>\n
Ovaj projekat NASA je priredila u \u010dast prvog leta aviona bra\u0107e Orvila i Vilbura Rajta, koji je izveden 1903. godine. Istorijski park Karilon iz Dejtona, rodnog grada bra\u0107e Rajt, donirao je komadi\u0107 materijala sa originalnog aviona. Taj komadi\u0107, veli\u010dine po\u0161tanske marke, zalepljen je ispod solarne plo\u010de drona, i zajedno s njim preleteo vi\u0161e od 220 miliona kilometara. Zanimljivo je da je bra\u0107i Rajt na sli\u010dan na\u010din odata po\u010dast i 1969. godine u Apolu 11, na naj\u010duvenijem svemirskom letu u istoriji \u010dove\u010danstva, kao i u svemirskom \u0161atlu Discovery 1998. godine.<\/p>\n
Ovim projektom otpo\u010deo je glavni deo misije na Marsu \u2013 prou\u010davanje dokaza o potencijalnom \u017eivotu na Crvenoj planeti pomo\u0107u rovera Perseverance. Letelica Ingenuity je najpre transportovana do Marsa 18. februara pomo\u0107u rovera Perseverance. Dron je pri\u010dvr\u0161\u0107en za donji deo rovera i prekriven \u0161titom kako se ne bi o\u0161tetio pri sletanju. Sve se odvijalo po planu i helikopter je bezbedno spu\u0161ten na povr\u0161inu Marsa, odmah pored mesta sletanja rovera, u krateru Jezero. S te lokacije (koja je nazvana \u201ePolje bra\u0107e Rajt\u201c) rover \u0107e obavljati svoju misiju. Smatra se da je to jedan od najambicioznijih projekata agencije NASA za istra\u017eivanje potencijalnog \u017eivota na Marsu.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/22.jpg\")
<\/p>\n
Projekat Ingenuity je obuhvatao pet probnih letova helikoptera. Prvi je trebalo da bude izveden 11. aprila, ali je odlo\u017een zbog nekih softverskih problema i izveden 19. aprila. Ovaj istorijski trenutak u\u017eivo je preno\u0161en na YouTube\u2011u. Dron se podigao na visinu od tri metra, a zatim leteo 40 sekundi. Let drona je potpuno autonoman, mada je sve vreme trajala neprekidna komunikacija i nadgledanje iz centra na Zemlji preko rovera, ali naravno uz zna\u010dajan vremenski zaostatak, po\u0161to je elektromagnetnim talasima potrebno vreme da stignu do Marsa. Za vreme leta dron je napravio svojim kamerama snimke okru\u017eenja.<\/p>\n
Na sli\u010dan na\u010din izvedena su jo\u0161 \u010detiri leta. Svaki slede\u0107i let bio je sve napredniji \u2013 vi\u0161i, du\u017ei i br\u017ei. Projekat je zvani\u010dno okon\u010dan poslednjim letom, 7. maja, pri kome je Ingenuity za 108 sekundi preleteo 129 metara na visini od 10 metara. Iako bi tim letom, s prikupljenim informacijama o performansama i karakteristikama leta, njegova misija trebalo da bude zavr\u0161ena, kontrolni tim je odlu\u010dio da Ingenuity nastavi sa svojim zadacima kao izvi\u0111a\u010d rovera Perseverance. Letovi \u0107e se izvoditi jednom u dve ili tri nedelja do kraja avgusta, a zatim \u0107e uslediti pauza do oktobra jer \u0107e se Mars i Zemlja na\u0107i na suprotnim stranama Sunca, \u0161to ote\u017eava komunikaciju.<\/p>\n
Anatomija helikoptera<\/p>\n
Ova elegantna, dugonoga letelica po izgledu je kombinacija helikoptera i drona, s masom od 1,8 kilograma. Sastoji se od tela napravljenog od lagane izolacione materije, koje je na tankim nogama. One omogu\u0107avaju bezbedno sletanje, a izra\u0111ene su od cevi od ugljeni\u010dnih vlakana. Iznad tela su duga\u010dki tanki propeleri, napravljeni od pene od ugljeni\u010dnih vlakana, raspona 1,2 metra. Na vrhu letelice su antene za komunikaciju s kontrolnim centrom na Zemlji i solarni panel za punjenje baterija.<\/p>\n
Trebalo je napraviti letelicu koja \u0107e uspe\u0161no mo\u0107i da funkcioni\u0161e u Marsovoj atmosferi \u010dija je gustina samo 1% gustine Zemljine atmosfere, i to u uslovima znatno ni\u017eih temperatura, do 90 stepeni Celzijusa ispod nule<\/p>\n
U telu Ingenuity\u2011ja se nalaze komponente neophodne za funkcionisanje i navigaciju. Sadr\u017ei senzore i kamere za prikupljanje podataka o raznim parametrima. Dve kamere omogu\u0107avaju dronu da \u201evidi\u201c okru\u017eenje u kome se kre\u0107e. Tu su sme\u0161teni i greja\u010di \u010diji je zadatak da omogu\u0107e normalno funkcionisanje elektronike pri niskim temperaturama na Marsu, kao i litijum\u2011jonske baterije za napajanje. Baterije obezbe\u0111uju energiju za jedan let u trajanju od 90 sekundi. Automatski se pune pomo\u0107u solarnog panela, a ukupna potro\u0161nja tokom leta je 350 W.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/33.jpg\")
<\/p>\n
Budu\u0107a istra\u017eivanja na Marsu<\/p>\n
Nakon prvog leta na Marsu, rover Perseverance \u0107e istra\u017eivati krater Jezero, u kome postoje indicije da se mogu na\u0107i fosilizovani ostaci drevnog \u017eivota. Dosada\u0161nja istra\u017eivanja donela su saznanja o istoriji postojanja vode na Marsu (roveri Spirit i Oportunity), dok je rover Curiosity otkrio dokaze o slo\u017eenim organskim sastojcima (molekulima bogatim ugljenikom). Sve to ukazuje na mogu\u0107nost postojanja \u017eivota na Marsu u pro\u0161losti, pa \u0107e rover Perseverance tragati za dokazima tog vanzemaljskog \u017eivota.<\/p>\n
Za ispitivanje je izabran krater Jezero jer je to nekada\u0161nje korito jezera starog 3,8 milijardi godina. Nalazi se u delti reke koja se ulivala u jezero, pa su tu mogla da se talo\u017ee organska jedinjenja i minerali koji ukazuju na postojanje biolo\u0161kog \u017eivota. Misija \u0107e najverovatnije trajati \u010ditavih deset godina. Prikupljeni uzorci sa Marsovog tla bi\u0107e preneti na Zemlju najverovatnije 2026. ili 2028. godine u zajedni\u010dkoj misiji ameri\u010dke agencije NASA i evropske svemirske agencije ESA.<\/p>\n
Zna\u010daj helikopter\u2011drona na Marsu nije samo u ostvarenom prvom letu. On predstavlja i zna\u010dajnu prekretnicu u na\u010dinu daljeg istra\u017eivanja na Marsu i drugim planetama. Bespilotni dronovi mogu zna\u010dajno da pomognu roverima ili \u010dak astronautima u snimanju terena, pripremi lokacije za njihovo sletanje i postavljanje, planiranje putanje rovera, za istra\u017eivanje nepristupa\u010dnih podru\u010dja\u2026 Mogu da pomognu i pri dizajniranju novih letelica za svemirska istra\u017eivanja, kao \u0161to je ve\u0107 zapo\u010det projekat Dragonfly\u2011a, bespilotne letelice veli\u010dine automobila koju NASA planira da po\u0161alje na Saturnov mesec Titan 2027. godine.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor i foto: PC Press<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Crvena planeta ve\u0107 vekovima privla\u010di pa\u017enju ne samo astronoma, ve\u0107 i \u0161ire javnosti. Ameri\u010dki, ruski, a odnedavno i kineski nau\u010dnici, ozbiljno rade na ispitivanju ovog nama susednog sveta. U tome svakako prednja\u010di NASA, \u010dija najnovija misija uvodi prvi put novu vrstu letelice za istra\u017eivanja na Marsu. To je helikopter\u2011dron, koji je 19. aprila prvi put […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":107547,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-107543","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/107543","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=107543"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/107543\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/107547"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=107543"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=107543"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=107543"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}