{"id":108441,"date":"2021-07-08T14:22:37","date_gmt":"2021-07-08T12:22:37","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=108441"},"modified":"2021-07-08T14:22:37","modified_gmt":"2021-07-08T12:22:37","slug":"hocemo-li-ponovo-voziti-svaki-drugi-dan-cena-nafte-ide-u-nebo-barel-je-sada-skuplji-nego-sto-se-ocekivalo-a-sve-to-je-poruka-i-za-srbiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=108441","title":{"rendered":"Ho\u0107emo li ponovo voziti svaki drugi dan? Cena nafte ide u nebo, barel je sada skuplji nego \u0161to se o\u010dekivalo, a sve to je poruka i za Srbiju"},"content":{"rendered":"

\u00a0Cena nafte u svetu i dalje raste. Jedan barel sada vredi 76 dolara \u0161to je njegova najve\u0107a cena u poslednje tri godine. Barel je pre \u010detiri meseca ko\u0161tao 60 dolara, u novembru pro\u0161le godine 40 dolara, a pre godinu i po dana 20 dolara. Upravo ovakav trend zajedno sa o\u010dekivanjima, da bi oporavak globalne ekonomije mogao da donese dodatno poskupljenje, u poslednje vreme sve \u010de\u0107e postavlja pitanje dolazi li nam vreme kada se zbog visoke cene vi\u0161e ne\u0107e vozikati kao \u0161to smo to navikli.<\/strong><\/p>\n

Danas u Srbiji litar benzina ko\u0161ta oko 156 dinara, a dizela oko 160 dinara. U odnosu na april to je poskupljenje za \u0161est dinara, odnosno za 3 dinara za naftu. U odnosu na po\u010detak godine poskupljenje je jo\u0161 ve\u0107e. Pitali smo poznavaoce gde je kraj, a odgovor u najkra\u0107em glasi da cena goriva u Srbiji zavisi od cene na svetskom tr\u017ei\u0161tu, kao i da je za prelivanje cene sa globalnog tr\u017ei\u0161ta na srpsko potrebno dva do tri meseca.<\/p>\n

Generalni sekretar Udru\u017eenja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mi\u0107ovi\u0107 ka\u017ee da je nezahvalno prognozirati kretanje cena u narednom periodu, ali da je \u010dinjenica da globalna de\u0161avanja imaju uticaj i na cene u Srbiji.<\/p>\n

– Potro\u0161a\u010di treba da budu svesni da \u0107e se promene na globalnom nivou odraziti i na srpsko tr\u017ei\u0161te nafte i derivata. To zna\u010di da kada cene idu na vi\u0161e u svetu, idu i kod nas i obnuto. E sad, koliko ta\u010dno i kada te\u0161ko je precizirati – rekao nam je Mi\u0107ovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Neboj\u0161a Atanackovi\u0107 iz Nafte AD vi\u0161e puta je ponovio da je za prelivanje cena sa svetskog na doma\u0107e tr\u017ei\u0161te potrebno dva do tri meseca. Sada ka\u017ee da poskupljenje nafte u svetu bilo o\u010dekivano, a s obzirom na to da je cena bila u padu zbog pandemije korona virusa i smanjene tra\u017enje.<\/p>\n

– Bilo je za o\u010dekivati da \u0107e cena nafte u svetu poskupeti jer je i tra\u017enja bila u padu. Sada je do\u0161lo do oporavka privrede, vra\u0107anja letnjim turisti\u010dkim tokovima, pove\u0107anju broja letova aviona… Vii\u0161e je i automobila u pokretu, privreda se vra\u0107a ranijim aktivnostima, pa raste i potreba za naftom – ka\u017ee nam Atanackovi\u0107.<\/p>\n

Barel i do 100 dolara!<\/p>\n

Sve vi\u0161e analiti\u010dara tvrdi da \u0107e vrednost nafte toliko rasti u narednom periodu da bi mogla da dostigne cenu od 100 dolara po barelu. Ipak, ocenjuju, treba biti oprezan prilikom izno\u0161enja ovakvih prognoza, posebno imaju\u0107i u vidu nespremnost na saradnju koju pokazuju najve\u0107i proizvo\u0111a\u010di ovog energenta.<\/p>\n

Me\u0111utim, vi\u0161e je glasova koji tvrde da \u0107e vrednost nafte rasti. Me\u0111u njima su i brokeri i ekonomski analiti\u010dari ali i predstavnici banaka, kao \u0161to je Banka Amerike. Poslednji u nizu onih koji su istupili na ovu temu je Den Brulet, biv\u0161i ameri\u010dki ministar energetike.<\/p>\n

Ukoliko se normalizuje situacija na tr\u017ei\u0161tu, cena nafte bi \u010dak mogla i da presko\u010di psiholo\u0161ku granicu od 100 dolara po barelu. S druge strane, nije isklju\u010deno ni da bi se ova sirovina mogla kretati u suprotnom smeru, za \u0161ta bi glavni krivac bila nespremnost velikih proizvo\u0111a\u010da nafte, koji sa\u010dinjavaju OPEK+, na dogovor i saradnju. Naime, ka\u017ee Brulet, ako svako bude proizvodio koliko \u017eeli bez ikakvog dogovora, vrlo lako bi se opet mogla uru\u0161iti cena nafte.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Da podsetimo, \u010dlanice OPEK-a plus pro\u0161le nedelje nisu uspele da postignu dogovor o tome koja koli\u010dina nafte je tr\u017ei\u0161tu trenutno potrebna.<\/p>\n

Ujedinjeni Arapski Emirati saop\u0161tili su da \u0107e se saglasiti sa pove\u0107anjem dnevne proizvodnje, ali je dogovor propao nakon \u0161to su odbili odvojeni predlog za produ\u017eenje ograni\u010denja proizvodnje do kraja 2022. godine.<\/p>\n

Pojedini izvori iz OPEK-a su izrazili uverenje da \u0107e diskusije biti nastavljene tokom ovog meseca i da \u0107e biti postignuta saglasnost za pove\u0107anje proizvodnje od avgusta, dok drugi smatraju da bi ograni\u010denja trebalo da ostanu na snazi.<\/p>\n

U regionu i skuplje<\/p>\n

Najjeftiniji benzin u regionu voza\u010di mogu da kupe u Bosni i Hercegovini, za 1,02 evra po litru, a odmah zatim sledi Bugarska sa 1,04 evra. U Gr\u010dkoj je 1,62 evra.<\/p>\n

Tako \u0107e voza\u010d za pun rezervoar bezolovnog benzina, koji u proseku ima oko 50 litara, u Srbiji platiti 65,6 evra. Ako gorivo sipa u BiH plati\u0107e 51 evro, a u Severnoj Makedoniji 55,5 evra, \u0161to zna\u010di da se u\u0161teda po jednom “tankovanju” kre\u0107e od 1.200 do 1.800 dinara.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de dizela ono je najskuplje je kod kom\u0161ija u Hrvatskoj i ko\u0161ta 1,36 evra po litru, a ve\u0107 na drugom mestu nalazi se Srbija, gde litar dizela ko\u0161ta 1,35 evra. I najjeftiniji evrodizel u regionu to\u010di se u Bosni i Hercegovini, za 97 evrocenti po litru, a odmah zatim sledi Severna Makedonija sa 99 evroceni.<\/p>\n

Blic<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Cena nafte u svetu i dalje raste. Jedan barel sada vredi 76 dolara \u0161to je njegova najve\u0107a cena u poslednje tri godine. Barel je pre \u010detiri meseca ko\u0161tao 60 dolara, u novembru pro\u0161le godine 40 dolara, a pre godinu i po dana 20 dolara. Upravo ovakav trend zajedno sa o\u010dekivanjima, da bi oporavak globalne ekonomije […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":108442,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-108441","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/108441","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=108441"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/108441\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/108442"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=108441"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=108441"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=108441"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}