Kod prvog soja kovida, svaka inficirana osoba je zara\u017eavala otprilike oko dve druge, dok rane procene ukazuju da \u0107e osoba zara\u017eena delta sojem zaraziti od pet do osam drugih.<\/p>\n
Pored toga \u0161to je delta soj znatno infektivniji, on uzrokuje i do 85 odsto vi\u0161e hospitalizacija kod nevakcinisanih, otkriva dr Milo\u0161 Babi\u0107, molekularni biolog i neurobiolog iz San Dijega, gde godinama, izme\u0111u ostalog, ispituje procese nastanka virusa.<\/p>\n
Dr Babi\u0107 u publikaciji “nauka u Srbiji” isti\u010de i da delta varijanta tako\u0111e smanjuje efektivnost vakcina, pa je ona tako kod “Fajzer-Biontekove” vakcine protiv zaraze smanjena na oko 80-90 odsto, Astra Zeneke vakcine na oko 60-65 odsto, D\u017eonson&D\u017eonson oko 55-60 odsto.<\/p>\n
– Kada se jednom pojavi u nekom regionu, Delta soj otud ubrzo postane dominantan. On verovatno proizvodi zna\u010dajno te\u017eu bolest. Iako je potrebno jo\u0161 podataka, i kvalitetnijih, preliminarne brojke ka\u017eu da Delta soj uzrokuje do 85 odsto vi\u0161e hospitalizacija kod nevakcinisanih, kada se uzme u obzir starost obolelih. Na primer, nivo te\u0161kih bolesti i smrti je relativno mali u odnosu na broj infekcija u Velikoj Britaniji prevashodno zato \u0161to su stariji ljudi vakcinisani i zaraze se prete\u017eno javljaju kod mlade populacije – navodi dr Babi\u0107 i dodaje da su registrovani novi simptomi, ali da njihova u\u010destalost jo\u0161 nije potvr\u0111ena.<\/p>\n
– Za razliku od prethodnih sojeva, za Deltu je prijavljen niz novih simptoma – gubitak sluha (ponekad, izgleda, trajan), veoma ozbiljni gastrointestinalni problemi, a u retkim slu\u010dajevima i periferne gangrene usled potpune blokade kapilara mikrotrombima. Na sre\u0107u, ovo nije znak promene u mehanizmima koje virus koristi, samo se radi o pove\u0107anju efektivnosti i brzine infekcije. Novi simptomi su najverovatnije rezultat pove\u0107anog i ubrzanog \u0161irenja virusa kroz organizam, \u0161to izaziva vi\u0161e mikrotromboza, fuzija izmedu \u0107elija i sli\u010dno nego kod prethodnih sojeva – ka\u017ee na\u0161 stru\u010dnjak.<\/p>\n
Me\u0111utim, iako ovaj soj smanjuje efektivnost vakcina, one se, kako navodi, dobro dr\u017ee protiv delte.<\/p>\n
– Iako opada sposobnost vakcina da se odupru samoj zarazi, one i dalje spre\u010davaju ve\u0107inu ozbiljnih oblika bolesti kod ve\u0107ine primalaca. “Fajzer-Biontek” vakcina pokazuje 96 odsto za\u0161titu protiv te\u0161kih oblika bolesti, Astra Zeneka oko 92odsto, D\u017eonson&D\u017eonson (procena) 85-90 odsto. Za “Sputnjik” se o\u010dekuje sli\u010dna efikasnost kao za “Astra Zeneka” – navodi dr Babi\u0107 i dodaje da se za\u0161tita koju pru\u017eaju vakcine jako dobro vidi na razlici izme\u0111u situacija u Rusiji i Ujedinjenom Kraljevstvu:<\/p>\n
– Ironi\u010dno, u Rusiji vlada visok nivo nepoverenja u “Sputnjik V” vakcinu koja je \u0161iroko dostupna – manje je generalnog “antivakcionizma,”, vi\u0161e se radi o tome da Rusi ne veruju sopstvenoj dr\u017eavi i doma\u0107oj proizvodnji. Otud Rusija trenutno ima samo 12 odsto potpuno vakcinisanih, \u0161to je dovelo do toga da paralelno raste broj infekcija i broj smrtnih slu\u010dajeva. Istovremeno, u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa 50 odsto potpuno vakcinisanih i skoro 70 odsto ljudi koji su primili bar jednu dozu, broj infekcija nakon dolaska Delte sli\u010dno raste – ali broj smrti ostaje nizak. Jer vakcine rade svoj posao.<\/p>\n
Dr Babi\u0107 ka\u017ee i da je dodatna dobra vest je da iRNK vakcine proizvode trajnu otpornost. Drugim re\u010dima, kako vreme prolazi, sve su manje \u0161anse, navodi on, da \u0107e biti potrebne \u010deste dodatne doze.<\/p>\n
– Moje predvi\u0111anje jeste da \u0107e mo\u017eda biti jedna buster doza protiv mutanata i da \u0107e onda dodatne doze i\u0107i mo\u017eda jednom na deset ili dvadeset godina, a mogu\u0107e je i da ve\u0107ini ne\u0107e biti potrebne sve do starosti. Nije jo\u0161 jasno koliko ovo va\u017ei za druge vrste vakcina, ali ovo nam omogu\u0107ava da se nadamo da koronavirus ne\u0107e biti bolest poput gripa i da ne\u0107e svake godine biti potrebno novo bockanje.<\/p>\n
\u0160to se “Sinofarma” ti\u010de, dr Babi\u0107 ka\u017ee da je veliki kontigent vakcine koji je u januaru stigao u na\u0161e krajeve, verovatno, spasio mnogo \u017eivota. Me\u0111utim, tako\u0111e se pokazalo, ka\u017ee, da “Sinofarm” ima prili\u010dno lo\u0161e rezultate kod ljudi preko 65 godina starosti, od kojih mo\u017eda i \u010detvrtina ne proizvodi merljive koli\u010dine antitela nakon vakcinacije.<\/p>\n
– Takvi mali nivoi imuniteta mogu da olak\u0161aju bolest, ali su ostavili mnoge starije ljude u ranjivoj poziciji. Tako\u0111e, iz studija pada nivoa antitela i efekata takvih nivoa na otpornost slede o\u010dekivanja da \u0107e vakcinisani ovom vakcinom prili\u010dno brzo gubiti otpornost, mo\u017eda ve\u0107 u roku od \u0161est do devet meseci – ka\u017ee on i dodaje da Srbija treba da napravi i objavi plan za davanje dodatnih doza ljudima koji su vakcinisani “Sinofarm” vakcinom. Ovo posebno va\u017ei za ljude starije od 65 godina i jo\u0161 vi\u0161e za one tog godi\u0161ta koji su ustanovili nizak ili nemerljiv nivo anti-S antitela nakon druge doze.<\/p>\n
– U idealnom slu\u010daju, ova dodatna doza bi bila “Fajzer-Biontek” iRNK vakcina, mada se mo\u017ee upotrebiti i “Sputnjik” ili “AstraZeneca”, Drugim re\u010dima, bilo koja vrsta vakcine koja proizvodi sna\u017ean celularni imunitet.<\/p>\n
Dr Babi\u0107 zaklju\u010duje da se obuhvat vakcinacijom u na\u0161im krajevima polako pribli\u017eava cifri od 40 odsto, a to, kako ka\u017ee, nije ni blizu dovoljnom nivou imuniteta koji je potreban da se zaustavi virus nivoa zaraznosti kakav ima Delta.<\/p>\n
– Nisam prorok, ali mogu da ponudim pretpostavku. U narednim mesecima, vakcinisani ljudi \u0107e nastaviti da \u017eive svoje \u017eivote, a kovid \u0107e nastaviti da udara u nevakcinisanoj populaciji (pogotovo kada stignu Delta i njeni potomci u punoj snazi). Neki od ljudi koji se boje vakcine \u0107e polako promeniti mi\u0161ljenje. Drugi ne\u0107e hteti vakcinu ni po koju cenu i takvi \u0107e pre ili kasnije dobiti virus. Ve\u0107ina \u0107e prele\u017eati, \u010desto bez ve\u0107ih problema, i re\u0107i \u0107e nakon toga “Eto, vidi\u0161, nije mi ni trebalo da se bodem, nije to ni\u0161ta.” Manji broj \u0107e imati te\u017eak oblik bolesti, posledice, ili \u0107e umreti. Oni (ili njihove porodice) onda \u0107e mo\u017eda promeniti mi\u0161ljenje, ali prekasno. Za ve\u0107inu potpuno vakcinisanih ostaje pretnja da \u0107e u toj nevakcinisanoj populaciji nastaviti da se \u0161ire i proizvode dalje mutacije, \u0161to \u0107e dalje obarati efektivnost vakcina.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Kurir.rs\/R. K.<\/p>\n
Foto: EPA\/ZOLTAN MATHE<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kod prvog soja kovida, svaka inficirana osoba je zara\u017eavala otprilike oko dve druge, dok rane procene ukazuju da \u0107e osoba zara\u017eena delta sojem zaraziti od pet do osam drugih. Pored toga \u0161to je delta soj znatno infektivniji, on uzrokuje i do 85 odsto vi\u0161e hospitalizacija kod nevakcinisanih, otkriva dr Milo\u0161 Babi\u0107, molekularni biolog i neurobiolog […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":108311,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-108309","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/108309","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=108309"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/108309\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/108311"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=108309"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=108309"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=108309"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}