Priznavanje fitosanitarnih dozvola najbitnija stavka, a posle nje i priznavanje kvalifikacija i jednostavno kretanje radne snage u tri zemlje regiona.<\/p>\n
Od CEFTA, preko Berlinskog procesa, do Mini \u0160engena i kona\u010dno Otvorenog Balkana. Ovako do sada izgleda put ekonomske integracije \u0161est zemalja na teritoriji onog \u0161to na Zapadu zovu Zapadnim Balkanom.<\/p>\n
U poslednjoj iteraciji, Otvorenom Balkanu, knjiga je spala na tri slova, Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, dok BiH, Crna Gora i Kosovo i Metohija nisu \u017eeleli da uzmu u\u010de\u0161\u0107a na sastanku u Skoplju.<\/p>\n
Ideja je olak\u0161avanje i ubrzanje protoka roba, kapitala, usluga i ljudi, \u0161to su postulati i na kojima je zapo\u010dela integracija zapadnih evropskih zemalja u Evropsku uniju. Konkretno ovaj sporazum, prema re\u010dima Aleksandra Radovanovi\u0107a, rukovodioca Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije, otvara vrata da se od 2023. godine laboratorijski izve\u0161taji i veterinarske i fitosanitarne potvrde priznaju u sve tri zemlje.<\/p>\n
\u201eTo puno zna\u010di za izvoz i zato \u0161to smanjuje tro\u0161kove i zato \u0161to smanjuje vreme za administrativne procedure. Kod prevoza ljudi, najava je da od 2023. godine prakti\u010dno ne\u0107e biti granica izme\u0111u ove tri zemlje. To je hrabar potez i administracije \u0107e imati puno posla da to i sprovedu. \u0160to se ti\u010de radnih dozvola i prijave boravi\u0161ta, to \u0107e se obavljati jako brzo putem softvera, ve\u0107 od 2022. godine, a tako\u0111e bi trebalo da se od slede\u0107e godine reguli\u0161e i priznavanje kvalifikacija. Poslovni svet sada gleda kako \u0107e to biti implementirano\u201c, obja\u0161njava Radovanovi\u0107 dodaju\u0107i da ovaj sporazum otvara i mogu\u0107nosti za vi\u0161e investicija u regionu koje za sada nisu iskori\u0161\u0107ene u dovoljnoj meri.<\/p>\n
U Skoplju su potpisana tri memoranduma: Memorandum o razumevanju o saradnji na olak\u0161anju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tr\u017ei\u0161tu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u za\u0161titi od katastrofa na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n
Predrag Bijeli\u0107, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji se bavi me\u0111unarodnom trgovinom, isti\u010de da se trgovinska komponenta, odnosno olak\u0161anje trgovine ve\u0107 sprovodilo u okviru CEFTA, a kasnije i Berlinskog procesa.<\/p>\n
\u201eKoliko vidim ovde se radi o instrumentima za olak\u0161anje prekograni\u010dne trgovine, a ne o carinskoj politici. CEFTA je bila blokirana jedno vreme carinama koje je uvelo Kosovo, a i Berlinski proces deluje da je usporio. Po\u010detkom jula je bio sastanak, ali je izazvao jako malo pa\u017enje. Integracija Albanije i Makedonije u EU nije ni po\u010dela. Crna Gora je najdalje oti\u0161la u evrointegracijama i verovatno smatra da bi joj regionalna integracija \u0161tetila. Ne znam za\u0161to se BiH ne uklju\u010duje. Imamo situaciju da su Kosovo i Albanija na suprotnim stranama po ovom pitanju, a izme\u0111u sebe rade na ukidanju granica. Otud se ova inicijativa mo\u017ee posmatrati kao \u017eelja ove tri zemlje da ubrzaju pojednostavljenje procedura, ali postavlja se pitanje \u0161ta \u0107e onda biti sa CEFTA-om\u201c, napominje Bijeli\u0107.<\/p>\n
On isti\u010de da je svaka liberalizacija trgovine pozitivna, a ako je prati i liberalizacija tokova ljudi i kapitala, onda po svim modelima dovodi do rasta BDP-a.<\/p>\n
\u201eNajve\u0107i problemi sa kojima se kompanije susre\u0107u u izvozu u regionu su upravo priznavanja laboratorijskih potvrda i fitosanitarnih sertifikata. Sada imamo situacije da u Albaniji izdaju potvrdu za kamion sa robom i kada pre\u0111e granicu kod nas tra\u017ee na\u0161 sertifikat, i obrnuto. Onda imamo pitanje osetljive robe koja ne mo\u017ee da trpi stajanje na granici dan ili dva. Recimo sve\u017e paradajz, a veliki deo me\u0111usobne trgovine upravo su prehrambeni proizvodi. Tu se otvara niz tehni\u010dkih pitanja. Recimo \u0161ta ako je pola robe u kamionu iz Gr\u010dke, a pola iz Makedonije. Da li on onda ima pravo prvenstva? \u0160ta ako u automobilu koji ide iz Albanije preko Makedonije do Srbije osim Albanca ima i nekog iz tre\u0107e zemlje? Da li oni na grani\u010dnom prelazu idu u traku za Otvoreni Balkan ili za tre\u0107e zemlje? Ima mnogo detalja koje treba re\u0161iti i zato sam malo i skepti\u010dan prema ocenama kako ne\u0107e biti granica. Deklarativne izjave su jedno, a implementacija re\u0161enja u praksi ne\u0161to drugo\u201c, ocenjuje Bijeli\u0107.<\/p>\n
On isti\u010de i da se mo\u017ee u javnosti \u010duti termin zajedni\u010dko regionalno tr\u017ei\u0161te, ali to bi zna\u010dilo da imamo jedno zajedni\u010dko regionalno telo koje bi vodilo politiku spoljne trgovine, kao \u0161to je to u EU, \u0161to kod nas ne postoji, a za sada nije ni mogu\u0107e zbog pitanja statusa Kosova.<\/p>\n
\u201eOvo \u0161to se \u017eeli vi\u0161e li\u010di na regionalno ekonomsko podru\u010dje. Ina\u010de ve\u0107 postoji sistem u kom carinske uprave elektronskim putem dobijaju podatke o carinskoj dokumentaciji i pre nego \u0161to kamion sa robom u\u0111e u zemlju. Sada se radi i da pored carinskih razmenjuju i prate\u0107a dokumenta kao \u0161to su fitosanitarni sertifikati\u201c, obja\u0161njava Bijeli\u0107 dodaju\u0107i da je sve to davno osmi\u0161ljeno u CEFTA, ali je realizacija bila usporena.<\/p>\n
U 2020. godini Severna Makedonija je bila na osmom, a Albanija na 27. mestu po vrednosti izvoza srpske privrede, dok je sa uvozne strane Makedonija 26, a Albanija na 48. mestu.<\/p>\n
Albanija<\/strong><\/p>\n Tokom prvih pet meseci ove godine robna razmena izme\u0111u Srbije i Albanije zabele\u017eila je rast od 22,9 miliona evra ili oko 30 odsto u odnosu na prvih pet meseci 2020. godine. U ovom periodu do\u0161lo je i do pove\u0107anja izvoza, za 17,8 miliona evra, za 32,4 odsto i pove\u0107anja uvoza za pet miliona evra, tj. za 25,7 odsto, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Tokom 2020. godine spoljnotrgovinska razmena iznosila je 201,5 miliona evra, a suficit srpske strane iznosio je oko 110,9 miliona evra. Vrednost izvoza u 2020. godini iznosio je 156,2 miliona evra dok je uvoz iznosio 45,3 miliona evra. Najva\u017eniji srpski izvozni proizvodi pro\u0161loj godini su bili: otpaci i ostaci od gvo\u017e\u0111a i \u010delika, kukuruz, bezalkoholna pi\u0107a, elektri\u010dna energija i p\u0161enica. U uvozu iz Albanije najva\u017eniji proizvodi bili su sve\u017ei paradajz, krastavci i paprika, cement, betonski \u010delik.<\/p>\n Makedonija<\/strong><\/p>\n Ukupna robna razmena izme\u0111u Srbije i Severne Makedonije u periodu januar-maj 2021. godine iznosila je 405,1 milion evra, pokazuju podaci PKS, \u0161to je pove\u0107anje od 26,8 odsto u odnosu na isti period 2020. godine. Izvoz u S. Makedoniju iznosio je 301,3 miliona evra (rast od 24,3 odst me\u0111ugodi\u0161nje). Uvoz iz Severne Makedonije pove\u0107an je za 34,7 odsto u odnosu na isti period 2020. godine i iznosio je 103,7 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni sa Makedonijom iznosio je 197,6 miliona evra.<\/p>\n Najva\u017eniji izvozni proizvodi su elektri\u010dne ma\u0161ine i oprema, gvo\u017e\u0111e i \u010delik, mineralna goriva, kotlovi i ma\u0161ine. S druge strane, najva\u017eniji uvozni proizvodi su gvo\u017e\u0111e i \u010delik, proizvodi od gvo\u017e\u0111a, farmaceutski proizvodi, mineralna goriva i plasti\u010dne mase.<\/p>\n Ukupna robna razmena izme\u0111u Srbije i Severne Makedonije u 2020. godini iznosila je 860,5 miliona evra.<\/p>\n Izvor: Danas<\/p>\n Foto: EPA-EFE\/ GEORGI LI\u010cOVSKI<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Priznavanje fitosanitarnih dozvola najbitnija stavka, a posle nje i priznavanje kvalifikacija i jednostavno kretanje radne snage u tri zemlje regiona. Od CEFTA, preko Berlinskog procesa, do Mini \u0160engena i kona\u010dno Otvorenog Balkana. Ovako do sada izgleda put ekonomske integracije \u0161est zemalja na teritoriji onog \u0161to na Zapadu zovu Zapadnim Balkanom. U poslednjoj iteraciji, Otvorenom Balkanu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":109787,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8,75],"tags":[],"class_list":["post-109786","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-region"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/109786","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=109786"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/109786\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/109787"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=109786"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=109786"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=109786"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}