{"id":107829,"date":"2021-06-29T13:36:01","date_gmt":"2021-06-29T11:36:01","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=107829"},"modified":"2021-06-29T13:36:01","modified_gmt":"2021-06-29T11:36:01","slug":"korona-virus-i-priroda-kolika-je-opasnost-od-infekcije-od-kovida-u-vodama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=107829","title":{"rendered":"Korona virus i priroda: Kolika je opasnost od infekcije od Kovida u vodama"},"content":{"rendered":"

\u00a0\u201eInfektivnost korona virusa u otpadnim vodama je izuzetno niska i za sada nema zabele\u017eenih slu\u010dajeva sa Kovidom-19″, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Stoimir Kolarevi\u0107. Godinu i po dana otkako je Kovid-19 prvi put registrovan u kineskom gradu Vuhanu, pitanje kako se virus pojavio i dalje je misterija. Od po\u010detka pandemije, nau\u010dnici u vi\u0161e zemalja utvr\u0111ivali su i da li korona virus opstaje u vodama i kolika je opasnost.<\/strong><\/p>\n

U moru izve\u0161taja i analiza koji su imali isti cilj – otkriti na koji na\u010din se virus prenosi i kako spre\u010diti njegovo dalje \u0161irenje – potvr\u0111eno je prisustvo molekula ovog virusa u otpadnim vodama. U malom beogradskom naselju Vi\u0161njica, na levoj obali Dunava, gde postoje tri ispusta otpadnih voda, istra\u017eiva\u010di su tako\u0111e registrovali RNK (geneti\u010dki materijal) korona virusa korona. Istra\u017eivanje Instituta za biolo\u0161ka istra\u017eivanja \u201eSini\u0161a Stankovi\u0107” (IBISS) u Beogradu koje je ra\u0111eno u saradnji sa partnerima iz Ma\u0111arske, Austrije i Holandije ukazuje, me\u0111utim, ukazuje da opasnosti za sada nema.<\/p>\n

Stanovni\u0161tvo Beograda mo\u017ee da do\u0111e u kontakt sa nepre\u010di\u0161\u0107enom vodom, jer mesta ispusta \u010desto nisu obezbe\u0111ena u smislu ograni\u010denog pristupa, ka\u017ee Stoimir Kolarevi\u0107, vi\u0161i nau\u010dni istra\u017eiva\u010d Instituta i jedan od u\u010desnika istra\u017eivanja.<\/p>\n

Za sada nema bojazni da mo\u017ee do\u0107i do zaraze, dodaje Kolarevi\u0107 za BBC na srpskom.<\/p>\n

Virus SARS-CoV-2 prvi put je otkriven u Kini krajem 2019. godine, a do juna 2021. godine, ra\u0161irio se \u010ditavim svetom, dovev\u0161i do vi\u0161e od 180 miliona potvr\u0111enih slu\u010dajeva zara\u017eavanja i blizu \u010detiri miliona smrtnih slul\u010dajeva.<\/p>\n

Otkud korona virus u rekama i mo\u017eemo li se zaraziti na taj na\u010din?<\/p>\n

Otpadne vode su prirodne vode kojima se usled odre\u0111ene upotrebe menjaju hemijske, biolo\u0161ke i fizi\u010dke karakteristike. mMe\u0161avina su vode i otpadaka iz stanova, javnih gra\u0111evina, sa javnih povr\u0161ina i industrije. Zbog sadr\u017eaja toksi\u010dnih materija \u0161tetne su po \u017eivotnu sredinu ali mogu ugroziti i zdravlje ljudi.<\/p>\n

Kroz izmet osoba obolelih od Kovida-19 sa simptomatskom ili asimptomatskom infekcijom, ali i kroz druge telesne izlu\u010devine, virus korona se mo\u017ee izlu\u010diti iz organizma i preko kanalizacione mre\u017ee sti\u0107i do otpadnih voda. U ovom slu\u010daju i do Dunava koji sa Savom ima oko 100 kanalizacionih ispusta.<\/p>\n

Mo\u017ee li se stanovni\u0161tvo zaraziti ako do\u0111e u dodir sa nepre\u010di\u0161\u0107enom vodom u kojoj se nalazi virus korona?<\/p>\n

\u201eInfektivnost korona virusa u otpadnim vodama je izuzetno niska i za sada nema zabele\u017eenih slu\u010dajeva sa Kovidom-19. \u201eIstra\u017eivanja pokazuju da nema opasnosti. \u201eU otpadnoj vodi to nije virus u infektivnoj formi ve\u0107 delovi virusa tj. RNK molekula”, poja\u0161njava Stoimir Kolarevi\u0107.<\/p>\n

Tama\u0161 Petrovi\u0107, nau\u010dni savetnik Nau\u010dnog instituta za veterinarstvo \u201eNovi Sad”, navodi da nalaz ovoga, kao i drugih humanih ili i animalnih virusa u otpadnim vodama i povr\u0161inskim vodama sigurno predstavlja rizik za zdravlje ljudi i \u017eivotinja, ali da je pitanje koliki je to rizik.<\/p>\n

\u201eIz literature je poznato da su neki istra\u017eiva\u010di potvrdili da je SARS-CoV-2 virus koji su na\u0161li u otpadnim (kanalizacionim) vodama infektivan, odnosno uspeli su da ga izoluju na kulturi \u0107elija, samim tim je i mogu\u0107nost infekcije ljudi koje dolaze u kontakt sa ovim vodama sasvim realna.”<\/p>\n

Zbog \u010dega su ova istra\u017eivanja onda va\u017ena?<\/p>\n

Prisustvo virusa u stanovni\u0161tvu bi moglo da se prepozna pre prvih klini\u010dkih slu\u010dajeva, jer RNK korona virusa mo\u017ee da se otkrije u ljudskom izmetu nekoliko dana pre pojave simptoma. To bi pru\u017eilo mogu\u0107nost da se deluje preventivno pre nego \u0161to situacija eskalira, isti\u010de Kolarevi\u0107. \u201eSistem bi omogu\u0107io ranu izolaciju odre\u0111enih gradova ili op\u0161tina \u0161to bi spre\u010dilo potpuno zaklju\u010davanje.” Predvi\u0111anja o toku epidemije se mogu raditi za kra\u0107i naredni period sli\u010dno kao i frekvencija novozara\u017eenih po klini\u010dkim podacima, napominje on.<\/p>\n

Da ovakva istra\u017eivanja mogu da pomognu u daljem pra\u0107enju broja zara\u017eenih Kovidom-19 smatra i Tama\u0161 Petrovi\u0107. Pored preventivne uloge, nadzor nad otpadnim vodama mo\u017ee da ukazuje i na to da li epidemija jenjava ili se broj zara\u017eenih pove\u0107ava.<\/p>\n

\u201eTakvo pra\u0107enje pokazalo se veoma korisno i u celosti oslikava brzinu \u0161irenja virusa, odnosno pove\u0107anje ili smanjenje broja zara\u017eenih ljudi, odnosno da je takav nadzor dovoljno osetljiv da mo\u017ee u realnom vremenu dati odgovor na pitanje da li se \u0161irenja virusa u stanovni\u0161tvu pove\u0107ava, stagnira ili smanjuje”.<\/p>\n

Istra\u017eivanja mogu da pomognu u otkrivanju novih sojeva, koji se svakodnevno pojavljuju usled mutacije geneti\u010dkog materijala virusa. Upravo te mutacije doprinose da se virus du\u017ee zadr\u017ei u stanovni\u0161tvu. \u201eIdentifikacijom molekula korona sojeva koji se registruju u otpadnim vodama se veoma efikasno i ta\u010dno mogu odrediti sve izmene u virusu koji cirkuli\u0161e me\u0111u ljudima. \u201eMo\u017ee se utvrditi unos i prisustvo novih sojeva virusa, a to su veoma bitni epidemiolo\u0161ki podaci”, smatra Petrovi\u0107.<\/p>\n

Kako vodena sredina uti\u010de na korona virus?<\/p>\n

On poja\u0161njava da SARS-CoV-2 ne spada u izrazito otporne viruse u spoljnoj sredini, te je uvek pitanje posle kog vremena i u zavisnosti od samih uslova \u017eivotne sredine on vi\u0161e nije zarazan. \u201eTakva istra\u017eivanja se sprovode i sigurno \u0107e dati odgovor na ovo pitanje.”<\/p>\n

Kada je re\u010d o RNK virusa, Stoimir Kolarevi\u0107 nagla\u0161ava da se ne mo\u017ee re\u0107i sa precizno\u0161\u0107u imaju\u0107i u vidu da kvalitet otpadne vode varira.<\/p>\n

\u201ePrema nekim istra\u017eivanjima, RNK se u otpadnoj vodi raspada za manje od 24 sata. \u201eIstra\u017eivanje za povr\u0161inske vode je jo\u0161 u toku.” RNK koncentracija zavisi i od broja aktivnih slu\u010dajeva u stanovni\u0161tvu, od veli\u010dine kanalizacione mre\u017ee u smislu broja stanovnika priklju\u010denih na nju, ali i od tipa kanalizacije – da li je isklju\u010divo za fekalne vode ili prima i uli\u010dnu kanalizaciju.<\/p>\n

Temperature i koli\u010dina padavine su faktori koji tako\u0111e uti\u010du na RNK. \u201eSporije se raspada na niskoj temperaturi. \u201eKi\u0161a mo\u017ee znatno da smanji koli\u010dinu virusa u otpadnim vodama, ako govorimo o kanalizaciji na primer, koja tako\u0111e slu\u017ei i za drena\u017eu ulica”, dodaje Kolarevi\u0107.<\/p>\n

Najve\u0107i broj stanovnika Srbije nema izgra\u0111ene sisteme za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda.\u00a0Samo osam odsto komunalne vode se pre\u010di\u0161\u0107uje pre ispu\u0161tanja, navedeno je u analizi Naleda.\u00a0 Me\u0111u postoje\u0107im sistemima, najve\u0107i broj koristi tehnologije stare tri decenije.\u00a0 Problem dodatno ote\u017eava nedostatak kanalizacijskih mre\u017ea.<\/p>\n

Oko 65 odsto stanovni\u0161ta jeste priklju\u010deno ali je to uglavnom u urbanim sredinama dok ostatak doma\u0107instava koristi septi\u010dke jame, \u0161to je naj\u010de\u0161\u0107i slu\u010daj u ruralnim krajevima. Nedovoljan je i broj inspektora na lokalnom nivou. Trenutno se ovim problemom bavi \u0161est inspektora, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj sa po\u010detka ove godine. Pomaka ima, ali ne dovoljno.<\/p>\n

Posledice nedovoljnog sistema za pre\u010di\u0161\u0107avanje vode su vi\u0161estruke. Toksi\u010dne materije koje se nalaze u vodi i mulju negativno se odra\u017eavaju na \u017eivotnu sredinu ali i na zdravlje ljudi. Mnogi sistemi za vodnosnabdevanje vezuju se za kori\u0161\u0107enje re\u010dnih voda i podzemnih voda ili pak, aluvijalnih ravni reka. Njihovim zaga\u0111enjem kvalitet vode koju pijemo dovodi se u pitanje, \u0161to je sve ve\u0107i problem u Srbiji, posebno u Vojvodini. Svako zaga\u0111enje reke menja i hemijski re\u017eim \u0161to se direktno odra\u017eava na cekolupni ekosistem, a to dalje vodi do izumiranja pojedinih biljnih i \u017eivotinjskih vrsta.<\/p>\n

Posledice se ose\u0107aju i u poljoprivredi. Svaka upotreba zaga\u0111ene vode za navodnjavanje direktno uti\u010de i na \u010doveka. Problem otpadnih voda najve\u0107i u Beogradu. Region Beograda prednja\u010di po optere\u0107enosti otpadnim vodama, vodama iz doma\u0107instva, prera\u0111iva\u010dkoj industriji i broju septi\u010dkih jama ukazuje ista analiza, dok je na suprotnom polu – Topli\u010dka oblast.<\/p>\n

U Beogradu postoji oko 100 kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav. U Savu i Dunav izlije se \u201e190 miliona kubika otpadnih voda, \u0161to se mo\u017ee uporediti sa 60.000 olimpijskih bazena ili 19 miliona cisterni”, izjavila je u januaru 2020. ministarka Zorana Mihajlovi\u0107, najavljuju\u0107i izgradnju sistema za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpdnih voda u saradnji sa kineskim partnerima.<\/p>\n

Najve\u0107i problem jeste fabrika otpadnih voda u Velikom Selu – ona pokriva milion i po ljudi koji \u017eive na teritoriji Beograda.<\/p>\n

Vlada Srbije potpisala je ugovor na osnovu sporazuma koji su postigli predsednici Srbije i Kine, kojim po\u010dinje izgradnja prve fabrike za preradu otpadnih voda u glavnom gradu. Vrednost tog projekta samo u prvoj fazi je 285 miliona evra, dok \u0107e druga ko\u0161tati izme\u0111u 400 i 500 miliona evra. Izgradnjom fabrike 80 odsto direktnih izliva kanalizacije u reke bi\u0107e re\u0161eno, preneo je energetskiportal.rs.<\/p>\n

Virusi u otpadnim vodama mogu uzrokovati oboljenje ljudi. Posledica niskog stepena sakupljanja i pre\u010di\u0161\u0107avanja otpadnih voda jeste visok sadr\u017eaj potencijalno toksi\u010dnih elemenata i prema nivou maksimalne dozvoljene koncentracije i u\u010destalosti njenog pojavljivanja. Rizik po ljudsko zdravlje u tom slu\u010daju postoji.<\/p>\n

\u201eOp\u0161te je poznato da su naj\u010de\u0161\u0107i virusni mikroorganizmi koji se mogu na\u0107i u povr\u0161inskim vodama (reke, jezera, potoci), u vodama namenjenim za rekreativne aktivnosti (bazen), za navodnjavanje, humani adenovirus i norovirus (a postoje i mnogi drugi: poliovirus, hepatitis A, hepatitis E, enterovirusi, rotavirusi\u2026) i za oba je utvr\u0111eno da mogu uzrokovati i da uzrokuju oboljenja ljudi.<\/p>\n

\u201e\u010cak se \u010desto te infekcije i ozna\u010davaju u svetskoj literaturi kao waterborn virusi, tj. infekcije”, isti\u010de Tama\u0161 Petrovi\u0107.<\/p>\n

Kako je u svetu?<\/p>\n

Da je kanalizaciona voda zna\u010dajan alat za rano otkrivanje Kovida-19, potvrdio je i Nacionalni institut za zdravlje u Italiji. U studiji, nau\u010dnici ovog instituta ispitali su 40 uzoraka kanalizacije prikupljenih iz postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u severnoj Italiji izme\u0111u oktobra 2019. i februara 2020. Nalazi ukazuju da je voda iz Milana i Torina sadr\u017eavala tragove genetskih virusa u decembru, dok su otpadne vode iz Bolonje po\u010dele da pokazuju tragove virusa mesec dana kasnije.<\/p>\n

Prvi slu\u010daj u Italiji zvani\u010dno je zabele\u017een u februaru.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u0110uzepina La Rosa sa instituta napominje da istra\u017eivanje \u201ene podrazumeva automatski da glavni prenosni lanci koji su doveli do razvoja epidemije u ovoj zemlji poti\u010du iz ovih prvih slu\u010dajeva”. Sli\u010dna studija ra\u0111ena je i u \u0160paniji, dr\u017eavi koja je tokom 2020, posle Italije, bila najpogo\u0111enija virusom korona u Evropi. Ona pokazuje tragove virusa u otpadnim vodama prikupljenim sredinom januara u Barseloni, \u0161to je nekih mesec i po dana pre prvog lokalnog slu\u010daja. Jo\u0161 u aprilu 2020. godine istra\u017eiva\u010dki timovi u Holandiji, \u0160vedskoj i Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama pronalazili su tragove korona virusa u otpadnim vodama. Tim ju\u017enoafri\u010dkog saveta za medicinska istra\u017eivanja je juna 2020. godine pro\u0161le godine tako\u0111e otkrio SARS-CoV-2 u otpadnim vodama u pet postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje.<\/p>\n

Testiranje je pro\u0161irio na jo\u0161 19 postrojenja kako bi razradio logistiku za dalja pra\u0107enja pandemije. Evropska komisija u martu ove godine daje preporuku o nadzoru prisustva korone u otpadnim vodama. Nadzor bi do oktobra ove godine trebalo da uvedu sve \u010dlanice EU, u svim gradovima koji imaju vi\u0161e od 150.000 stanovnika.<\/p>\n

Evropski dan Dunava<\/p>\n

Dunav ima veliki zna\u010daj za Evropu. Proti\u010de kroz deset zemalja i najzna\u010dajniji je transportni koridor. Izvire u Nema\u010dkoj kod grada Donau\u0161ingen, a uliva se u Crno more. Nastaje od dve manje reke – Breg i Brigah. Duga\u010dak je \u010dak 2.857 kilometara i druga je najdu\u017ea reka u Evropi, posle Volge. Proti\u010de kroz 10 dr\u017eava (Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina), i \u010dak \u010detiri prestonice nalaze se na obalama Dunava (Be\u010d, Bratislava, Budimpe\u0161ta i Beograd). Du\u017eina Dunava koja proti\u010de kroz Srbiju iznosi 587 kilometara. Neke od najve\u0107ih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.<\/p>\n

Me\u0111unarodnu konvenciju o za\u0161titi reke Dunav podunavske zemlje i Evropska unija potpisale su 29. juna 1994. godine u Sofiji, a taj dan se obele\u017eava kao Me\u0111unarodni dan Dunava. Obele\u017eava se u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica konvencije, me\u0111u kojima je i Srbija. Dunav je reka koja ima najvi\u0161e razli\u010ditih imena.<\/p>\n

U Nema\u010dkoj i Austriji ga zovu Danau, Ma\u0111ari ga zovu Duna, u Turskoj je Tipa, dok je u Francuskoj poznat kao Le Danub. Kao jedna od najbitnijih evropskih reka sadr\u017ei mnoge za\u0161ti\u0107ene vrste flore i faune. U Srbiji se mo\u017ee na\u0107i ke\u010diga, jedna od za\u0161ti\u0107enih vrsta ribe. Mnogi ratni brodovi su potonuli tokom Drugog svetskog rata na dno ove reke. Kada opadne nivo Dunava olupine se mogu videti sa obale. Austrijski kompozitor Johan \u0160traus komponovao je jednu od najlep\u0161ih kompozicija \u201eNa lepom plavom Dunavu”.\u00a0Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk<\/p>\n

 <\/p>\n

(BBC News, 06.29.2021)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0\u201eInfektivnost korona virusa u otpadnim vodama je izuzetno niska i za sada nema zabele\u017eenih slu\u010dajeva sa Kovidom-19″, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Stoimir Kolarevi\u0107. Godinu i po dana otkako je Kovid-19 prvi put registrovan u kineskom gradu Vuhanu, pitanje kako se virus pojavio i dalje je misterija. Od po\u010detka pandemije, nau\u010dnici u vi\u0161e zemalja utvr\u0111ivali su i da […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":107830,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-107829","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/107829","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=107829"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/107829\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/107830"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=107829"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=107829"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=107829"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}